Пише : Дејан Бешовић
-Станиша др.Влаховић ,рођен је у Трмању 1914 .године .Основну школу завршио је у родном мјесту а Вишу реалну у Подгорици .Правни факултет завршио је у Београду 1931.године . Упоредо са правом студирао је и Философски факултет одсјек за историју Београдског универзитета. Уз свог брата Влајка један од најчешћих противника комунизма у Црној Гори.Успио је да се пребаци у Њемачку гдје постаје главни и одговорни уредник Искре .Послије убиства Јакова Љотића и паљења штампарије Искре у Минхену ,Станиша прелази у Бирмингем код Лондона . Његов рад састојао се у томе да разбије Вјековни илузију српску о Српско- англо- саксонском пријатељству .Станиша је од почетка другог свјетског рата активно учествовао у ослободилачким акцијама ЈВуО .По преласку у Лондону обнавља са др Владимиром Љотићем Искру . Аутор је преко 80 књига ,14.000 новинских написа ,петиција и сл. Аутор је чувеног Меморандума који је поднијела Фондација лорда Бајрона за балканске студије у вези НАТО агресије на СРЈ ( Србију и Црну Гору) :
1. У прилогу се налази „Досије Косово“, књига коју смо недавно објавили.
2. Фондација је спремна да понуди стручне свједоке који ће сведочити на саслушањима одбора. Имамо у виду Сер Алфреда Шермана, др Мајкла Стентона и, ако околности дозволе.
3. Фондација позива одбор да истражи намјерно одбијање НАТО-а од интервенције која је била у складу са Повељом УН и мање насилна од бомбардовања. Здрав разум, међународно право, регионална стабилност и, не мање важно, хуманитарна разматрања налагали су од почетка 1998. године па надаље да се безаконито погранично подручје Албаније са Косовом запечати како би се зауставио доток оружја ОВК и затворили њени кампови за обуку. Таква акција је могла имати мандат Савјета безбједности Униједињених нација , јер руски и кинески вето не би био могућ. Штавише, Албанија није била у позицији да се противи с обзиром на то да је била банкротирана и клијентска држава НАТО-а.
Замислите какав би био утицај на Алстер да је Ирска Република утонула у анархију, са свим својим оружарницама опљачканим, а ИРА преузела контролу над пограничним подручјима. Па ипак, еквивалент се догодио у Албанији.
Да је само НАТО предузео акцију против ОВК у Албанији, Косово би било поштеђено већег дијела насиља које је услиједило и задржало би своју мултиетничност. „Терористичка“ ОВК не би заменила „пацифисту“ Ругову. Косовски Албанци би такође схватили да је проширена аутономија – коју је Београд већ у принципу признао, под условом да не отвори врата сецесији – највише што се може постићи. Ограничена војна акција у Албанији би појачала дипломатски рефрен да је територијални интегритет Југославије неповредив. У најмању руку, купило би се драгоцено вријеме.
Одбор за спољне послове Представничког дома би могарао да истражи овај аспект.
4. Фондација предлаже да одбор истражи да ли је масовни егзодус косовских Албанаца био предвидљива посљедица покретања НАТО-ове кампање бомбардовања Југославије? Скрећемо пажњу одбора на изјаву Џона Брутона, бившег премијера Ирске. Он је присуствовао састанку у Берлину — НАТО је тог јутра најавио да ће бомбардовати, али прије него што је бомбардовање почело — на којем је Карл Билт, бивши премијер Шведске, предвидио да ће бомбардовање резултирати милион избеглица. Изјава Ендија Полака:
… У међувремену, лидер Фине Гела и бивши премијер, господин Џон Брутон, јуче је љутито осудио оне који тврде да се масовни егзодус избеглица на Косову није могао предвидјети.
У саопштењу, господин Брутон је рекао: „Британски министар спољних послова, посланик Робин Кук, једноставно не износи истину када је данас рекао да нико није могао да предвиди избјегличку кризу размјера оне која се сада дешава на Балкану, након одлуке да се бомбардује Југославија, а да се одбије слање копнених трупа ни под којим околностима. Гријеши.“
„Након што је НАТО објавио бомбардовање, али прије него што је бомбардовање почело, присуствовао сам састанку у Берлину гдје је Карл Билт, лидер шведске опозиције и бивши посредник у Босни, посебно предвидио милион избеглица у року од двије недеље од почетка бомбардовања“, рекао је господин Бартон. „Овај исход је гарантован јавним саопштењима председника Клинтона да копнене трупе неће бити ангажоване.“Господин Брутон је позвао на четвородневни прекид бомбардовања следећег викенда, како би се поклопио са православним Ускрсом. Рекао је да би ово вријеме требало искористити за тражење решења путем преговора, могуће уз учешће неког европског државника који није чланица НАТО-а, као што је господин Билт.
Фондација предлаже да ангажујете Карла Билта као вјештака.
5. Фондација се радује сарадњи са одбором.Фондација захтијева да се Србији као сукцесору СРЈ исплати ратна одштета 480 милијарди евра а избјеглицама 120 милиона евра а гарант тога да буде СБ УН „.– Александар Драшковић ,рођен је у Колашину 1938 .године гдје је завршио основну школу .Гимназију завршава у Нишу и Београду а философски факултет у Београду . Магистарски рад „Мојковац 1916“ одбранио је на Руском језику на универзитету Ломоносов у Москви 1964 .године а докторску тезу „Мојковачка операција “ на Универзитету у Сорбони – Француска 1968 .године . Од 1969.године асистент у настави на Београдском филисоским факултету одсјек за историју ,као ванредни професор Нишког и Новосадског универзитета . Од 1971.ванредни професор Београдског универзитета.За редовног професора изабран одлуком наставно – научног већа Београдског универзитета 1974.године .Послије усвајања Устава из 1974 .године запао у немилост Брозовог режима како један од највећих критичара тог Анти- Српског устава . Важи у српском народу као најбољи познавалац Мојковачке операције и Боја на Мојковцу када је црногорска војска давала одступницу на Мојковцу за Бадњи дан 1916 .године .Аутор је и документарног филма Мојковац 1916 .године .Драшковић је уз радове о Мојковцу написао још преко 120 радова о Србима у Лици ,Србима у Враки,Србима у Ровцима и Морачи .Имао је чин резервног генерал мајора Војске Југославије а Предсједник СРЈ Слободан Милошевић постхумно га је одликовао орденом слободе јуна 1999 .године. Александар Драшковић,преминуо је 15.априла 1999 године од карцинома . Сахрањен у Алеји заслужних грађана у Београду два дана касније .
( наставиће се)
