Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Телевизија Београд (РТС)  је желела да обрадује своје кориснике за Бадње вече и Божић па је приказала филмове на Божић : Вук самотњак, Чудотворни мач, Софка, Цигани, Срећа у торби. За Бадње вече приказала је Сумњиво лице, Др и Нема малих богова. Сви филмови су снимљени у Титово доба. О животу пре Тита било је на 3 програму  епизода Сто година балета у Народном позоришту посвећену углавном руским играчима на позорници у Београду.

РТС обично недељом приказује старе филмове после подне у низу, који се прекида само ако је нека утакмица. Али после утакмице настављају се ти филмови. Телевизије са националном фреквенцијом настављају да приказују искључиво послератне филмове, о ранијем периоду су филмови и серије које се репризирају : Невен, Монтевидео Бог те видео ! ,… .  Оригиналних филмова из раздобља пре Тита нема на екрану или се због неког јубилеја прикажу, али више као изузетак који потврђује правило.

Данашњица подсећа на сцену из Кустуричиног филма Подземље где  се у подруму одвија живот уз строго контролисане вести. Филмови снимљени пре Тита приказују се у Кинотеци која подсећа на бункер у коме се такви филмови једино приказују. РТС се труди да одржи традицију Титовог доба са строго контролисаним медијима. То је за њих светла прошлост за коју се надају да ће се вратити. Пошто старије генерације не користе интернет него само гледају телевизију или читају новине може се речи да се за њих ништа не мења. Млађе генерације прате интернет али власти рачунају да су они мањина. Ту идилу  властима кваре поједине локалне телевизије, које приказују предратне филмске материјале, али они не добијају националну фреквенцију.

Ни друге установе не заостају за РТС. У Београду се приређују обележавања 75 година Југословенског драмског позоришта 1948-2023. у некадашњем Мањежу или Седам деценија Галерије Дома војске Србије са изложбом. Галерија је основана 1953. у некадашњем Ратничком дому, који је преузела ЈНА. Због тога данашње омладина не може да сазна ништа о животу у предратном времену осим на интернету. На Јутјубу је постављен филм А живот тече даље, … .

Чешки радио послао је у Београд звучне радио записе о предратној сарадњи Чехословачке са нашом земљом (слетови у Прагу, …), али то може да се чује само на интернету. Да се разумемо, немам ништа против да одређени кругови обележавају своје јубилеје али се ради комплетне слике морају приказивати и оно што је сачувано од предратних немих и звучних документарних и играних филмова. Јер народ који не познаје своју прошлост осуђен је да је понавља.