Историчар Бандовић Мила Милан, рођен је 1905, у Бандовића Мосту , код Андријевице, живио је у Затону код Бијелог Поља, био је предсједник затонске општине, професор филозофије, књижевник, резервни поручник.
Учесник Омладинске равногорске конференције у Шаховићима 1942.године , члан Националног комитета Црне Горе Југословенске Војске у Отаџбини. Командант Бијелог Поља. Идеолог Монархистичког -равногорског покрета у Андријевици. Командант одреда и среза из Бијелог Поља.
Са Миташем Бандовићем и Драгојем Ђековићем одступио за Словенију. Растао се са војводом Павлем Ђуришићем на путу за Бања Луку. Возом од Јошавке дошли су у Словенију и преко Крањске Горе пошли за Италију. Миташ је погинуо од партизана на граници, а Драгоје и Милан прешли су у Италију.Емигрирао у Шпанију и тамо провео свој живот.
Као изразита личност и врсни интелектуалац Васојевића, радио је као професор универзитета у Мадриду гдје је и умро 6.1.1994. године. О њему је писао Миро Микетић, у књизи “Кроз пакао и натраг“, књига 3, стр. 387-390.
Прилог припремио: Горан Киковић, историчар
