Пише: Иван Милошевић
Пао ми је мрак на очи када прије неки сат прочитах текст о гостовању вељекомунистичког писца у Чикагу! Провјерени члан некадашњег Савеза комуниста, а и данас његов узоран сљедбеник држао је предавање потомцима крајишких и осталих четника о злочинима усташа! Вјероватно су му и платили карте, водили га у обилазак Чикага, упознали са четничком традицијом српске дијаспоре, претпостављам да су га и частили позамашним хонораром и продали брдо његових књига! Вратио се вељекомунистички писац из Америке сит и задовољан и наставио да и у овом несрећном Монтенегру расипа на све стране свијета комунистичке пароле и води и даље братоубилачки рат против четника!
И хајде да је усамљен у том вељекомунистичком модерном походу на четнике, па да му човјек и опрости, а опрости и потомцима четника из Чикаго што у госте нијесу звали неког другог, неког коме није петокрака у срцу и на челу! Идеолошки преци вељекомунистичког писца прогањали су и убијали претке чикашких четничких потомака и ови други као да су то заборавили и опростили. Међутим, то нијесу заборавили бивши и садашњи комунисти који и данас, 80 година послије, и даље воде братоубилачки рат против четника и пријављују њихову субверзивну и антикомунистичку дјелатност!
И када кренем редом од српских данашњих представника у култури, политици и осталим областима јавног живота у Црној Гори и осталим српским земљама, тешко је наћи некога ко некада није био комуниста и носач Титове штафете и пропагандиста Брозовог братства и јединства преко леђа Срба. И данас када од њих тражиш да кажу шта су некад били, са не малим поносом из прашњавих фијока ваде чланске карте СК, поносе се њима и правдају се да је било такво вријеме, да се морало и да није било избора. А било је избора и тада и могло се и тада бити Србин, али је био лакши тај лични самозаборав Срба, жмурење на комунистичке злочине и идеолошке масакре Титових партизана од Пасјег гробља до Кочевја и Камничке Бистрице!
И као по неком неписаном правилу, а можда и писаном и сакривеном у некој удбашкој фасцикли, баш ти некада самозаборављени Срби, носачи штафета и курири Брозовог јединства, након слома комунизма постали су вође Срба, како у политици, култури, војсци и осталим областима јавног и тајног српског живота. Како тада, тако и данас, гдје год се окренеш на српске стране, набасаш на бивше комунисте који нијесу бивши и који и даље његују у скривеном коморама срца петокраку и све оно што она носи са собом. И као по правилу, баш ти некадашњи самозаборављени Срби, а данас комунистички освјешћени Срби, имају разумијевања за све муке и српске невоље, али неће ни да чују за четнике. Иако кажу да су Срби, да иду у цркву, па и граде храмове, нема тога Бога који ће их убиједити да опросте четницима, а посебно њиховим потомцима који не ћуте и не скривају своје четничке претке! За њих нема милости, нема фотеља, нема уредничких и директорских мјеста, нема савјетничких шаптања и осталих апанажа! Четници – non pasaran, па да хљеба нећете јест!
И да ли је Србима данас тако како им је, баш због тих некада самозаборављених Срба и напречац освјешћених Срба., којима је свака српска мука света, осим оне четничке за које ни након 80 година немају ни трунке разумијевања. Напротив и након осам деценија укопавају увелико укопане четнике и тако дупло убијеним не дају им да дигну главу из братске јаме и завапе да су и они постојали и да су гинули за Српство и своје идеје!
Може ли Србима бити боље уколико их воде ти некада самозаборављени Срби, а данас напречац освјешћени Срби који неће да чују за четничку муку и сузу? Убијеђен сам да нам са њима неће бити боље, па да још трајемо 2000 година! Комунизам је идеолошка болест за коју Срби још нијесу нашли лијека и чак им и не пада на памет да изуме неку магичну антикомунистичку пилулу која ће Србе излијечити од комуниза, Броза и Титовог братства и јединства!
Стога нам је тако како нам је! Петокрака и даље пије српску крв, а бивши удбаши и носачи штафета, држе предавања о Српству! Његош би рекао – О кукавно Српство угашено!
