Прије 40 година, Скупштина општине Мојковац, предсједник био г-дин Марко Медојевић, донијела Одлуку да се подигне споменик Аустријском генералу Коруги, који је извршио самоубиств због пораза на Мојковцу. О том питању разговарали испред Скупштине Црне Горе Радивоје Шћекић и Момо Јоксимовић, са амбасадором Аустрије у Југославији. Аустрија била спремна да све финансира. Ратови спријечили подизање споменика! Споменик треба подићи ради моћног Аустроуграског царства сједне стране, а сдруге стране да буде опомена како ће проћи сваки освајач.  Дали треба рушити било који споменик који је подигнут  ???????

Сви неспоразуми који нам се дешавају, последица су лажне историје !

На овој балкаској вјетрометини до истине је још тешко доћи , а истина је и те како важна и најважнија за морални препород народа. Ни послије толико протеклог времен од Другог светског рата,  учили смо лажну историју, док бројна документа чаме у мраку или их је прашина притисла или  је грађу УДБА уништила. А Балкан још увијек под будним оком западних моћника , који му кроје судбину.

Србија и Црна Гора налазе се на Балкану. А Балкан по свом географском положају и свом историјско – цивилизацијском развоју, представља срце и колијевку Европе. То су манастирска велика врата и према истоку и западу, сјеверу и југу .  Балкан је био и остао велики  мост , граница и раскрсница различитих цивилизација.  Балкан је  вјерски светионик различитости, гдје се вјековима  укрштају највеће  свјетске религије – православна, католичка и исламска.  Балкан је огромна греда и најдужи  мост између истока и запада. Балкан је као простор и територија најљепша ријеч, мултиетничка идила, али и подручје највећих крајности. Балкан  је вјечито вруће подручје диобе народа и држава, непотребних честих  сукоба,  сталних миграција , сувишних транзиција и сеоба народа.

То је простор који је кроз страхоте , кроз муке и патње   пролазио и све то брзо заборављао и трагично понављао.   Геполитички положај  Балкана, са бројним рудним и другим богаством, са етничким шароликим саставом  становништва, увијек је представљао  изазов за ратнике и војне интервенције, за стално мијешање  великих сила. Отуда се то источно  балканско питање држало стално отвореним кроз времена и вјекове, а Балкан се представљао као својеврстан „тамни вилајет“ сукоба и  мржње, као „буре барута“. Управо на подручје Балкана, највише се ратовало у 20 вијеку и почињени су велики и највећи  злочини и геноциди  у два свјетска рата. У том смислу израз „Балкан“, служили су као подругљиво означавање зоне највећих ризика , на којем влада хаос и насиље, диобе и сукоби, као простор мржње и међусобних сукоба држава и народа, у чије се сукобе увијек уплићу велике и моћне силе , чији их геополитички интереси даље дијеле и сукобљавају. И ако се може рећи да је Балкан у економском смислу у много чему промијенио своје лице  у 20 и 21  вијеку, али се није много промијенила душа и колективна психологија балканских народа. Први свјетски рат , као и Други свјетски рат су постали највећа гробница српског народа, а тај усуд ће се наставити и крајем прошлог вијека. Како побједници по правилу пише историју, Други свјетски рат је оставио бројне енигме, неистражене и неприказане стварне чињенице, ратна и политичка зибања и доказе, патње и страдања. О неким питањима је било строго забрањено  писати истину, о бројним питањима истина,чињенице и збивања  су се кривотворила, лажно приказивала. Због скривања  истине, несреће су нам се понављале.  Међутим, она стара изрека,  да се до правде и истине тешко долази, али ипак и оне су достижне, како би на гршкама учили да се зло никада више неби поновило.

Циљ нам је , колико снаге и моћи имамо, да прикажемо  дјелић истине . Да зауставимо ширење и понављање комунистичких  лажи и да  прикажемо бар дјелић  дешавања у току Другог светског рата, користлећи се чињеницама и историјским фактима. Немамо претензију да се стављамо ни наједну страну у сукобима. Само истина и ништа више и ништа мање па нека народ суди, а народ је врховни судија.  И на крају, да је било како је требало бити , Српски народ  би се данас налазио у много бољем и повољнијем положају , које је кроз вјековну борбу за своју и слободу других народа заиста и заслужио. Стога, сваки честити Србин је дужан да се бори за истину. Ону истину кроз коју је прошао и пролази Српски народ, како се патње, муке и српска распећа неби понављала. На грешке Србин нема више право !

Пиање Балкана и Срба на Балкану, је много сложено питање! Све су силе упрте против српске државе. Срби немају право на море, и ако је море било српско. Када је генерал Жуков ослобађао Њмачку, казао је „ Ово ми Њемачка и запад никад неће опростити“. Други светски рат у многоме је био усмјерен против правосалавља, Словена, Русије, Срба, православне цркве. Тај рат се и данас води!

Из предговора поменуте књиге, приредио М. Јоксимовић