Насловна Почетна Списак убијених црногорских четника у Јасеновцу и Лијевча пољу и осталим стратиштима...

Списак убијених црногорских четника у Јасеновцу и Лијевча пољу и осталим стратиштима Босне и Хрватске!

У децембру 1944. године са простора Црне Горе и Боке   у одступницу је кренуло између 12 и 15.000 припадника ЈВуО и народа. Колона је пошла из Подгорице 6. децембра 1944. године. Прикупљање војске и народа извршено је у Рудом у којем је војвода Павле Ђуришић 5. јануара 1945. године извршио реорганизацију војске. Формиране су три дивизије (Прва, Пета и Осма) од по два пука, Омладински пук и Штабски батаљон.

Бројно стање борбених јединица износило је око 8.300 бораца док се бројно стање избјеглог народа кретало између 3000 и 5.000 особа. Овој групацији уз пут су се прикључиле снаге херцеговачких, србијанских и босанских четника тако да је она до 4. априла 1945. године (Лијевче Поље) нарасла на преко 2.0000 бораца и избјеглог народа.

Још од Подгорице колона је била изложена нападима партизана, митраљирању савезничке авијације, смрзавању, тифусу и погибијама услед напада партизана и усташа. Највеће страдање и погибија деслило се на Лијевче Пољу, 4-7. априла 1945. године, а затим је услиједила предаја усташама, превара и заробљавање војводе Павла Ђуришића са његовим „Батаљоном смрти“.

Овај рад треба цијенити као покушај да се на бази скромних и у знатној мјери непоузданих података систематизују губици припадника ЈВуО из Црне Горе и Боке, страдалих током одступнице кроз Босну и Хрватску, од јануара до маја 1945. године и објаве имена пострадалих по мјесту, времену и начину смрти.

Пред вама се налази публикација , са именима 523 страдалника из Црне Горе,  од Подгорице до границе Словеније ка којој се Велики народни збјег упутио у децембру 1944.године, као и имена 50  мученика Херцеговачких бораца, из Гацка,  прекаљених јунака, међу којима и двојице великана нашег народа, вођа првог устанка у окупираној Европи,  попа Радојице Перишића, и капетана Милорада Поповића који су организатори и вође устанка од 6. јуна 1941.године, када су дигли Србе из Херцеговине против терора усташке и злочиначке  НДХ.

Први дио књиге, садржи дио истраживачког рада проф.др Александра Стаматовића, који је обајвио 2004. г. а који је с правом назвао „Острошка Голгота“. Иако 1943.г. овај ужасни догађај у ствари показује шта би чекало припаднике КЈВуО, и антикомунисте да су се задржали у Црној Гори и ту сачекали крај рата. Јер, ако су највиши комунистички партизански руководиоци, били спремни да изневјере, ријеч дату Острошким браниоцима, пред Ћивотом Светог Василија, шта су  тек могли да очекују  од њих на брисаном политичком  простору нове комунистичке државе,  створене у Јалти.

Други дио се односи на саму „Босанску Голготу“ како је страдање Великог збјега назвао Новица Поповић у Гласнику „СКД-Његош“ којој је ова публикација у највећој мјери и посвећена.

Са поносом и великом тугом читам име и свога дједа капетана Милоша С. Милошевића ( на овом списку за Јасеновац под бројем 54). Нека ти је вјечна слава и покој души, дједе Милоше. Немам твога гроба, али је у мом срцу и души. Опростио сам твојим душманима, али никада им то нећу заборавити!

  СТАРА ГРАДИШКА-ЈАСЕНОВАЦ

 

  1. Анђелић Божов Ђукан, 1910, дипломирани правник, новинар из Поља Колашинских, поручник. Члан Националног Комитета, 1944. Г. Ађутант пољског батаљона Колашинске бригаде. Убијен од усташа у Јасеновцу априла 1945. г.
  2. Аџић М. Машан, поручник, капетан прве класе, из Лијеве Ријеке. Командант Љеворечког батаљона. Ађутант и заступник Ђорђија Лашића. Ађутант Павла Ђуришића. Убијен у Јасеновцу априла 1945 године.
  3. Аџић Р. Божо, поручник, пратилац Војводе Павла Ђуришића. Одликован Карађорђевом звијездом. Убијен од усташа у Јасеновцу априла 1945.г.
  4. Балетић Лука, пуковник, члан Врховне команде Драже Михаиловића. Убијен у Јасеновцу априла 1945 године.
  5. Баћовић Шћепана Петар, рођен у Никшићу. Адвокат. Проглашен за војводу и био командант четничких одреда Источне Босне и Херцеговине. Убијен заједно са Павлом Ђуришићем у Јасеновцу априла 1945.
  6. Бојић Воја Блажо, рођен 1890 године у Дријенку. Земљорадник.. Срез Колашин. Земљорадник. Након Лијевче Поља стигао у Нову Градишку, гдје је умро од тифуса.
  7. Бојић Новице Милутин. Село Бојићи. Срез Колашин. Убијен од усташа у Јасеновцу. Лична пратња Павла Ђуришића
  8. Бошковић Шћепана Новак, рођен 1900. године у Колашину. По занимању професор математике , физике и француског језика. Директор пете дирекције просвјетног одјељења на Цетињу. Члан Националног комитета  Црне Горе и Старог Раса. Убијен у априлу 1945 године у Јасеновцу. Има верзија да је убијен у Словенији у мају 1945 године.
  9. Васић Драгомир-Драгиша, 10.1885.г. Г. Милановац. Србија. Правник, политичар, књижевник, публициста, академик. Један од идеолога Равногорског покрета. Члан Централног националног комитета. Предсједник законодавног и правног одбора ЦНК. Рехабилитован 2009 године. Убијен у Јасеновцу априла 1945. године.
  10. Вековић Манојло-Мано, официр из Андријевице. Преживио је стријељање у Јасеновцу. Од послијератних власти осуђен на смрт. У затвору у Беранама, испричао је другу из ћелије, Милети Булатовићу из Грубешића код Бијелог Поља о погибији Павла Ђуришића и његове групе.
  11. Вељић М. Вукота, официр , командир чете Првог батаљона друге омладинске бригаде. Убијен од усташа у Јасеновцу априла. 1945.г.
  12. Вељић Милета, капетан прве класе. Стријељан у Јасеновцу заједно са Павлом Ђуришићем 1945 године. Он је из села Долац-Срез Беране. По подацима Александра Чукића у Гласнику „СКД Његош. По подацима који су достављени уа књигу Пуцај рат је завршен он је убијен у Словенији.
  13. Вујисић Неђељка Павле рођен 1898г. у Трунића Долу. Срез Клашин. Након Лијевче поља , болестан од тифуса умире априла 1945 године у Градишки.
  14. Вујошевић Владов Светислав-имао само 5 година, када је са родитељима прешао преко Босне, преко Лијевче поља . Испустио душу од туфуса у Градишкој 03.априла 1945г. По подацима Александра Чукића у Гласнику „СКД Његош.
  15. Вуковић М. Марко, капетан. Ађутант штаба Павла Ђуришића, начелник штаба корпуса. Убијен у Јасеновцу.
  16. Вукотић (Војводе Стева Вукотића) Глигор, рођен 1897 године на Чеву. Судија. Убијен је 19 априла 1945 у Старој Градишки.
  17. Вукотић (Војводе СтеваВукотића) Вељко, дпл. Правик. Секретар Зетске Бановине.Наредник,  командант Друге ловћенске бригаде. Убијен од усташа у Јасеновцу, априла 1945. године.
  18. Вукчевић Сава Алекса, рођен је 1914. Године у Гољемадима , Љешанска нахија. Капетан ваздухопловства. Убијен је у Јасеновцу са Павлом Ђуришићем.
  19. Вучељић Петра Војислав, из Кошутића. Андријевица. Био је командант омладинске чете КЈВуО. Након Лијевче Поља стиже у Стару Градишку гдје је убијен од усташа крајем априла 1945 године.
  20. Гојнић Лазара Блажо, рођен 24.02-1903 г. у Брчелима, Црмничка нахија. Мајор . Убијен у Старој Градишки 15.04.1945 године.
  21. Голубовић Ивана Драгиша из Трепче-Андријевица. Судија. Убијен  у Градишки у априлу 1945 године.
  22. Гузина Петра Томо из Фојнице код Гацка. Наредник КЈВуО. Начелник штаба Невесињског корпуса.
  23. Дамјановић Јована Лазар, рођен 20.04-1880.године. Пожаре. Члан ИО. Подгоричке скупштине, Судија Великог суда . Након битке на Лијевче Пољу стигао у Јасеновац , гдје је убијен 22 или 23 априла 1945 године.
  24. Даниловић Дмитра Раде, стар 43 године, када је са групом официра и подофицира са Павлом Ђуришићем стријељан у Јасеновцу у априлу 1945 године. По подацима Александра Чукића објављеним у Гласнику СКД Његош.
  25. Делетић Миленка Милутин рођен 1903 у Шекулару. Водник био у пратњи Павла Ђуришића са којим је убијен у Јасеновцу крајем априла 1945 године.
  26. Добрашиновић Светозар.Заостро, Берански срез. Један од оснивачка покрета отпора у Црној Гори. Први помоћник Павла Ђуришића. У повлачењу је био командант цивилног транспорта. Убијен је у априлу 1945 у Јасеновцу заједно са Павлом Ђуришићем. По подацима Александра Чукића објављеним у Гласнику СКД Његош.
  27. Драшковић Андрија, коњички наредник, командир Прве чете јуришног батаљона. Учествовао у одбрани Острога 1943 године. Убијен од усташа у Јасеновцу априла 1945. године.
  28. Драшковић Ј. Петар, капетан прве класе, командант жандармеријског батаљона. Члан суда у Никшићу. Судио му пријеки суд Секуле Дрљевића у С. Градишки, 20/21.4.1945. г. Убијен у Јасеновцу . Има тврдњи да је емигрирао у Италију.
  29. Дошљак Мијајло, Беран Село. Беране.Жандарм. Април 1945 Стара Градишка.
  30. Дујовић Јанка Милош, наредник, Командант специјалног Ђуришићевог летећег оделења. Командир Друге чете другог батаљона омладинске бригаде. Убијен од усташа у Јасеновцу.
  31. Ђукић Ново, Судија, капетан прве класе. Судија среског суда, други секретар Националног комитета Црне Горе 1945.г. Убијен од усташа 1945 године.
  32. Ђукић М. Драгомир, село Горажде, Берански срез. Ученик. Након Лијевче Поља одлази у Стару Градишку гдје је у априлу 1945 убијен од усташа.
  33. Ђуковић Крста Петар, рођен 15.01.1915 године у Глухом Долу. Црмница. Поручник КЈВуО. Начелник штаба корпуса. Командант Омладинског батаљона при Главном штабу .Убијен од усташа у Јасеновцу , или Градишки 15.04.1945 године.
  34. Ђуричковић Николе Блажо, рођен 1916 године у Бару. Убијен је у логору Стара Градишка од усташа крајем априла 1945 године.

