Титова вила „Галеб“, као једна од најзначајнијих резиденција у бившој Југославији, ускоро ће поново бити спремна за посјете, подсјећајући нас на вријеме када је служила као терапијско и политичко средиште Јосипа Броза. Титова вила „Галеб“ у Игалу почиње свој пут ка повратку старе славе. Она ће ускоро бити припремљена за нове госте, којих није било од времена короне.
Титова вила у Игалу, службено названа Вила „Галеб“ једна је од 33 које су направљене Титу широм бивше Југославије. За разлику од осталих, ово је била једина вила намјењена за терапијско лијечење маршала, а тек онда је служила као предсједничка вила. Саграђена је 1976. године, а архитекта је био Милорад Петијевић из Херцег Новог. Зграда има 5.520 метара квадратних, парк около има 76.000 квадрата и цијели комплекс је завршен за свега шест мјесеци.
Тито је у ову вилу долазио четири пута током двије календарске године и сваки пут је остајао по мјесец до два и може се рећи да је био јако често овдје, наводи туристички водич, Ален Филиповић.
-У вили постоји један цијели терапијски дио, али, вила није служила само за лијечење него и за вођење једне свјетске политике. Тито је одавде водио велику Југославију и примао је стране државнике. Ту је било Савезно извршно вијеће, долазили су страни гости, данас можда нека заборављена имена, али у то вријеме и те како значајна, као што су Хуари Бумедијен, предсједник Алжира, Сиримаво Бандаранаике, премијерка Шри Ланке, а имена неких гостију који су овдје били гости и те како су и данас актуелна. То је, рецимо, принц Чарлс који га је овдје посјетио 1978.гоидине. Тада је био принц Чарлс, данас је краљ Чарлс 3. тако да је ово било и важно мјесто дешавања свјетске политике. Овдје је било свјетских дешавања, водила се свјетска политика, долазила су позната свјетска лица. Није мала ствар да један будући монарх дође у мало мјесто као што је Игало и нико није очекивао да ће он постати монарх 40 година након тога. Овдје нису долазили само политичари, били су ту и људи из свијета културе, науке, Први гост овдје био је Хенрик Шеринг пијаниста из Мексика који је одржао цјеловечерњи концерт као први страни гост, каже Филиповић.
Када маршал није боравио у вили, она је била празна. У њој није било гостију ни посјетилаца, а особље је водило рачуна да вила буде спремна за Титов нови долазак.
-Вила је у Титово вријеме имала око четрдесетак запосленика, не рачунајући обезбјеђење и када Тито није ту боравио вила је била празна, није било гостију, али су ти запосленици били на сталном стенд бају. Држали су је чистом и спремном да може да се отвори у било које доба дана и ноћи, након вијести да Тито долази, да ли ће то бити за сат времена или сутра, она је морала у сваком тренутку бити потпуно спремна. Тито је овдје долазио из медицинских разлога 1975. године и боравио је у Првој фази Института Др Симо Милошевић и када су видјели колико му пријају и заправо помажу те терапије и не само терапије, него и микро клима и уопште боравак на овом подручју, тада и одлучују да му саграде ову вилу годину дана касније, тако да је готово сигурно да му је ова вила продужила живот, а боравак у њој олакшао тегобе које је имао, каже Филиповић.
Вила данас нема званично статус музеја, али, практично једсте музеј, служи за редовне и ванредне обиласке, свједочи о једном времену. Прије избијања короне то је било и мјесто културних дешавања концерата класичне музике, изложби и других догађаја који су увјек били посјећени. Атриум, унутрашње двориште има јако фину акустичност тако да је скоро идеално мјесто за концерте класичне музике који су такође били прилично посјећени. Корона је све то, на жалост зауставила, али у Институту који је власник виле кажу да ће се потрудити да у наредном периоду поново покрену.
-Ово је изворни облик виле. Ништа није измјењено, реновирано нити дограђивано. Намјештај унутра је у највећој мјери оригиналан, као и његов распоред. Титово купатило је урађено од плавог гранита и то је једна од мало ствари које нису из бивше Југославије. Плави гранит је јединствен и може се наћи само у Бразилу и нигдје више и једини је гранит плаве боје, није офарбан и није уљепшан него је онако како јесте, изворно. Што се тиче материјала током градње виле, скоро све долази из бивших Ју република. Оно најбоље што је свака република имала, то је доношено овдје као материјал, тако да је у том смислу овдје једна Југославија у малом. Ту је бијели камен који опасује зграду, то је чувени брачки камен. Камен из истог каменолома је коришћен и у дијелу градње Бијеле куће у Вашингтону, зграде Уједињених нација у Њујорку и тд. Ту су неке врсте мермера из Србије, шанкови су из Словеније, дио луксузног намјештаја је такође из Словеније и дијелом из Босне и Херцеговине, теписи су из Македоније. Податак колико је коштала градња виле вјероватно негдје постоји, али до сада није познат јавности, наводи Филиповић.
Постоји доста анегдота из Титовог времена. Једна од анегдота везана је за први дан Титовог боравка у вили.
-Када је овдје први пут дошао изашао је на балкон да ужива у погледу, а испод зграде је цијелом дужином било засађено цвијеће у бојама југословенске заставе. У ћошку су биле двије палме, тек посађене и биле су висине до кољена. Тито је направио коментар како је то красно и лијепо, али оне палме су смијешне и изгледају као цвијеће. Након тог коментара, никако наређења, повукао се на починак и следећег јутра је поново изашао на балкон и сада су те палме одједном биле потпуно одрасло дрвеће. То је било чудо, након једног његовог коментара навече, пронашли су палме, организовали су транспорт, довезли их и пресадили у току само једне ноћи, каже Филиповић
Јованка је у вили боравила само једном, током њихове прве посјете у јануару 1977. године.
