Search
Close this search box.
Search
Close this search box.

СРПСКО МОРЕ: Обиљежено 146 година од ослобођења Бара од Турака!

На дан Св. Архиђакона Стефана у Бару је свечано обиљежена 146. годишњица од ослобођења Бара од Отоманске империје. Српска народна читаоница, најстарија институција културе у граду под Румијом (основана 1881. године) организовала је свечаност на којој су евоциране успомене на славне дане црногорске и барске историје.

Тог 9. јануара 1878.године Бар је ослобођен од Турака након вишевјековне окупације.

-Вјенчавам те српско море, са слободом Црне Горе – стихови су краља Николе након коначне побједе над Турцима у Бару прије 146 година.

Почетком новембра 1877. године књаз Никола И Петровић Његош је главнину својих снага – 20 батаљона и 18 топова концентрисао у рејону Вирпазара. Са осталим снагама демонстрирао је према Спужу и Подгорици, да би заварао Турке.

Извукавши топове на висове Сутормана, црногорска војска је наступала према Бару у двије колоне: десна, јачине 12 батаљона и 16 топова, под командом војводе Маша Врбице, правцем Суторман – Зупци – Бар, и лијева, јачине осам батаљона и два топа, под командом војводе Илије Пламенца, правцем Суторман – превој Бијела Скала – Бар а један дио се издвојио према Скадарској крајини.

Турско утврђење на Суторману бранила је једна чета са два топа,Бар два табора низама, око 1800 башибозука и 15 топова, а утврђења Хај-Нехај и Волујицу по једна чета. На мору су Турци у дом дијелу Јадранског мора имала ескадру јачине две крстарице, двије фрегате и један мањи ратни брод.

Када су успјели да заузму утврђење Суторман, црногорска војска се прегруписала и 16. новембра, са четири батаљона и 16 топова, заузела је доминирајуће положаје око Бара. Три батаљона су била упућена према барској луци,док је војвода Пламенац са осталим снагама заузео положаје према Скадару и Улцињу. 17. новембра било је заузето утврђење Волујица и била је успостављена контрола над барском луком, а 27. новембра утврђење Нехај.

Главнина турских снага се у Старом Бару се веома упорно бранила подржавана са пет ратних бродова, који су из барске луке свакодневно тукли положаје црногорске војске око града. Изгубивши сваку наду у долазак појачања, Турци су се 9. јануара 1878. године предали и том приликом је било заробљено 2237 војника и 15 топова.

Српска православна црква и њено свештенство традиционално служе помен ослободиоцима Бара, пострадалим за крст часни и слободу у ове божићне дане прије 145.година.

На споменику ослободиоцима града Бара који је изградила Српска народна читаоница 1881.године у Старом Бару, са гранатом на врху, стоји следећи текст:

“БАР, СВОМ ВИТЕШКОМ ОСЛОБОДИТЕЉУ КЊАЗУ НИКОЛИ И.

ЈА ИЗГЛЕДАМ КАО КАКВА СТИЈЕНА, ВЈЕКОВИМА КИШОМ ИЗЈЕДЕНА. АЛ` НЕ ЖАЛИ ГОСПОДАРУ СЛАВНИ. ТЕК МИ ДАНАС СЈАЈУ СРЕТНИ ДАНИ…

СРПСКА НАРОДНА ЧИТАОНИЦА 25 МАРТА 1881”

Познати археолог мр Младен Загарчанин раније је казао да је овај споменик „славноме и бесмртноме“ направљен од комада украса и натписа прикупљених након стравичне експлозије муниције 1881. у цркви Светога Ђорђа, „претвореној у Султан –Ахметову џамију 1705.“

“Одбор који није имао ни археолошког ни епиграфског знања саградио је један од најљепших лапидаријума на јадранској обали, лапидаријума свих епоха који се пружају од Византије па до османског доба, свједочећи о његовом миленијумском постојању, и да симболички пружи приказ наде да ће суживот бити могућ као што украси разних стилова и вјерских опредјељења стоје један поред другога”, рекао је Загарчанин.

Српска народна читаоница у Бару је основана 22. марта 1881. године, након освајања Старог Бара (Књажевина Црна Гора) и протјеривања турске власти 1878. године. У то вријеме то је била једина и уједно културна институција у граду. Неки од оснивача били су генерални викар Јосип Коловић (који је одржао здравицу о слози и поклонио неколико књига),пјесник Мило Јововић и Васиљ Загарчанин. Први предсједник је био Томо Ораовац, а потпредсједник имам Шабић. Дакле, чинили су је Срби православне, мухамеданске и римокатоличке вјере.

Глас Црногорца је писао 1881. године: Колико су Барани склони напретку, овијем су засвједочили и доказали с каквом готовошћу и пожртвовањем потпомажу да се просвјета шири; ту сам водјео много људи који не знају ни свога имена записати, и долазили су с молбом, да се приме њихове помоћи. Већину сам слушао, како између Срба православних, тако и између Срба католика и мухамеданаца, ђе говоре: за овакве сврхе немојте нас браћо нигда пожалити. С чега буди им вјечна слава и диван спомен међу потомство! Дана 17. децембра 1891., на ванредној скупштини читаонице, изгласан је Устав Српске народне читаонице у Бару. Имао је 39 чланова. Читаоница је с мањим прекидима радила до 1916. а потом, током краћег периода, и у Краљевини Југославији. Обновљена је средином марта 1953. под новим именом, Градска библиотека и читаоница “Иво Вучковић”, а кроз бројне новинске и публицистичке прилоге појединци дуги низ година крајње злонамјерно о Српској народној читаоници из 1881. пишу као о “Барској народној читаоници”, с намјером да негирају српску суштину и припадност Бара, Црне Горе и становника овог града и државе српском бићу кроз цијелу историју.

Дана 4. јуна 2017. године, Српска народна читаоница – Бар поново је обновљена под својим изворним именом. Она је данас, поред осталог и издавач – оснивач Барског портала.

Извор: барски портал

 

Подијели на друштвеним мрежама

Слични чланци

КОМУНИСТИЧКА ЛИЈЕВА СКРЕТАЊА, ЗЛОЧИНИ ТИТА И ЂИЛАСА: Превентивне ликвидације у Црној Гори, од јаме до јаме – четници главни непријатељи!

ТУЖИЛАШТВО БУДНО ПРАТИ, АЛИ СРБЕ: Испитаћемо је ли Николаидисова лутка спаљена по закону!

СТАВ, ВЕЛИМИР АБРАМОВИЋ: Да би опстала Србија треба да буде краљевина!

Друштвене мреже

Најчитанији чланци

додик8

МИЛОРАД ДОДИК: Јаков нас вријеђа, можда га пустимо да се види са муслиманима!

бојнама

Андрија Мандић: Изградити Меморијални центар “Бојна Њива”!

Sahrana

НА ДАНАШЊИ ДАН 1992. ГОДИНЕ: Муслимани убили српског свата на Башчаршији, почео рат у БИХ!

herceg novi 5 foto d vukajlovic

БОКА КОТОРСКА: Министар Ђорђе Милићевић захвалио се Србима што чувају национални идентитет, обећао помоћ Србије!

Stevan-Katic

СТЕВАН КАТИЋ: Људи не разумију карневалске феште, а ни шарм Медитерана!