 

  1. Ђуришић Илије Павле, рођен 9 јула 1907 у Подгорици. Потпуковник КЈВуО и командант за Црну Гору, Боку и Санџак. Убијен у Јасеновцу од усташа крајем априла 1945 године.

 

 

  1. Илинчић Петра Милосав рођен 1900 у Мекића Пољу. Жандарм. Умро је од тифуса у Старој Градишки, априла 1945 године.
  2. Илинчић Петров Милован; рођен је у Шљивовици, Колашин, земљорадник. Умро је априла 1945. од тифуса у Старој Градишки.

 

  1. Јеврић Батрић Баћа, Беране поручник. Храбар борац, истакао се у борбама на Лијевче Пољу, против усташких тенкова. Заробљен је и стријељан у Јасеновцу, заједно са Павлом Ђуришићем, април 1945 године. По подацима Александра Чукића објављеним у Гласнику  СКД Његош. У књизи „Пуцај рат је завршен“ наводи се да је јуначки погинуо на Лијевче Пољу, у јуришу на усташке тенкове.

 

  1. Јовановић Михаило, Судија Великог суда. Секретар Подгоричке скупштине. Члан Националног комитета Црне Горе. Убијен је у Јасеновцу 1945. г.

 

  1. Јоветић Вида Саво, рођен 17.01.1917 године у Опточићима. Поручник пилот.Убијен је у Старој Градишки 15.04.1945 године.

 

  1. Јоксимовић Софија. Беране.Њена велика пожртвованост у помагању рањеницима и тифусарима преко Босне неће бити заборављена. На непознат начин је нестала на улазу у Стару Градишку априла 1945 године. По подацима Александра Чукића објављеним у Гласнику СКД Његош. По подацима у књизи „Пуцај рат је завршен умрла је од тифуса у Дервенти.

 

  1. Јоксимовић Божо, мајор, потпуковник. Лимски корпус. Замјеник Павла Ђуришића 1941.г. Командант корпуса, командант Берана. Убијен у Јасеновцу априла 1945 године.

 

 

  1. Калуђеровић Ивана Вељко рођен 1922 у Голубовцима. Убијен у Старој Градишки априла 1945 године.

 

  1. Калуђеровић Павла Вуко рођен 1924 године у Голубовцима. Последњи пут виђен у Старој Градишки.
  2. Коловић Александра Леко из Берана, студент. Преко Босне био у штабском батаљону. Рањен на Лијевче Пољу. Стигао у Стару Градишку одакле му се губи сваки траг. По подацима Александра Чукића објављеним у Гласнику СКД Његош. У књизи „Пуцај рат је завршен наводи се да је убијен у Похорју.
  3. Лалатовић Ивана Мирко, рођен 1904 године у Страшевини код Никшића. Мајор ратног ваздухопловства, и шеф Другог одсјека ОПеративног одјељења Краљевске Војске у Отаџбини. Убијен у Јасеновцу заједно са Павлом Ђуришићем априла 1945 године.
  4. Лалић Алекса-Леко; Капетан 2 класе, мајор; Командант оперативних Ђуришићевих јединица 1944. Командант Андријевичке бригаде. Комадант Првог одреда у Босни 22.1.1943. Командант Краљског батаљона и Командант Матешева 1942. Командант Пете Дивизије (по реорганизацији од јануара 1945). Умро у С. Градишки .

 

  1. Лазаревић Саве Љубо рођен 1894 у Горњем Липову. Дипл.инжењер. Убијен у Јасеновцу крајем априла 1945 године.

 

  1. Максимовић Вулев Јоко, рођрн 1900 године у Бистрици. Жандарм. Крајем априла 1945 године убијен у Јасеновцу или Старој Градишки.

 

  1. Максимовић Сјага Васо, рођен 1895 године у Колашину. Полицијски писар. Умро је у Старој Градишки у априлу 1945 године.

 

  1. Маровић Бранко, артиљеријски капетан прве класе, из Каменара, Херцег Нови. Командант жандармерије у Котору. Убијен од усташа у Јасеновцу априла 1945.године.

 

  1. Митровић Николе Миливоје, рођен 1907 године у Будви. Капетан КЈВуО, командант за Паштровиће. Убијен у Јасеновцу крајем априла 1945 године. Има и претпоставки да је учествовао у преговорима у Загребу, и да је тамо убијен.

 

  1. Михаиловић Тома Милета рођен 1892 године, у Пријелозима. Са Лијевче Поља пошао у Стару Градишку гдје је убијен од усташа априла 1945 године. По подацима Александра Чукића објављеним у Гласнику  СКД Његош. У књизи „Пуцај рат је завршен наводи се да је погинуо у одступници.

 

  1. Милошевић С.Милош, капетан прве класе. На служби у корпусу. Убијен од усташа у Јасеновцу 1945. године.

 

  1. Милошевић М. Никола, предсједник Љеворечке општине. Старјешина у Љеворечком батаљону. Убијен од усташа априла 1945.године.Јасеновац.

 

  1. Нишавић Цветко. 20 година. Са Лијевче Поља отишао у Стару Градишку гдје су га усташе стријељале априла 1945 г. По подацима Александра Чукића објављеним у Гласнику СКД Његош. У књизи „Пуцај рат је завршен наводи се да је убијен у Похорју.

 

  1. Новаковић Б. Марјан, поручник из Требаљева, Колашин. Командант липовског батаљона, друге колашинске бригаде. Убијен од усташа у Јасеновцу априла 1945.г.

 

  1. Нововић Јована Крсто, из Трепче код Андријевице. Учитељ. Након Лијевче Поља стигао у Стару Градишку гдје је убијен у другој половини априла 1945 године.

 

  1. Остојић Иваша Захарије рођен 09.05.1907 године у Глухом Долу, Црмница. Мајор Краљевског ваздухопловства. Био је командант Равногорског покрета за источну Босну. Ликвидиран је у Јасеновцу заједно са Павлом Ђуришићем и осталим официрима, априла 1945 године.

 

 

 

  1. Павићевић Андрије Милош, рођен 1888. Беране. Мајор КЈВуО. Истакао се у борбама на Лијевче Пољу. Након тога пребачен у Стару Градишку, гдје је стријељан у априлу 1945. године. По подацима Александра Чукића објављеним у Гласнику  СКД Његош. У књизи „Пуцај рат је завршен“ , стоји да је убијен у Словенији.

 

  1. Пајовић Станка Богдан, рођен 1900 у Главици. Официр КЈВуО. Убијен је у Старој Градишки крајем априла 1945 године.

 

  1. Перазић Велиша, рођен 1909 у Вуковцима. Учитељ. Убијен је 15.04.1945 у Јасеновцу или  Старој Градишки.

 

  1. Петричевић Бошко, мајор, организатор четничког покрета у Ријечкој нахији. Командант Приморсске бригаде. Командант прве грипе корпуса. Убијен априла 1045.г. у Јасеновцу.

 

  1. Поповић Илије Радован, рођен 1892 у Слатини. Умро је од ттифуса у Новој Градишки априла 1945 године.

 

  1. Поповић Малише Василије, капетан из Доњег Липова, КОлашин. Командант Липовског батаљона, Друге колашинске бригаде. Убијен у Јасеновцу априла 1945. Године.

 

  1. Радовић Мијата Гаврило-Гајо, рођен 1907 године у Барама Радовића, Капетан КЈВуО. Командант Дољоморачког батаљона. Члан Првог вијећа Војног суда у Колашину. Убијен је у Јасеновцу у другој половини априла 1945 године.Постоје верзије да је убијен у Словенији.

 

  1. Радовић Глигорије, Професор , директор гиманзије у Колашину. Убијен са кћерком у Босанској Градишки.

 

  1. Радовић Душан, Земљорадник из Липова код Колашина. Убијен у Босанској Градишки.

 

  1. Радовић Митар, из Липова код Колашина. Убијен у Босанској Градишки од усташа априла 1945.године.

