Деценијски насртаји на становиштво Вранешке долине и њихове претке покреће се од стране исте дружине. У питању је подмукла ревизија историје на најгори могучи начин – измишљањем, селекцијом и подметањем лажних доказа о догађајима у Вранешу 1924 године.
Појавио се самонаметнути човјек који пише о нама историју и утјерује нам у главу шта је права историја о Вранешу и нашим прецима. То лице се представља као академик Шербо Растодер. Исти се доста експонирао протеклих 30 година, поготово када се радило о црногорској историји али само из једног угла – његовог.
На Вранеш се окомио у његовим ‘капиталним дјелима’ чији називи асоцирају искварени турцизам: „Кад су вакат каљали инсани“ и „Шутњом се зло велича“. Наше претке назива најпогрднијим именима а њихова дјела злочинима. Потура им да су извршили безразложни злочин над наводно – недужним муслиманима. Сам налази изворе за ту тврдњу, утемељене на изјавама људи који су били противници ослобођења Црне Горе од Турака.
Пошто се ради о временској дистанци од 100 година освјетљавамо стање у Вранешу у том времену, са аспекта ове теме. Вранеш је до 1912 године био у саставу Турске империје, са мјешовитим становништвом – православне и исламске вјероисповјести. Православни живаљ је био без икаквих људских права и имовине а Турци су их називали – раја. Муслиманско становништво уживало је повлашћени положај, имали су имовину а власт је била у њиховим рукама. Све православне богомоље су биле порушене а православни народ је држан вјековима у духовном мраку.
Због несносног животног положаја, 1906/07 године подигнут је устанак против Вранешких бегова, који су они покушали да угуше са својим башибозлуком, али нијесу успјели те позивају регуларну турску војску, која је у крви угушила устанак. Устаници су објешени, а њихове породице (нејач) поклане и бачене у Тару. Убијено је више стотина људи, спаљена и разорена сва православна села.
Долази и 1912 година када славна црногорска ослободилачка војска ослобађа Вранеш од Турске и вранешких муслимана који су били лојални турској власти. Турска војска се повлачи али и већина муслимана одлази добровољно за Турцима. Црногорска држава је позивала да не иду за окупатором али они нијесу одустали. Вјероватно нијесу хтјели нову власт или нијесу смјели да се суоче са слободном рајом коју су мучили вјековима. То писац не помиње ни у једној књизи, јер се вјероватно стиди. Муслимани су тада чинили трећину становништва Вранеша и били су мањина.
Први свјетски рат 1914 и окупација Црне Горе од Аустроугарске, донијели су Вранешанима нове црне дане. Мислимани из окружења Вранеша схватили су да им је то шанса да се реванширају православном живљу, које је било уз ослободилачку војску. Формирали су наоружане групе, које су дјеловале као шумске банде, вршећи препад из засједе, те свакоднено почињу убијати и пљачкати православне куће у Вранешу. Муслимани који су остали после сеобе 1912, послужили су им као јатаци и саучесници у овим злочинима. Дојављивали су бандама Јусуфа Мехоњића и Хусеина Бошковића о кретањима својих православних комшија, које су ликвидирали из засједе. Само до 1918 године убијено је више од 100 људи, о чему постоје тачни подаци, а које писац негира.
Банде су харале и у новој заједничкој држави и 1924 године. Убиство високог званичника Бошка Бошковића као и свакодневна убиства других људи и паљевине, послужили су једној групи наоружаних људи да се обрачунају са бандитима и њиховим јатацима. Нема говора да је то био организован и осмишљен обрачун. Погинуло је више десетина људи али сигурно много мање од 100. Та дешавања нијесу извршена из чиста мира, већ као обрачун са људима који су заједно са шумским бандама вршили злочине и који су наводили банде да убијају православне комшије.
Подношењем резолуције од овог лица и његових сарадника ка Скупштини Црне Горе, да овај догађај свали на православни народ и осуди их је невиђена подметачина са циљем да се баци љага на ослободилачку војску Црне Горе и ослобођење ових крајева од Турског окупатора.
Ова група опасних екстремиста и доказаних шовиниста жели да успостави власт која је била до 1912 године. Жели да врати правду коју су дијелиле кадије аге и бегови да љемезају/шибају непослушну рају. Само што би они овог пута били у улози кадија, ага и бегова.
Они су данашњој раји, на конгресу хтјели да одреде нову вјеру и нову Цркву. Пошто им то није пошло за руком и пошто нијесу ушли у нову власт, они на овај начин распирују мржњу у народу. Подмећу Скупштини лажне књиге и дезинформације како би подијелили посланике и направили представу од Скупштине.
Тражимо да надлежни орган Скупштине, препозна ову превару и поднесе кривичне пријаве против ових лица а уједно одбаци њихове подривачке захтјеве. Екстремисти који су се идентификовали овим захтјевом ка Скупштини желе да од Црне Горе направе Џамахирију а од градова касабе у чијим центрима би доминирале њихове богомоље и вјерски обреди, науштрб других конфесија, притом не водећи рачуна о плановима града и културним споменицима.
Становници Вранешке долине
