Пише :Дејан Бешовић
Паштровићи су српско-приморско племе у данашњем црногорском приморју. У старијим изворима назива се „општином“ тј. „опћином“ која се по традицији дијелила на дванаест братстава. Племенска област обухвата дио црногорског приморја, од Куфина до Бабиног вира, што одговара подручју од Чања до Бечића, са околинама. Племе има дугу традицију у том подручју, са богатом локалном историјом и културом, а у вријеме Млетачке управе и посебном самоуправом. Паштровићи су најјужнији део „чаробне“ Боке Которске у којој живе одувијек Срби.Највероватније је назив од римечи „пастир“, као и Пештерска висораван, Паштрик, Пашман и сл Петар Први Петровић као и многи други Црногорци су своју стоку, у зимском периоду, слали на испашу у област Паштровића и за то су плаћали траварину.Пештерска висораван је позната по сточарству и чувеном пештерском сиру. На основу тога се може извести ова претпоставка о поријеклу назива.Друго тумачење јесте да назив „Паштровић“, заправо потиче од старословенске речи „пастро“ чије је значење „шарен“.Племенска-општинска територија се простирала од Куфина до Бабина вира што чини неких 17,5 km. На овом подручју налази се шест манастира Српске православне цркве. Ти манастири су: Дуљево, Прасквица, Режевићи, Градиште, Војнићи и Рустово.
Културно-историјско средиште Паштровића је острво Свети Стефан. Тврђава је саграђена 1442. године, када су у њој досељени први становници. Због великих зидина, многобројне породице су тражиле у њој уточиште у периодима сукоба са Османлијама или под најездом гусара. По легенди, насеље је настало после сукоба Которана и Паштровића који су им притекли у помоћ, са Османлијама које су поражене. По повратку из завршене битке, Паштровићи су код плаже Јаз уочили у близини обале преостале османлијске галије, које су напали. Од заробљеног плијена подигли су тврђаву, са по једном кућом за свако од дванаест паштровских племена и дали јој име Свети Стефан, по истоименој цркви посвећеној архиђакону Стефану Првомученику изграђеној у вријеме Светих Немањића. Због свог погодног положаја Свети Стефан је био трговински и саобраћајни центар Паштровића. Посједовао је велики стратешко-трговачки значај у вријеме Млетачке републике и трговине са Венецијом. Мјесто је почело лагано да губи значај крајем 19. вијека, када је почело масовније исељавање становништва. Потпуно исељавање извршено је 1955. године, када је острво комплетно адаптирано и претворено у „град-хотел“. Данас је то једно од најлуксузнијих љетовалишта Јадрану,Европи а неколико пута међународна агенција Форбс садашње љетовалиште полуострво Свети Стефан било је бирано за најљепше љетовалиште Свијета .Острво Свети Стефан спојено је пјесковито-шљунковитим спрудом са копном. Овај спруд назива се томболо или превлака и спада у абразионе акумулативне облике рељефа. Томболо се састоји од пјесковитог и шљунковитог материјала, настаје у плитком обалском појасу и спаја неко острво са копном. Нарастањем спруда, острво које је у непосредној близини обале преобраћа се у полуострво. Овај феномен, познат као томболо, ријетка је природна појава у свијету.Пучинска страна острва изложена је снажној абразији усљед чега долази до интензивне ерозије на тој страни. Еродовани материјал таласима се транспортује ка копну и акумулира на завјетринској страни острва. Интензивна акумулација на овој страни посљедица је тога што усљед сучељавања таласа долази до њихове интерференције а то доводи до слабљења њихове кинетичке енергије. На тај начин, сав абрадирани наносни материјал са пучинске стране острва овдје се нагомилава у виду подморског спруда који као превлака повезује острво са копном.Постоје два морфолошка типа томбола: прости и сложени. Томбола Светог Стефана припада простом типу јер постоји само једна превлака која га спаја са копном. Сложене томболе имају двије или више превлака које неко острво спајају са копном.
(наставиће се)