 

  1. Радоњић Митра Јован рођен 1916 године. Милати-Комани. Убијен у Градишки априла 1945 године.

 

  1. Рајовић Радован, Жанд. Наредник из Андријевице. Погинуо 1945.г. код Старе Градишке.

 

  1. Раичевић Милованов Чедомир, Трепча-Андријевица. Убијен у Старој Градишки априла 1945 године.

 

  1. Реџић Блага Радомир, рођен 1888 у Плани. Дпл.правник. Умро од тифуса априла 1945 године у Градишки. По другој верзији успио је да се спаси, тј. Хасан Звиздић командант муслиманске милиције из Сјенице илегално га је пребацио у Турску, гдје је по казивању умро 1976. године.
  2. Ружић Арсенија Иван, рођен 1910 године. Капетан КЈВуО, и један од највиђенијих команданата КЈВуО. Командант Дурмиторског одреда.У одстпању командант Прве дивизије. Убијен је заједно са Павлом Ђуришићем у Јасеновцу априла 1945. године.
  3. Стијеповић Ђуро, г. у Будви. Убијен од усташа у Градишки.
  4. Стојановић Милоша Миладин, рођен 1920 године у Пажићима. Свештеник. Убијен је априла 1945 године у Градишки.

 

  1. Стојановић Сава Милош, рођен 1894 у Пажићима, убијен априла 1945 године у Градишки.

 

  1. Стојановић Сава Шпиро, рођен је 25.12.1902 године у Пажићима. Капетан прве класе КЈВуО. Убијен у Градишки.
  2. Тодоровић Радисава Миљан, рођен 1911 године у Бистрици. Студент медицине, умро је од тифуса у Јасеновцу или Старој Градишки.
  3. Томашевић Ивана Радош, 1916, Штитарица, Колашин, апсолвент права. Ађутант команданта Омладинске бригаде. Убијен од усташа у Старој Градишки, априла 1945.године.
  4. Томовић Перишин Велимир; 1897. Проф. Књижевности. Планиница, Матешево, Андријевички срез. Професор, умро је од тифуса код Босанске Градишке априла 1945.

 

 

  1. Томовић Вуков Милосав; 1912, Колашин, професор историје. Умро је од тифуса у Новој Градишки 10-11- априла 1945. године. Његове посмртне остатке породица је 1966. године пренијела у Колашин и сахранила.
  2. Томовић П. Вељко, потпоручник, поручник, капетан. Командант трећег батаљона Омладинске бригаде. Командант четвртог пука пете дивизије. Убијен од усташа у Јасеновцу априла 1945.године.

 

 

  1. Томовић Радосава Бећир рођен 1906 године у Пољима Колашинским. Професор, убијен је у Јасеновцу 21априла 1945 године. Професор, потпоручник, Командант Прве Колашинске Бригаде. Шеф културно пропагандне групе при Главном штабу. Опуномоћени преговарач Павла Ђуришића, са Секулом Дрљевићем.

 

 

  1. Трифуновић Раденко .Тмушиће. Убијен у Старој Градишки априла 1945 године.
  2. Цимбаљевић Вукоте Вуксан, Капетан КЈВуО, Дапсиће. Берански срез.Убијен у С. Градишки или Јасеновцу.

 

  1. Ћеранић Радоман, Виницка, Беране. Капетан КЈВуО. Убијен је у априлу 1945 или у Градишки или Јасеновцу заједно са Павлом Ђуришићем.

 

  1. Шћепановић Василија Владимир, из Трунића Дола. Убијен априла 1945 године у Старој Градишки.

 

  1. Шћепановић Радована Милош, рођен 1914 године у Загарачу. Убијен је у

Старој Градишки априла 1945 године.

  1. Шћепановић Матов Слободан; 1927, Плана, Колашин. Умро је од тифуса у Градишки априла 1945. године.

 

Податке сакупили: Милош Војиновић ,Славиша Губеринић, Предраг Т. Шћепановић и мр. Тадија Бошковић

 

ЛИЈЕВЧЕ ПОЉЕ

 

  1. Бабић Љубомира Раденко, рођен 1920 године, у Шекулару.Погинуо је против усташа на Лијевче пољу почетком априла 1945 године. Подаци Александра Чукића из Гласника“СКД Његош.“ податке за Шекулар му је дао Симо Делетић.
  2. Балшић Ђ. Балша, Беране , стар 22 године. Пратња Павла Ђуришића. Погинуо у Лијевче пољуаприла 1945г. Подаци Александра Чукића из Гласника“СКД Његош“. У књизи „Пуцај рат је завршен „ стоји да је убијен у Словенији у Похорју.
  3. Бакочевић Радоња, погинуо у селу Срђевићи на обронцима Мотајице и био у заједничкој гробници са још двојицом бораца. Податак за њега је доставио проф. Верољуб Малетић из Србца 2015 године.
  4. Бандовић Владо, из Берана. Погинуо у Лијевче пољу почетком априла 1945 године.
  5. Барјактаревић Мирка Данило, из села Петњик, Беране. Погинуо је у борби против усташа, одмах након преласка Врбаса, на Лијевче пољу почетком априла 1945 године.
  6. Божовић Илије Војо рођен 1919 године. У Шекулару. Припадник Омладинског пука. Храбар борац. Погинуо у борбама са усташама на Лијевче пољу 1945 године. Подаци Александра Чукића у Гласнику „СКД Његош“ податке за Шекулар му дао Симо Делетић.
  1. Башић Миљана Батрић, рођен 1904 године, у Доњим Лугама. Срез Беране. Погинуо у борби против усташа на Лијевче пољу почетком априла 1945 године.
  2. Богавац Јован, из Беран Села погинуо  у борби са усташама на Лијевче пољу 06.априла 1945 године. Подаци Александра Чукића из Гласника“СКД Његош“. У књизи „Пуцај рат је завршен“, води се као нестао у одступању.

 

  1. Богавац Р.Вулета, Заостро. Срез Беране. Погинуо у борби са комунистима у предјелу Разбоја 1945 г. Подаци Александра Чукића из Гласника“СКД Његош“. У књизи „Пуцај рат је завршен“, води се као нестао у одступању. У књизи „Пуцај рат је „ наводи се да је убијен на Зиданом Мосту.

 

  1. Божовић Т. Миљан, стар 37 година. Шекулар. Показао се примјерним борцем. Погинуо у борбама са усташама у Лијевче пољу, у априлу 1945 године. Подаци Александра Чукића из Гласника“СКД Његош“ податке за Шекулар му је дао Симо Делетић. У књизи,, Пуцај рат је завршен“ постоје подаци за Божовић Тома Миљана рођеног 1908 у Шекулару, за кога стоји да је убијен у Словенији.

 

  1. Болевић Радуна Микаш, 29 година. Шекулар.У одступници био у пратњи Лека Лалића, команданта одреда, и нестао је у борбама са усташама на Лијевче пољу, априла 1945 године. Подаци Александра Чукића из Гласника“СКД Његош“ податке за Шекулар му је дао Симо Делетић. У књизи,, Пуцај рат је завршен“ постоје подаци за Болевић Радуна Микаша рођеног 1917 године, да јеубијен у Словенији.
  2. Брацовић Владо био у заједничкој гробници са још двојицом црногорских борацау селу Срђевићи на обронцима Мотајице–податак за њега је доставио проф. Верољуб Малетић из Србца 2015 године.
  1. Бубања Милија, из села Бубање. Срез  Беране. Погинуо на Лијевче пољу почетком априла 1945 године.
  1. Буј Милан, из Боке Которске. Адвокат. Убијен је у Поткозарју у борби са комунистима априла 1945 године.
  1. Булатовић Вукосава Петар, рођен 1910 године у Башањем  Брду. Погинуо на Лијевче пољу априла 1945 године.
  1. Булатовић Милетин Батрић; 1918. Горња Ровца, Колашин, потпоручник. На служби у Љубињу. Почетком 1943. године постављен је за команданта Љубињске четничке бригаде у којој је завео гвоздену дисциплину[1]. У марту 1945. херцеговачки одред прикључио се четницима Павла Ђуришића на простору Требаве у Босни. Био је у личној пратњи војводе Павла Ђуришића. Погинуо је у борби са усташама на Лијевча пољу 4-5. априла 1945. године.

 

  1. Булатовић Ћира Бранко; 1920. Горња Ровца – Колашин. Земљорадник, командир Булатовићке чете Колашинско-Речинског батаљона. Одликован Карађорђевом звијездом. Погинуо од усташа на Лијевче пољу, 6. априла 1945. Године.

 

  1. Булић Антов Вукман, из Шекулара, рођен 1912године. Јунак борац. Погинуо у јуришу на усташке бункере,  одмах након преласка ријеке Врбас на Лијевче поље, у априлу 1945 године. По подацима Александра Чукића у Гласнику „СКД Његош. По подацима који су достављени за  књигу „Пуцај рат је завршен „он је убијен у Словенији.
  2. Булић Симонов Милорад, 30 година. Пушкомитраљезац. Погунуо у јуришу на усташке тенкове на Лијевче пољу почетком априла 1945 године.  По подацима Александра Чукића у Гласнику „СКД Његош. По подацима који су достављени за  књигу „Пуцај рат је завршен „он је убијен у Словенији.
  3. Влаховић Митра Мирко; 1910. Влаховићи, Ровца, колашин. Земљорадник, погинуо од усташа на Лијевче пољу, 6. априла 1945.
  4. Вујисић Миливоја Радомир, рођен 1892 у селу Кос. Срез Колашин. Умро од тифуса на Мотајици априла 1945 године.
  5. Вукићевић Лаза Иво; 1907. Маине, Будва. Погинуо је 1945. на Лијевча пољу.
  6. Вукојичић Јова Страјо, 1920, Бијело Поље, дјеловођа. Погинуо у борби против усташа у априлу 1945. године.

