Српски национални савјет Црне Горе упутио је захтјев генералном директору и предсједнику Управног одбора Јавног сервиса радио телевизије Црне Горе да назив и графику за представљање програмских садржаја Јавног сервиса прилагоде ћириличниом писму, које је Уставом Црне Горе дефинисано као равноправно писмо
Допис Српског националног савјета Црне Горе преносимо у цјелости:
Обраћамо Вам се са захтјевом да назив и графику за представљање програмских садржаја Јавног сервиса уподобите са ћириличним писмом које је Уставом Црне Горе дефинисано као равноправно писмо у употреби.
Српски национални савјет Црне Горе је у протеклом времену, указивањем на непоштовање и неусклађеност са уставним нормама, показао на непосредан и јасан начин повређивање уставне гаранције равноправности ћириличног и латиничног писма садржане у члану 13 ст. 2 Устава Црне Горе, на основу које је Заштитник људских права и слобода Црне Горе упутио препоруку свим државним институцијама да у складу са својим надлежностима нормативно уреде и конкретизују уставну гаранцију о равноправности ћириличног и латиничног писма.
Ћирилица за народе који живе у Црној Гори: Црногорце, Србе, Бошњаке и Муслимане има посебну вриједност. Ћирилицом смо се уписали међу цивилизоване (словесне) и историјске народе којом су исписани сви наши културни трагови.
Ћирилицом је написана најпознатија наша књига Мирослављево јеванђеље, коју је Унеско уврстио у едицију Памћења свијета, као једно од 120 највреднијих добара које је створила људска цивилизација, као и Октоих и друге књиге из Црнојевића штампарије, чије штампање представља најзначајније датуме културне историје Црне Горе.
Како не постоји ниједан разлог за потискивање и напуштање Ћирилице: ни историјски, ни културни, ни естетски, ни лингвистички, ни вјерски, ни техничко-технолошки, и како је ћирилица била и остала једна од основних одредница нашег идентитета, њено напуштање значило би прекид са нашим културним и духовним идентитетом, односно одрицање од свог културног наслеђа.
Надамо се да ћете, у најкраћем времену, поступити по нашем захтјеву, како не бисмо били принуђени да своја идентитетска права, гарантована неспорним уставним нормама, обезбјеђујемо институционалним путем, закључује се у саопштењу Савјета које потписује предсједник др Момчило Вуксановић.
