По благослову Његовог високопреосвештенства митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија делегација Црквене општине Даниловград, предвођена протојерејем Жељком Ћалићем и ђаконом Радулом Живаљевићем, боравила је у тродневној посјети Келнској парохији. Посјета је започела у суботу вече 02. марта 2024. љ. Господњег сабрањем на вечерњој служби у саборном храму Воздвижења Часнога крста. Топлу добродошлицу гостима из Даниловграда пожељели су архијерејски нaмјесник за Сјеверну Рајну Вестфалију протојереј Младен Јањић, протојереј-ставрофор у пензији Неђо Јањић и њихова породица, предсједник Црквеног одбора у Келну прив. доц. др мед. Илија Ђорђевић, као и бројни парохијани. Вече је настављено духовном академијом која је одржана у Духовном центру. Академију је својим наступом свечано отворио хор Света три јерарха, да би у наставку вечери била уприличена и духовна трибина на тему: ,,Враћање у загрљај оца – буђење једног народа” о чему су са модератором трибине др. мед Невеном Ђуриђ разговарали парох даниловградски протојереј Жељко Ћалић и дугогодишињи чтец у цркви Св. Текле у Даниловграду правник Иван Булатовић.
Током разговора учесници трибине су се осврнули на духовни и историјски развој Црне Горе од периода Св. Јована Владимира, Балшића, Немањића и формирања Зетске архиепископије, снажног култа Св. Саве у Црној Гори, па даље преко Црнојевића и Петровића до послератног времена у ком је црква у Црној Гори опустошена руком комуниста, што је кулминирало рушењем капеле на Ловћену. Други дио трибине био је посвећен духовном, али и националном, препороду Црне Горе, који је започео ступањем на трон Митрополије црногорско-приморске блаженог спомена достојног митрополита Амфилохија, при чему је наглашен и значај његовог претходника – митрополита Данила Дајковића, као и отаца: Лазара Острошког, Момчила Кривокапића, Јоила Булатовића, Драгана Митровића и осталих који су уз митрополота Амфилохија ширили духовну заједницу и обнављали црквени живот у Црној Гори. Враћање Црне Горе самој себи, оном што она јесте и што је била кроз вјекове, враћање народа Богу и Светом Сави, овјенчано је свенародним литијама широм Црне Горе када је народ устао у одбрану светиња. Дјело блаженопочившег митрополита Амфилохија наставља и данашњи митрополит Јоаникије, око ког је окупљено бројно монаштво и свештенство у Црној Гори, али и народ који се вратио свом Оцу попут оног блудног сина, закључак је духовне трибине. Вече је настављено трпезом љубави у парохијском дому.
У недељу, 03. марта, у храму Воздвижења Часнога крста свету литургију служили су: протојереј-ставрофор Неђо Јањић, протојереј Младен Јањић, протојереј Жељко Ћалић и ђакон Радуле Живаљевић уз саслуживање вјерног народа. Након читања светог Јеванђеља сабраном народу се бесједом обратио отац Жељко Ћалић.
-Ево у овој јеванђељској причи о блудном сину, која се чита у овој недељи као припрема пред Васкршњи пост, управо нам се открива та тајна да је Бог Отац наш и да су Његове руке раширене и да увијек чекају да нас загрле. У лику овог блуднога сина можемо пронаћи свакога од нас и само од нас зависи да ли ћемо се удаљити од тог загрљаја Очевог, од те топлине, љубави и свијетлости коју нам Он пружа и отићи кажу у далеку и туђу земљу. А која је то далека и туђа земља? То је она земља у којој нема близине Божије, то је духовна димензија а не географски појам, јер све је ово земља Божија, свугдје је Бог. Ево ми на овоме мјесту дошли смо из далеке Црне Горе, исто се молимо Богу, заједно, саборно, Црква и сви ми смо тијело Христово, свак од нас је уд тог тијела Христовог, како тамо тако и овдје, на сваком земаљском крају и шару кад се помене и кад се каже као на почетку литургије: ,,Благословено Царство Оца, и Сина и Светога Духа”, ту се отвара и открива та велика светајна љубави Бога и човјека, светајна љубави Божије. Баш у овој јеванђељској причи Господ нам открива да нас чека, без обзира колико се ми удаљили у ту далеку земљу, потрошили дарове које нам је он дао, јер ријеч је Божија: ,,Шта имате а да нисте добили?”. Све што имамо то смо од Њега добили, сваки дар и све ово. Али понекад човјек по својој слабој и палој природи тражи своје, а које је то своје, кад смо добили све што имамо и од тог добитка треба да добијемо још као они мудри трговци, да умножимо те своје дарове које нам је Бог дао и да тако испунимо смисао свог живота. Међутим, као што рекох, човјек се некада удаљава од тог Божијег загрљаја, од те његове љубави, бјежећи у неку далеку земљу без Бога и Божијег очинства, али као што се удаљава дијете од својих родитеља па му није лако и враћа им се стално изнова и изнова, тако се и ми враћамо свом небеском родитељу као овај блудни син, казао је отац Жељко у својој бесједи.