 

  1. Вуковић Лука; Борац из Херцег Новог. Погинуо 1945. на ријеци Врбас у Босни.
  2. Вуковић Вучинин Мираш; 1898, Поља Колашинска, командир Штитаричке чете Пољског батаљона. Погинуо је у Босни, у борби против усташа у Лијевче пољу, априла 1945. године. Према другој верзији стријељан је од партизана код Марибора.
  3. Вуковић Р.Мијајло, из Заостра , Берански срез. Стар 30 година. Финансијски чиновник. У пратњи Светозара Добрашиновића стигао на Лијевче поље, одакле му се изгубио сваки траг у априлу 1945г. По подацима Александра Чукића у Гласнику „СКД Његош. У књизи „Пуцај рат је завршен“ води се као убијен на Зиданом Мосту.
  1. Вуковић Милорад, Црни Врх, Беране. Био у пратњи Светозара Добрашиновића, и од Лијевче поља почетком априла 1945 године му се губи сваки траг. По подацима Александра Чукића у Гласнику „СКД Његош.

 

  1. Вукојичић Сава Рајко, рођен 1919 године у Готовуши, командор КЈВуО.  Погинуо у борби са усташама у Лијевче пољу априла 1945године.

 

  1. Вучељић Петра Радослав , из Кошутића, Андријевица. Ученик. Погинуо у бици на Лијевче пољу у борби против усташа почетком априла 1945 године.

 

  1. Губеринић Р. Бошко, рођен на Горажду, срез Беране. Погинуо је у борби са усташама на Лијевче пољу  4 априла  1945 године.
  1. Дашић Раденка Александар, рођен 1912 године. У Шекулару. Учитељ и поручник у резерви. Био је командант шекуларског четничког батаљона. Погинуо у јуришу на усташка утврђења на Лијевче пољу априла 1945 године. По подацима Александра Чукића објављеним у Гласнику СКД Његош.Податке за Шекулар му је дао Симо Делетић. По подацима достављеним 2009 године, убијен са Павлом Ђуришићем у Јасеновцу крајем априла 1945 године.
  1. Дашић Јована Вучић-Вуле, рођен у Шекулару 1911 године. Погунуо у бици на Лијевче пољу против усташа априла 1945 године.
  2. Добрашиновић М. Драгољуб, Заостро, Берански срез. Финансијски чиновник. Погинуо у борби са усташама у Лијевче пољу 6 априла 1945 године. По подацима Александра Чукића објављеним у Гласнику  СКД Његош. У књизи „Пуцај рат је завршен он је погинуо у Старој Градишки.
  3. Дољаница Сава Нико, рођен 1920 године, Петоселица-Савина.  Погинуо на Лијевче пољу априла 1945 године.
  4. Достанић Мирко; Интендант Кривошијског батаљона. Погинуо 1945. на ријеци Врбас у Босни.
  5. Дујовић Илије Лакић, Лијева Ријека, погинуо на Лијевче пољу априла 1945 године, у борби са усташама.
  6. Драгићевић Милосава Милета, рођен 1923. Стубица-Никшић. Погинуо је  у бици на Лијевче пољу, негдје на Козари, 04.априла 1945 године.
  7. Ђиновић Р. Мићо из Берана. Судент, припадник Омладинског пука, погинуо у бици на Лијевче пољу почетком априла 1945 године.
  8. Ђоговић Саве Драго, рођен  1915 године у Лијесци, погинуо је на Лијевче пољу 6 априла 1945г. у борби са усташама.
  1. Ђурановић Александар, Беране припадник Омладинског пука, погинуо од комуниста приликом преласка ријеке Врбас ка Лијевче пољу крајем марта 1945 године. По подацима Александра Чукића објављеним у Гласнику СКД Његош.
  1. Живковић Новичин Богосав, Шекулар,  стар 20 година. Припадао Омладинском пуку. Погинуо је на Лијевче пољу 5 априла 1945 године, када је пета дивизија пошла у помоћ херцеговачком одреду. По подацима Александра Чукића објављеним у Гласнику  СКД Његош. Податке за Шекулар  му је дао Симо Делетић. У књизи „Пуцај рат је завршен“ постоји Живковић Милисава Богосав, рођен 1920г. за кога се тврди да је убијен у Словенији.
  2. Ивановић Пека Данило-Дано, 1927.г.Маине. Преживио злочин у Бару 24.11.1944.г. Први обавијестио Павла Ђуришића о том покољу. Погинуо је на Лијевче пољу. По једној другој верзији погинуо је у Славонском Броду.
  1. Илић Стеван, погинуо у селу Срђевићи на обронцима Мотајице и био у заједничкој гробници са још двојицом бораца. Податак за њега је доставио проф. Верољуб Малетић из Србца 2015 године.

 

  1. Јеврић Милутин– Андријевица. Јуначки погинуо у јуришу на усташке тенкове у Лијевче пољу 4-5 априла 1945. године.

 

  1. Јовановић Николе Милован, рођен 1924 године у Спужу. Почетком априла 1945 године погинуо у борби са усташама у Лијевче пољу.

 

  1. Јоковић Мијата Владимир, рођен 1924 године у Лијешњу. Погинуо 6 априла 1945 у Лијевче пољу у борби са усташама.

 

  1. Јоковић Јелисавета, Беране, приликом преласка Босне, истакла се помагајући рањене и болесне. Нестала је на путу између Лијевче поља и Старе Градишке априла 1945 године. По подацима Александра Чукића објављеним у Гласнику  СКД Његош.

 

  1. Јолић Пеков Радун, рођен 1920 године. Берански срез.Нишанџија на минобацачу. Погинуо је на Лијевче пољу, од усташке авијације априла 1945 године. По подацима Александра Чукића објављеним у Гласнику СКД Његош.

 

  1. Јочић Милоње Радисав, Трепча. Андријевица. Чиновник. Погинуо на Лијевче пољу априла 1945 године.

 

  1. Јочић Марка Милан. Трепча, Андријевица.Пољопривредни техничар. Погинуо у борби са усташама у априлу 1945 на Лијевче пољу.

 

  1. Јочић Тома Мираш. Учитељ. Погинуо на Лијевче пољу априла 1945 у борби.

 

  1. Кастратовић Т. Момчило. Студент. Село Горажде. Беране. Последњи пут виђен на путу од Лијевче поља ка Старој Градишки, априла 1945 године.  По подацима Александра Чукића објављеним у Гласнику  СКД Његош. У књизи „Пуцај рат је завршен“ стоји да је убијен у Похорју у Словенији а умјесто средњег слова стоји слово Н.

 

  1. Кастратовић Перо, Беран Село, Био у пратњи Павла Ђуришића. Нестао  на путу од Лијевче поља ка Старој Градишки 8 априла 1945 године.  По подацима Александра Чукића објављеним у Гласнику  СКД Његош.

 

  1. Кастратовић М. Вељко. Село Горажде- Беране. Погинуо у борби у Лијевче пољу.

 

  1. Ковачевић Ника Јован, рођен 1910 године у Дубу. Погинуо у борби на Лијевче пољу априла 1945 године.

 

  1. Кордић Марка Божидар, рођен 1914 године у Шишићима. Погинуо у бици са усташама у Лијевче пољу априла 1945 године.

 

  1. Кујовић Савића Вељко, из Баковића. Матурант.Погинуо у борбама са усташама на Лијевче Пољу априла 1945 године. Помиње се још један под истим именом који је погинуо у Лијевче пољу, из Буча-Беране.

 

  1. Лазар Миланко, борац из Хецег Новог. Погинуо је од комуниста током преласка Врбаса ка Лијевче пољу .

 

 

  1. Лутовац Мило , Беране, жандармеријски наредник. Припадник јуришног батаљона. Погинуо у Лијевче пољу приликом напада на митраљеска гнијезда 6 априла 1945 године. По подацима Александра Чукића објављеним у Гласнику СКД Његош. У књизи „Пуцај рат је завршен наводи се да је убијен у Похорју.

 

 

  1. Марсенић Радивојев Данило, рођен 1918 године у Марсенића Ријеци, Беране.Био је у штабском пуку. Последњи пут је виђен у Лијевче пољу 6 априла 1945 године. По подацима Александра Чукића објављеним у Гласнику СКД Његош. У књизи „Пуцај рат је завршен наводи се да је убијен на Зиданом Мосту.
  2. Марсенић Радошев Рајко, рођен 1914 г. Био је у пратећој чети Лека Лалића. Погинуо у борби са комунистима у предјелу Разбоја 1945г. По подацима Александра Чукића објављеним у Гласнику  СКД Његош. У књизи „Пуцај рат је завршен наводи се да је убијен на Зиданом Мосту.

 

 

  1. Марсенић Величка Милосава, рођена 1926 године, у Марсенића Ријеци, Беране. Помагала рањеницима и тифусарима током босанске Голготе. Изгубио јој се сваки траг од Лијевче поља до Старе Градишке априла 1945 године. По подацима Александра Чукића објављеним у Гласнику СКД Његош. У књизи „Пуцај рат је завршен наводи се да је убијена на Зиданом Мосту.