-Била је једном и 1978. али тај други пут не рачунамо јер је остала умјесто цијелог боравка свега два до три дана, након чега се нагло враћа у Београд са својим возачем, без неког посебног објашњења. То је вријеме теорија завјера, али се ми овдје држимо чињеница а не тих теорија завјере. И уопште, мишљења о Титу су подјељена и ми се држимо чињеница, нити га браним нити га кудим него се углавном задржавам на времену које је он провео у овој згради, наводи Филиповић.
Тито је и овдје имао своје ритуале.
-Био је познат као веома тачан човјек тако да је без обзита на терапије, без обзира на све свако јутро био је у својој канцеларији тачно у 7 сати док једном није закаснио, што доводи до једне анегдоте, а везана је за новинаре. Новинари су већ навикли да је он у канцеларији свако јутро у 7. Свако правило има и изузетак, тако да је једном закаснио и баш то јутро се окупила групица новинара да би урадила мали интервју, међутим, то јутро се није појавио до 7.15 након чега је један новинар кроз шалу рекао „Касните друже предсједниче“, а он се окренуо и такође кроз шалу рекао „Не касним, био сам на паузи“, то му је био један од ритуала, да буде у канцеларији свако јутро у 7 сати, прича Филиповић.
Ове године због неких техничких проблема се мало касни са отварањем. Обично се вила за редовне посјетиоце отвара почетком јуна и за посјету вили влада велико интересовање домаћих посјетилаца, као и гостију из бивших југословенских република, али и цијелог свијета.
-Надамо се да ће се отворити јако брзо, а интересовање је велико и било је у малом али константном порасту прије короне. Од прошле године осјећа се да се оне године од прије короне поново враћају у смислу броја посјете, а што се посјетилаца тиче, 50% долази из свих крајева бивше Југославије, а других 50 % долази из остатка свијета. Југоносталгичари .. има ту разноразних. Ту је још једна анегдота, једна госпођа из бивше Југославијеје дошла, а ми увјек имамо упозорење да се не сједи на намјештају, да се не дира и не помјера, али старија госпођа је и поред свих упозорења кад смо дошли у плави апартман, у Титову спаваћу собу легла на Титов кревет и пуна носталгије рекла нешто у смислу „Е сад могу и да умрем“, није умрла, замолили смо је да устане, прича Филиповић.
У љетњој резиденцији Јосипа Броза постоји конгресна сала која је служила и кино сала. У њој нису биле само сједнице предсједништва већ је свако вече пуштан неки од његових омиљених филмова, углавном каубојци.
– Ту је Титова канцеларија, његова омиљена, такозвана камин сала, Титова лична трпезарија са таписеријом коју је радила Јагода Буић, позната умјетница са простора бивше Југопславије. Ту су, исти као што су били прије више од 40 година предсједнички апартмани розе и плави, Јованкин је розе, а Титов је плави, ту су и собе за Титову и Јованкину личну пратњу, апартмани за госте или високе чланове Владе. Након свих тих смјештајних капацитета иде се на терапијски ниво. Тај терапијски ниво је главни разлог зашто је вила и саграђена, а главни разлог зашто је вила саграђена је лијечење. Специфична микро клима овога мјеста, близина минералне воде и налазишта љековитог блата све су то били разлози за граднју виле.
На том терапијском нивоу су и све терапије које можете наћи и у Институту Др Симо Милошевић, с тим што ова вила има барем једну терапију више него што има чак и велики Институт, а ради се о једној терапији која се назива „шкотски туш“ која је била уско везана за Титов главни медицински проблем, а то је била лоша циркулација у ногама. У терапијском дијелу је још и базен са покретним дном, мала теретана, најмодернија амбуланта са најсавременијом медицинском опремом. У најнижем нивоу зграде се налазе техничке просторије и нуклеарно склониште, пошто је вила саграђена у вријеме хладног рата, када је и свака зграда морала да има своје склониште.Ту је посебан акваријум у који су седам дана прије Титовог доласка доносили специјалну врсту рибе која живи само у апсолутно чистој води и тако су мерили и провјеравали квалитет воде, овјашњава Филиповић.
У Титовој вили снимани су дјелови филма Тома, сцена такмичења за мис Југославије. Овдје нема Титових личних предмета. Све Титове личне ствари и све што је било потребно за његов боравак доносили су из Београда, а по завршетку боравка враћали.
Тито је посљедњи пут у овој вили био 15.априла 1979.године. Задесио се у Херцег Новом у вријеме земљотреса и тада донио одлуку да све републике бивше Југославије издвоје новац за поновну градњу земљотресом порушеног приморја Црне Горе. Тада није желео да буде евакуисан, него је затражио да се поред виле подигне шатор у којем је преноћио и тек наредног дана је са Аеродрома Дубровник отпутовао за Београд.
Након Титове смрти један од најважнијих састанака је био 17. септембра1991. када се за овим столом састао лорд Карингтон са једне стране, са друге стране сви предсједници бивших ЈУ република и то је био једини састанак те врсте и то је био покушај да се заустави несретан рат на подручју бивше Југославије.
Од Титове смрти 1980.године Титова вила је била затворена за посјетиоце до 2007.године. Као изложбени простор ради од 2014. до 2021. када због короне поново прекида са радом. Ускоро ће, како каже Ален Филиповић, Титова вила поново отворити врата за нове госте и постати место важних дешавања у којима ће учествовати свјетски позната имена из свијета музике, културе, науке и забаве.
извор: ртхн