Он је додао и то да нас наш Бог, Бог љубави и наш Отац, чека и позива да му се вратимо, изнова и изнова, и ту нема граница, нема услова, ту нема прописа и увијек то можемо да урадимо. Али кад му се вратимо не треба да се љутимо на Оца свога што он исте такве као нас прима, јер смо ми можда попут оног другог сина дуже са Њим али и сваки од нас је попут оба ова сина. Зато треба да се радујемо увијек и ми, као што се цијело небо радује и анђели на небесима, када се један грешник каје. То је мјера наше љубави, безмјерне љубави Божије коју и ми треба да примимо у себе и да се и ми радујемо кад се неко каје.
По завршетку свете службе сабраном народу се обратио и протојереј Младен Јањић следећим ријечима:
–Радујем се драга браћо и сестре да смо се сабрали у ову свету недељу у овом нашем светом храму, да смо принели бескрвну жртву и да смо се помолили за све оне који нас воле, које волимо и који нас не воле. Данас имамо велику радост да су у нашем светом храму гости наша браћа и сестре из Црне Горе, из Црквене општине Даниловград, овдје међу нама и да су дошли да заједно овдје у овом светом храму служимо литургију, да се молимо и да нам пренесу жива искуства која су они имали у оном времену које је Бог подарио народу у Црној Гори у борби за слободу, за истину, за оно што је добро, гдје су показали истрајност и љубав у тој својој вери коју имају. Драги оче Жељко, у име читаве заједнице благодарим Вам што сте данас служили Божанску литургију а ми Вам саслужували, принели бескрвну жртву и што смо на светој литургији од гостију постали браћа. Ето шта може света литургија, јуче гости – данас браћа и сестре. Само Христос може да учини такву радост. Такође благодарим и нашем часном ђакону Радулу Живаљевићу који је такође дошао и саслуживао на овој светој литургији. Поздрављам и делегацију даниловградске црквене општине која је дошла нама овдје у госте да се упознамо, да љубав продубимо, да једни друге као истинска браћа загрлимо и направимо један темељ за будућу сарадњу у љубави, препознавање ма где год да се нађемо али и да се обилазимо као своји.
Отац Младен је на самом крају свог обраћања казао и то да су људи који су у Црној Гори носили литије јунаци новога доба и да вјерује да ће њихови ликови некада у будућности хришћанске цркве красити храмове на фрескама.
Након оца Младена сабраном народу обратио се и ђакон Радуле Живаљевић, дугогодишњи члан црквене заједнице у Келну: ,,Драга браћо и сестре, најприје да заблагодарим Богу што сам данас заједно са мојим парохијанима из Даниловграда овдје у вашем и нашем храму. Ја овдје јесам свој међу својим а и они су у међувремену постали дио нас, тако да прије свега захвалност Богу на све то и такође Светом Арсенију који нас иначе саставља и спаја јер смо све ове године имали његов благослов. Благодарим и оцу Неђу и оцу Младену, брату Илији и свима вама који сте се потрудили да нас овако дочекате и да наш боравак овдје буде више него лијеп и пријатан.” Затим је делегација из Даниловграда уручила пригодне поклоне Црквеној општини Келн и сабраном вјерном народу: слику са мотивом литије у Даниловграду над којом бди блаженопочивши митрополит Амфилохије, црногорску тробојку која је ношена на литијама и иконице Светог Арсенија из манастира Ждребаоник. Богоугодно сабрање настављено је трпезом љубави у парохијском дому, као и каснијим упознавањем парохијана из Даниловграда са градом Келном и његовим знаменитостима.
Фотографије и текст припремио професор Православне гимназије “Свети Сава” у Подгорици Манојле Крсмановић