 

  1. Марић Ђура Перо, рођен 1894 године, у Наљежићима. Погинуо је у борби са усташама на Лијевче пољу почетком 4-5 априла 1945 године.

 

  1. Марковић М.Марко, 1906, Бубрежани, Никшић. Жандарм, погинуо у борби са усташама на Лијевче пољу априла 1945 године.

 

  1. Марковић Радоњин Миливоје, 1910 г. Међуријечје, општина ровачка, Колашин, радник. Јуначки погинуо у борби са усташама на Лијевче пољу, 4 априла 1945 године. „Он је ручном бомбом уништио усташки тенк са посадом, када је наишао други тенк до кога није стигао и витешки положио свој живот у славу и част своје Отаџбине, своје јединице, и на понос братства и породице“, ово је свједоћанство Ранка Булатовића.

 

  1. Марковић Глигора Милутин. Рођен 1908 године у селу Пожња, Колашински срез. Погинуо  у борби са усташама на Лијевча пољу априла 1945 године. Породица је његове посмртне остатке пренијела и сахранила у Горњој Морачи.

 

  1. Мачић Пера Томо рођен 1902 године у Дубу-Грбаљ. Погинуо у борби против усташа у Лијевче пољу почетком априла  1945 године.

 

  1. Меденица Миров Милован рођен 1890 године, у Селима, Колашински срез. Погинуо у Лијевче пољу почетком априла 1945 године.

 

  1. Меденица Велише Савић, 1900.Жирци, Доња Морача, Колашин. Земљорадник. Погинуо од усташа на Лијевче пољу априла 1945.

 

  1. Меденица Ћетко, 1892 Морача, земљорадник, живио у Чокрлијама, срез бјелопољски. Убијен од усташа на Лијевче пољу априла 1945 године.

 

  1. Мијовић Радомир из Берана. Студент. Припадник Омладинског пука. Погинуо у борби против усташа у Лијевче пољу почетком априла 1945 године.

 

  1. Мињевић Милована Милика, 1911 г. Љешница. Срез бјелополљски. Полицијски писар. Погунуо у борби са усташама на Лијевче пољу, 6. априла 1945 године.

 

  1. Мињевић Николе Периша, 1909.г. Љешница. Бјелопољски срез, земљорадник. Погинуо у борбама са усташама на Лијевче пољу 6. априла 1945 године.

 

  1. Момчиловић Милорад , мајор, командант Романијског корпуса КЈВУО, погинуо у борби са усташама на Лијевче пољу. (сведок проф др.. Петар Бубрешко)

 

  1. Недовић Арса Радисав, рођен 1911 г. у Пријелозима.Припадник штабског пука. Последњи пут виђен на Лијевче пољу  6 априла 1945 године. По подацима Александра Чукића објављеним у Гласнику  СКД Његош. У књизи „Пуцај рат је завршен наводи се да је рођен 1915 године, и да је убијен у Похорју 1945. Године.

 

  1. Недовић Јована Микаиле, рођен 1916 године, у Пријелозима. Био је са цивилним транспортом Светозара Добрашиновића. На Лијевче пољу од почетка априла 1945 године му се губи сваки траг. По подацима Александра Чукића објављеним у Гласнику СКД Његош. У књизи „Пуцај рат је завршен наводи се да је рођен 1915 године, и да је убијен у Похорју 1945. Године.

 

  1. Никаљевић Стоја Васо, рођен 1902 у Шишићима –Грбаљ. Погинуо на Лијевче пољу почетком априла 1945 године.

 

  1. Никчевић Милош-Никшић (по сведочанству Василија Зечевића „СКД Његош“-Гласник)

 

  1. Нововић Јована Војин, из Трепче код Андријевице, жандарм-наредник. Погунуо у борби против усташа на Лијевче пољу, почетком априла 1945 године.

 

  1. Нововић Радосава Миливоје, из Трепче код Андријевице. Био је поднаредник у санитету. Погинуо је у борби са усташама у Лијевче пољу почетком априла 1945 године.

 

 

  1. Обрадовић Шола Милисав, Фемића Крш, стар 24 године. Припадник штабског пука. У борби са усташама погинуо у Лијевче пољу почетком априла 1945 године. По подацима Александра Чукића објављеним у Гласнику СКД Његош. У књизи „Пуцај рат је завршен наводи се да је убијен у Похорју.

 

 

  1. Павићевић Ивана Душан, Трепча код Андријевице. Погинуо од усташа у Лијевче пољу, почетком априла 1945 године.

 

  1. Павићевић Иванова Станисава, Трепча код Андријевице. Домаћица. Погинула од усташа у Лијевче пољу.

 

  1. Павићевић Миљана Иван, Трепча код Андријевице, био је трговац по знаимању. Погинуо је у Лијевче пољу почетком априла 1945 године.

 

 

  1. Пешић Рајо , Беран Село, погинуо у борби са комунистима у предјелу Разбоја, крајем марта 1945 године. По подацима Александра Чукића објављеним у Гласнику СКД Његош. У књизи „Пуцај рат је завршен“ , под именом Пешић Рајко  стоји да је убијен у Словенији.

 

  1. Радевић Стефана Божина, имао је 51 годину, када је погинуо приликом јуриша на усташка утврђења на Лијевче пољу , за који се добровољно јавио у априлу 1945 године. По подацима Александра Чукића објављеним у Гласнику  СКД Његош.

 

  1. Радоњић Радивоје, Беране. Прешао Босну. Последњи пут виђен на Лијевче пољу одакле му се губи сваки траг. По подацима Александра Чукића објављеним у Гласнику  СКД Његош.
  2. Радоњић Спасоја Љубомир, рођен 1923 године у Мијокусовићима. Погинуо је у борбама на Лијевче пољу почетком априла 1945 године.
  3. Радоњић Ћетка Вуксан, рођен 1910 године, у Мијокусовићима, имао је чин наредника. Погинуо је на Лијевче пољу почетком априла 1945 године у борби са усташама.
  4. Раичевић Вуксана Милован, из Трепче-Андријевица. Погинуо је на Лијевче пољу почетком априла 1945 године.
  5. Ракетић Миша Павић, рођен 1919 године у Марсенића Ријеци. Припадник Омладинског пука. Последњи пут виђен приликом преласка ријеке Врбас ка Лијевче пољу 1945г. По подацима Александра Чукића објављеним у Гласнику  СКД Његош.
  6. Рашковић Јова Божо, рођен 1912, године у Шишићима-Грбаљ. Убијен на Лијевче пољу 1945 године
  7. Рудић Божа Славко, рођен 1927 године у Равној Ријеци. Погинуо је на Лијевче пољу , у борби са усташама.
  8. Спалевић Станка Војин, Шекулар, рођен 1910 године.  Остао је неукопан након погибија на Лијевче пољу, априла 1945 године. По подацима Александра Чукића објављеним у Гласнику „ СКД Његош“.  За Шекулар податке је дао Симо Делетић.

 

  1. Спалевић Тодора Никола, Шекулар  рођен 1914 године. Био је у извиђачком одјељењу Лека Лалића. Погинуо је на Лијевче пољу, у борби са усташама априла 1945 године. По подацима Александра Чукића објављеним у Гласнику „ СКД Његош“.  За Шекулар податке је дао Симо Делетић. У књизи  „Пуцај рат је завршен“, стоји да је умро од тифуса у Босни 1944г.

 

  1. Терзић Тода Ратко рођен 1922. године. Готовуша. Погинуо у борби против усташа у Лијевче пољу.

 

  1. Томић Баша Милорад, 1923. г. Горња Морача, Колашин. Лична пратња Павла Ђуришића. Погинуо од партизана 7. априла 1945. године  приликом пробоја обруча на ријеци Врбас.

 

  1. Томић П.Бошко, стар 48 година. Жандармеријски наредник  и водник друге чете шекуларског четничког батаљона. Погинуо је у јуришу на усташке бункере у Лијевче пољу априла 1945 године. По подацима Александра Чукића објављеним у Гласнику „ СКД Његош“.  За Шекулар податке је дао Симо Делетић.

 

  1. Томовић Блажо, из Беран Села. Стигао је на Лијевче поље у пратњи Бранка Ђурашковића. Ту , у почетком априла 1945.г му се губи сваки траг. По подацима Александра Чукића објављеним у Гласнику  СКД Његош. У књизи „Пуцај рат је завршен“ ,  стоји да је убијен у Словенији у Похорју.

 

  1. Фемић Ф. Вучић рођен 1888 године у Фемића Кршу, погинуо у 60-ој години, у борби са комунистима у предјелу села Разбој 1945 године. По подацима Александра Чукића објављеним у Гласнику  СКД Његош. У књизи „Пуцај рат је завршен“ ,  стоји да је погинуо одступници  у Босни.

 

  1. Фемић Голуба Вељко. Фемића Крш. У 20-ој години погинуо у борбама са усташама у Лијевче пољу 5 априла 1945 године. По подацима Александра Чукића објављеним у Гласнику СКД Његош. У књизи „Пуцај рат је завршен“ ,  стоји исти податак.

 

 

 

  1. Фемић Лабуда Мило, из Фемића Крша, стар 23 године. Погинуо у борбама са усташама у Лијевче пољу 4 априла 1945 године. По подацима Александра Чукића објављеним у Гласнику  СКД Његош. У књизи „Пуцај рат је завршен“ ,  стоји да је убијен у Словенији у Похорју.

 

  1. Фуштић Вукашина Марко, рођен 1870 у Пољима Колашинским, води се као умро од тифуса на Лијевче пољу априла 1945 године.

 

  1. Хајдуковић Драга Војислав, 1918, Церово. Срез бјелопољски. Студент философије. Погинуо у борби са усташама на Лијевче пољу . Према подацима партизанских јединица стоји да је стријељан у Похорју у Словенији 18 маја 1945. године.

 

  1. Чуљковић Петра Манојле Мане, 1921 г. Јабучно. Срез бјелопољски, земљорадник. Погинуо јуначком смрћу као бомбаш у борби против усташа на Лијевче пољу, 4/5 април , 1945. године.

 

  1. Ћетковић Вулете Блажо, 1900.г. Бреза , Колашин. Капетан, судија Војног суда у Колашину. Погинуо од усташа на Лијевче пољу-село Разбој, 5.4.1945г.

 

  1. Шарић Н. Милорад, Шекулар, био је стар 33 године, када је погинуо у јуришу на усташке бункере , у Лијевче пољу, у којима су била утврђена тешка аутоматска митраљеска гнијезда, у априлу 1945 године. По подацима Александра Чукића објављеним у Гласнику „СКД Његош“. Податке за Шекулар му је дао Симо Делетић. У књизи „Пуцај рат је завршен“, помиње се Шарић Ђукана Милорад, рођен 1916.г. који је убијен у Словенији.

 

Податке прикупили : Славиша Губеринић, Милош Војиновић, мр. Тадија Бошковић и Предраг Т.Шћепановић

 

 

БАЊА ЛУКА

  1. Билал Јова Перо, 1913. Кубаси , Грбаљ.
  2. Билал Павла Митар, 1884. Кубаси, Грбаљ
  3. Божовић Мила Иво, рођен 1921 године из Маина-Будва. *
  4. Букилица Марка Трипо, рођен 1901 у Наљежићима-Грбаљ.*
  5. Бућин Ива Павле, 1904, Кубаси, Грбаљ. Пратећи вод кап. Иветића
  6. Бућин Лаза Данило, 1921. Кубаси, Грбаљ.
  7. Бућин Митра Јово, Кубаси , Грбаљ.
  8. Влаховић Јовете Љубица рођена 1916 године у Бабљаку-Колашин.*
  9. Вријежа Јова Станко 1902, Побрђе, Грбаљ.
  10. Вријежа Станка Иво, 1920, Побрђе, Грбаљ
  11. Вријежа Станка Јово, Побрђе, пратећи вод кап. Иветића
  12. Вукасовић Станка Јово, 1906, Брановићи, Грбаљ.
  13. Вуковић Јова Душан 1925, Кубаси, Грбаљ.
  14. Гривић Сава Станко, рођен 1902 у Шишићима-Грбаљ.*
  15. Дурановић Стева Васо, 1920, Врановићи-Грбаљ.
  16. Ђукић Рада Блажо. Озринићи. Официр КЈВуО.*
  17. Зец Милоша Вуко, рођен 1895 године у Шишићима.*
  18. Иветић Илије Блажо, рођен 1886 у Пријерадима-Грбаљ*.
  19. Иветић Марка Милош, рођен 1906 у Пријерадима-Грбаљ.*
  20. Кнежевић Јова Лазо, Борац из Побрђа, Грбаљ. Члан штба Прве Бококоторске бригаде.
  21. Кужељ Ђура Божо, 1907, Врановићи, Грбаљ.
  22. Куњић Лазара Јово, 1909, Кубаси, Грбаљ.
  23. Микијељ Ђуров Нико, Главатичићи, Грбаљ.
  24. Микијељ Рада Блажо, 1902 Главатичићи, Грбаљ.
  25. Микијељ Стева Марко, 1913, Главатичићи, Грбаљ.
  26. Марковић Милутина Мирко, рођен 1906, Бубрежак, Никшић.*
  27. Оџа Марков Саво, рођен 1899, у Шишићима-Грбаљ.*
  28. Оџа Перов Лазо, рођен 1897, у Шишићима-Грбаљ.*
  29. Радоњић Ђура Јово, 1897, Врановићи, Грбаљ
  30. Ћосовић Риста Раде, рођен 1915 године у Бољанићима.*
  31. Ћосовић Пера Марко, 1908, Кубаси , Грбаљ.
  32. Ћосовић Марка Перо 1883, Кубаси, Грбаљ.
  33. Ћосовић Марка Јово 1897, Кубаси , Грбаљ.
  34. Шовран Марка Стево, рођен 1894 године у Шишићима-Грбаљ.*
  35. Миленић Данило– остао у околини Бања Луке оболио од тифуса -податке дао Милош Куреш у својим „Записима и сјећањима“*

36.Миленић  Аћим -остао уз свог брата Данила у околини Бања Луке- податке дао Милош Куреш у својим „Записима и  сјећањима“*

Из књиге „Пуцај рат је завршен“ обељежено*

Остале податке сакупили Милош Војиновић, Предраг Т.Шћепановић, и мр. Тадија Бошковић

 

ЗАГРЕБ

 

  1. Антовић Милоша Иво; 1921. Шишићи, Грбаљ. Убијен 1945. од партизана у Загребу.
  2. Базовић Блажо, Липово, убијен је у Загребу,  1945 године.
  3. Баук Вука Мирко; 1906. Ластва, Грбаљ. Убијен од партизана 1945. у Загребу
  4. Баук Рада Васо; 1917. Ластва, Грбаљ.  Убијен  од партизана 1945. у Загребу.
  5. Бекун Ника Перо; 1920. Ластва Грбаљска. Борац Пратећег вода капетана Иветића. Убијен  1945. у Загребу.
  6. Булатовић Видака Живко; 1920. Смаилагића Поље-Колашин. Подофицир, убијен у мају 1945. код Загреба од партизана.
  7. Булатовић Радошев Радуле; 1915. Ровачко Требаљево, Колашин. Земљорадник, стријељан од партизана 1945. код Загреба.
  8. Вукадиновић Филипа Милош; 1912. Борац из Ластве; Убијен 1945. у Загребу.
  9. Вукадиновић Филипа Мирко; 1906. Борац из Ластве. Убијен 1945. у Загребу.
  10. Вуковић Ј. Мираш; Пјешадијски наредник, командир чете Пољског батаљона 2 Колашинске бригаде. Рањен на Мотајници од партизана. Пребачен у Загреб на лијечење гдје је убијен од партизана након њиховог уласка у Загреб у мају 1945.
  11. Ђукић Ново; 1911. Горажде, Беране.  Убијен  5.5.1945. код Загреба.
  1. Милошевић Мијаилов Веселин; Борац из Лијеве Ријеке. Убијен у Загребу од партизана 1945.г. са братом Радомиром и оцем Мијајлом.

 

  1. Милошевић Мијаилов Радомир, р. у Лијевој Ријеци, убијен у Загребу 1945. са братом и оцем.

 

  1. Милошевић Рашов Мијаило; Борац из Лијеве Ријеке, живио у Матешеву, убијен од партизана у Загребу 1945. са своја два сина – Веселином и Радомиром.

 

  1. Нишавић Анта Божидар; 1921, Мајсторовина, срез бјелопољски, земљорадник.  Убијен у Загребу почетком маја 1945. године.

 

  1. Станишић Вукала Крсто; 1883. Маини, Будва. Убијен од партизана 1945. у Загребу.
  2. Шћекић Бошко; Берански срез, омладинац, убијен 1945. у Загребу.

 

ТЕСЛИЋ

  1. Антовић Сава Блажо; 1925. Шишићи, Грбаљ. Убијен 1945. од партизана у логору Теслић.
  2. Беговић Михаила Саво; 1912. Кубаси, Грбаљ; Убијен 1945. у партизанском логору у Теслићу.
  3. Беговић Сава Перо; 1895. Кубаси, Грбаљ,  Убијен 1945. у партизанском логору Теслић.
  4. Букилица Рада Владо; 1921.  Борац из села Наљежићи, Грбаљ. Убијен 1945. у Теслићу.
  5. Вујашковић Сава Марко; 1928. Шишића, Грбаљ; Убијен од партизана 1945. у логору Теслић.
  6. Вучићевић Ђура Петар; 1910. Шишићи, Грбаљ; Убијен од партизана 1945. у логору Теслић.
  7. Магуд Ива Мило; 1921. Наљежићи, Грбаљ.Убијен 1945. у партизанском логору  Теслић.
  8. Мариновић Лаза Саво; 1908. Наљежићи, Грбаљ. Убијен од партизана 1945. у логору  Теслић.
  9. Марић Ђура Иво; 1885. Наљежићи, Грбаљ.Убијен  од партизана 1945. у логору Теслић.
  10. Милинић Ђура Божо; 1922. Шишићи, Грбаљ. Убијен 1945. од партизана у логору Теслић.
  11. Милинић Ђура Станко; 1904. Шишићи, Грбаљ. Убијен 1945. у партизанском логору  Теслић.
  12. Милинић Ива Стефан; 1912. Шишићи, Грбаљ. Убијен 1945. у партизанском логору  Теслић.
  13. Мршуља Рада Јово; 1904. Наљежићи, Грбаљ. Убијен 1945.  од партизана у логору  Теслић.
  14. Рашковић Ива Марко; 1927. Шишићим, Грбаљ. Борац Прве Бококоторске бригаде. Убијен 1945. у партизанском логору у Теслићу.
  15. Рашковић Марка Мирко;  1920. Шишићи, Грбаљ. Борац Прве Бококоторске бригаде. Убијен 1945. у партизанском логору у Теслићу.
  16. Чановић Јова Симо; 1894. Наљежићи, Грбаљ. Убијен 1945. од партизана у логору у Теслићу.

ДРУГЕ ЛОКАЦИЈЕ

  1. Билал Ф. Нико-Мило; Борац из села Кубаси, Грбаљ. Убијен  1945. у Сарајеву.
  2. Божовић Ника Јово; 1891. Побрђе, Грбаљ; Убијен од партизана 1945. у Тузли.
  3. Божовић Јова Стево; 1921. борац из Побрђа, Грбаљ. Убијен 1945. у Тузли.
  1. Бојић Милосавов Мијајло;1904. Доње Липово, Колашин, земљорадник. Борац Липовског батаљона Колашинске бригаде[2]. Партизани су га заробили приликом борбе код Кладња у Босни, у априлу 1945, а потом су га стријељали без суда и доказане кривице.
  1. Булајић Јованов Васо-Вајо; Борац из Вилуса; Убијен од партизана 1945. код Трнова.
  2. Вујовић Милоша Симо; 1913.Пелиново, Грбаљ; Убијен од партизана 1945. у Завидовићима-Босна.
  3. Вукошић Вука Јован; Борац родом из Кртола. Убијен 1945. у Босни.
  4. Вучетић Ђока Данило; Родом из Грахова, Никшић. Насилно мобилисан у партизане октобра 1944; Погинуо у Трнову марта 1945.
  5. Голубовић  Др. Васиљ; Љекар, водио дио болнице у одступници. Убијен од усташа на Палама у јануару 1945.
  6. Добрљанин Марка Нико; 1906. Пријевор, Грбаљ. Старјешина у Првој Бококоторској бригади; Лична пратња капетана Иветића; Убијен 1945. од партизана у Дервенти.

Податке за Загреб , Теслић и друге локације прикупили су : Милош К. Војиновић, мр.Тадија Бошковић, и Предраг Т.Шћепановић.

 

     УБИЈЕНИ  ИЛИ УМРЛИ КАО РАЊЕНИЦИ-БОЛЕСНИЦИ *

 

 

  1. Албијанић Стева Ђорђо; Вучедолска бригада; Борац из Опутне Рудине – Вучји До. Убијен од партизана на Мајевици 1945.
  2. Андрић Макса Симо; 1922, Равна Ријека, срез бјелопољски, земљорадник. Умро од тифуса на Мајевцу у Босни, 7. марта 1945. године.

 

  1. Антовић Милоша Иво; Борац из села Шишићи, Грбаљ. Убијен од партизана 1945. у Загребу.
  2. Арсовић Арса Душан; Поручник, судски капетан, мајор;  Замјеник команданта корпуса. Начелник штаба код Ђуришића. Командант милиције у Андијевици. Командант среза Андријевица. Помоћник Павла Ђуришића. Умро од тифуса на ж.с. Жеравац у Хрватској 24. марта 1945. гдје је и сахрањен.
  3. Аџић М. Станоје; Родом из Ширалије, Лијева Ријека. Борац Друге чете Љеворечког батаљона 1941. Пошао у одступницу са своја три сина. Умро од задобијених рана у Загребу 1945.
  4. Бабовић Др. Милета; Љекар Првог батаљона Зетског одреда. Шеф Главне болнице четничке војске у одступању. Умро од пјегавог тифуса у Требави-Босна око 20. фебруара 1945. године. Од тифуса је умро и син доктора Бабовића.
  5. Бајковић Божа Марко; 1893. Борац из Ластве, Грбаљ. Убијен  од партизана 1945. на Мајевици.
  6. Баук Вида Петар-Перо; 1921. Борац из Ластве, Грбаљ; Убијен од партизана 1945. на Мајевцу -Босна.
  7. Баук Петра Видо; 1900. Ластва; Убијен од партизана 1945. на Мајевцу-Босна.
  8. Беговић Пера Јованка; 1922. Кубаси, Грбаљ. Убијена од партизана 1945. на Мајевцу.
  9. Бојић Илијин Петар; Колашин; Убијен као тифусар 12.3.45. од партизана у болници у селу Мајевац у Босни.
  10. Бошковић Грубана Марко; 1924, Потрк, БП, убијен од усташа у Загребу априла 1945. као рањеник.
  11. Бошковић Јована Грубан; 1874. Потрк, Бијело Поље, умро од тифуса у Босни, марта 1945. године.
  12. Букилица Вука Раде; 1900. Борац из села Наљежићи, Грбаљ. Погинуо од партизана 1945. на Мајевици.
  13. Булатовић Новеље Перо; Рођен 1880. у селу Ровачко Требаљево. Умро 1945. у Славонском Броду од тифуса.
  14. Булатовић Петра Бећир; Поручник (црногорске војске); Колашински срез; Рођен 1873 у селу Смаилагића Поље. Један од организатора Покрета у Колашину 1941. Стари биорац из прошлих ратова. Умро 1945.  од тифуса у Босни.
  15. Вујисић Маријана Војин; Поручник, рођен 1913. у селу Владош, Колашинско Речинска општина; Командир чете; Погинуо од партизана 1945. на Озрену.
  16. Вујошевић Вуксана Милета,1926, Гранчарево, срез бјелопољски, земљорадник. Умро од тифуса у Босни, 12. марта 1945. године.

 

  1. Вуковић Благо; Борац из Требјесина; Умро од тифуса 1945. код Сарајева.
  2. Вуковић Јованов Мираш; 1909, Штритарица, Колашин, рачуновођа. Рањен је од партизана на Мотајици и пребачен у Загреб на лијечење гдје су га партизани у мају 1945. заробили и ликвидирали.
  3. Вулетић Ника Блажо;  Родом из Шишића, Грбаљ; Убијен од партизана 1945. на Мајевици.
  4. Гривић Сава Ђуро; Родом из села Шишићи, Грбаљ. Борац Прве Бококоторске бригаде. Погинуо 1945. на Мајевици.
  5. Дабетић М. Михаило; Поручник-правник; Био на служби у чети из Доње Ржанице октобра 1941; Тешко рањен фебруара 1942. код Колашина; Умро од тифуса у Босни 1945.
  6. Дангубић Вула Ратко,1924, Затон, срез бјелопољски, земљорадник. Према казивању умро од тифуса у Босни 1945. године.

 

  1. Донковић Марка Нико; 1920. у Шишићи, Грбаљ. Убијен 1945. од партизана у Мајевцу-Босна.
  2. Драшковић Јова Лазо, 1919. у Врановићи, Грбаљ. Погинуо 1945. од партизана на Мајевици.
  1. Ђуришић Васов Радоња; р. 1891. у Баре Краљске. Полицијски писар. Умро у одступници – Босна 1945.

 

  1. Зиндовић Милуна Василије; 1910. Поља Колашинска,шумар. Живио у Лепенцу. Замјеник команданта батаљона у Бјелопољској четничкој бригади. Умро је од задобијених рана у болници у Загребу, априла 1945. [3]
  1. Ивановић Михаилов Војо; Црни Поток-Баре Краљске, поручник, службовао прије рата у Винковце. Умро у одступници крот Босну од тифуса.

 

  1. Иветић Марков Ђуро; Капетан; Рођен 1910. у селу Пријеради у Грбљу. Командант Прве Бококоторске бригаде. У одступници командант Седмог пука. Рањен 7/8 марта 1945.од партизана приликом напада на болницу у селу Мајевац. Подлегао ранама. Према последњим информацијама сахрањен је у Дервенти.(2)*.
  2. Јачеглав Радивоје; Борац Треће Бококоторске бригаде. Умро од тифуса 1945. у Босни.
  3. Јоксимовић Јелисавета-Лела; Болничарка, гимназијалка из Берана. У Одступници бринула о тифусарима. Умрла 1945. од тифуса у Дервенти.
  4. Клопан Петра Нико; Борац из села Кубаси, Грбаљ.Убијен 1945. од партизана у Босни, на Мајевици.
  5. Корда (Кордић) Раде; Лимски корпус; Рођен у селу Тутићи, Врбница код Бијелог Поља. Велики заштитник Командант Друге Бјелопољске бригаде. Умро од тифуса у околини Бања Луке. Према другоје верзији, преживио, емигрирао за Турску.
  6. Кордић Јока Ђуро; Родом из Шишића, Грбаљ.Убијен 1945. на Мајевици.
  1. Лазаревић Јово; Председ. општине; Родом из Липова. Члан Главног Националног Одбора за Бијело Поље, 1942. Умро од тифуса у Босни 1945.

 

  1. Лекић Милунов Јеврем;  Баре Краљске, борац ранијих ратова, заробљеник из Надмеђера. Умро у одступници  1945. у Кожуху – Мајевица.
  2. Магуд Сава Иво; 1900. Наљежићи, Грбаљ. Убијен од партизана 1945. у Мајевици.
  3. Мачић Станка Јован; 1906. Дуб, Грбаљ. Погинуо од партизана 1945. на Мајевици.
  4. Меденица Милоша Лакић; 1895,  Осредци-Колашин.Утопио се као тифусар 1945. код Босанског Брода.
  5. Меденица Пуја Мирко; 1895. Равни-Колашин, учитељ; Умро 1945. од тифуса у Босни.
  6. Милинић Ђура Саво; 1907. Шишићи, Грбаљ. Ађутант команданта 1 Бококоторске бригаде Ђура Иветића. Погинуо од партизана 1945. приликом одбране болнице у Мајевцу-Босна.
  7. Милићевић Р. Милета; Арт. потпуковник из Гњилог Потока (Андрјевица).Умро од тифуса 1945. код Дервенте.
  8. Милошевић Милоша Иво; Родом из села Шишићи, Грбаљ. Убијен 1945. на Мајевици.
  9. Милошевић Пера Гојко; Родом из села Шишићи, Грбаљ.Убијен 1945. на Мајевици.
  10. Минић Вучете Олга; 1920. Селишта-Колашин, домаћица; Умрла 1945. од туфуса код Соколовића.
  11. Минић Јоксима Марко; 1863. Селишта, Колашин. Пеш. поручник (црногорске војске);  Умро је априла 1945. у Дервенти од тифуса.
  12. Минић Марка Вучета; 1895. Селишта-Колашин. Полицијски писар;  Шеф обавештајне службе у Колашину. Умро 1945. у Добоју. Ћерка Олга га сахранила. (М.В.13.9.2011.)
  13. Митровић Николе Мирко; Борац из Будве. Убијен 1945. од партизана на Мајевици.
  14. Мујовић Јакова Јакша; 1900. Пожња, Горња Морача, Колашин. Умро је априла 1945. од туфуса у Босанској Градишки.
  15. Никаљевић Ников Станко; 1895. Шишићи, Грбаљ. Борац Прве Бококоторске бригаде. Погинуо 1945. у Мајевцу.
  16. Одаловић Ђура Нико; 1897. Ластва Грбаљска. Погинуо је од партизана 1945. на Мајевици.
  17. Палевић Милоша Милосав; 1890, Поља, срез колашински, учитељ, живио у Мојковцу. Тешко рањен и пребачан у војну болницу у Загребу гдје му се губи сваки даљи траг…

 

  1. Пејовић Милисава Богољуб, 1929, Мојковац, срез бјелопољски, ђак гимназије. Умро од тифуса у прољеће 1945. године у селу Човац, код Окучана.

 

  1. Пешикан Марка Војин; Борац из Рудина. Умро од тифуса 1945. у Босни.
  2. Поповић С. Симо; 1889. Горажде код Берана. Пјешадијски капетан, завршио руску царску војну академију. Командант Поличког одреда. Предсједник општине Полица.Умро од тифуса у Дервенти 6. априла 1945.
  1. Пулетић Тодоров Велимир; 1927. Горње Липов, Колашин, земљорадник. Умро је од тифуса код Босанске Градишке априла 1945. године.[4]

 

  1. Радојичић Ђура Стојан; 1925. у Сутвари, Грбаљ. Погинуо од партизана 1945. на Мајевици – Босна.
  2. Радојичић Завише Ђуро; 1900. Сутвари, Грбаљ. Погинуо од партизана 1945. на Мајевици-Босна.
  1. Радуновић Драгутин Миличков; 1924. Баре Краљске-Андријевички срез. Убијен као рањеник у болници у селу Мајевац, Босна.

 

  1. Ракочевић Зарије Лакић; 1917. Доња Тара-Колашин. Полицијски писар; Умро 1945. од тифуса у Босни.
  2. Сошић Радула Миро, 1895, Ракита, срез бјелопољски, земљорадник, командант батаљона. Умро од тифуса у Босни 1945. године.[5]

 

  1. Станишић М. Влатко; Подофицир  из Топле-Хењрцег Нови. Командир чете у Трећој Бококоторској бригади. Умро од тифуса 1945. у Добоју.
  1. Тошковић Сава Насто; Предсједник Варошке општине Колашин. Убијен од партизана у болници у селу Мајевац 7/8 марта 1945. године.

 

  1. Тујковић Јова Давид; Родом из села Наљежићи, Грбаљ. Убијен 1945. на Мајевцу.
  2. Тујковић Милоша Саво; Родом из села Наљежићи, Грбаљ. Убијен 1945. на Мајевцу.
  3. Тујковић Милоша Стево; 1910. Наљежићи, Грбаљ. Убијен 1945. од партизана на Мајевцу-Босна.
  4. Ћосовић Марка Јово;  Борац из села Кубаси, Грбаљ. Убијен 1945. на Мајевици.
  5. Ћосовић Марка Перо; Борац из села Кубаси, Грбаљ. Убијен 1945. на Мајевици.
  6. Ћосовић Пера Марко; тифуса.Борац из села Кубаси, Грбаљ. Убијен 1945. на Мајевици.
  7. Чарапић Сава Љубомир; Жанд. Наредник родом из Колашина.Убијен као тифусар на Мајевици 1945.
  8. Шовран Стева Божидар; 1922. у Шишићи, Грбаљ. Убијен је од партизана 1945. у Мајевцици.
  1. Шовран Стева Божидар-Бошко; Родом из Шишића, Грбаљ. Убијен 1945. на Мајевици.

 

  1. Шћепановић Новељин Мато; 1893, Плана, Колашин, резервни капетан; Умро је од тифуса код Босанског Брода  априла 1945. године.
  2. Шћепановић Новице Василије; 1900, Трунића До, Колашин.  Умро 1945. у Босни.

*Податке за овај списак су прикупљали : Предраг Т.Шћепановић, Милош К. Војиновић, и Славиша Губеринић

 

 

 

 

 

ПОГИНУЛИ, НЕСТАЛИ, УМРЛИ…*

 

  1. Алексић Ђоков Глигор, Редов; Вучедолска бригада; Борац из Опутне Рудине – Вучји До. Погинуо у Босни 1945.
  2. Алексић М. Војислав, Рођен 1920. у селу Малинско, Шавник, Страдао 1945 у одступници.
  3. Алексић Милијана, Шавник; Рођена 1918 у селу Малинско, Шавник. Пошла у Одступницу са братом Војиславом и страдала 1945.
  4. Андрић Макса Михаило, 1914. Равна Ријека, дипл. правник, судија. Одступио 1945. ка Словенији.
  5. Андрић Макса Симо, 1922, Равна Ријека, одступио 1945 ка Словенији.
  6. Андровић Пера Марко; р. 1896. у Кубасима, Грбаљ. Погинуо 1945. од партизана у Босни.
  7. Андровић Петар; Зетски корпус; Командир Матагушке чете. Нестао у одступници 1945
  8. Анђушић С. Васо; Зетски корпус; Командант батаљона у Зети. Нестао у Одступници 1945.
  9. Анђушић С. Петар; Подгорички срез; Рођен 1890 у Голубовцима код Подгорице. Погинуо у одступању 1945. у Босни код Теслића.
  10. Бакочевић Велише Михаило; Косор, наредник, водник. Командир Медунске чете. Страдао у одступници 1945.
  11. Бакочевић Илије Радомир; Косор, наредник. Зетски Летећи одред; Страдао у одступници 1945.
  12. Баошић Новака Милета, 1920. Облатно. Нестао у одступници 1945.
  13. Баук Рада Јово; 1924. Ластва, Бококоторски корпус; Погинуо 1945. у Рогатици.
  14. Божовић Николе Велимир; Жанд. наредник; Родом из Загоре, Љешанска нахија; Командир чете у Гвозденом пуку; Страдао 1945. у одступници кроз Босну.
  15. Божовић Велимир; 1910. Лијешње-Ровца, жандарм; Страдао 1945. у кроз Босну.
  16. Божовић Машанов Ристо; Пиперски батаљон; командир чете, родом из Стијене; Нестао 1945. у Босни.
  17. Бојковић Ника Војин; 1899. борац из села Вишњева, Петоселица, Грбаљ. Погинуо 1945. у Турији код Тузле.
  18. Бојковић Ника Иво;   Борац из села Вишњева, Петоселица, Грбаљ.  Погинуо 1945. у Криваји.
  19. Боричић Михајло; Учитељ; Берански срез; Родом из села Драгосава код Берана; Страдао у одступници 1945.
  20. Бошковић Мијат; Инжењер, родом из Дријенка-Kолашин; Страдао у одступници 1945.
  21. Бошковић Марка Мило; Трговац из Колашина; Страдао 1945. у одступању.
  22. Букилић Н. Никола; Радник из Колашина. Страдао 1945. у одступању.
  23. Булатовић Башов Богић; Родом из Роваца, Колашин. Командант трупне коморе Ровачког батаљона. Убио га П. Ђуришић у Рудом 5.1.1945. убог непоштовања наређења.
  24. Булатовић Станка Божидар; 1904. Међуријечје-Колашин. Јереј, професор теологије. Наставник Цетињске богословије. Члан Националног комитета. Страдао око 10.03.1945.у одступању кроз Босну, на Требави.
  1. Булатовић Бранко, рођен у Ровцима, срез колашински, живио у Јабучну, срез бјелопољски, поручник. Командант Штабског батаљона. Погинуо у борби против партизaна у Бољанићу код Тузле, под Озреном, 5-7- фебруара 1945. године.

 

  1. Булатовић Риста Васко; 1919. Церовица – Колашин. Земљорадник, страдао 1945. у одступању.
  2. Булатовић Радула Владимир-Владо; 1913. Врујца – Морача , Колашин. Поручник, капетан, страдао 1945. у одступању.
  3. Булатовић Драгише Вучина; 1920. Лијешње-Ровца, Колашин. Земљорадник, страдао 1945. у одступању.
  4. Булатовић Риста Мирко; 1927. Церовица, Ровца, Колашин. Земљорадник, страдао 1945. у одступању кроз Босну.
  5. Булатовић Суља Ристо; 1900. Церовица, Ровца, колашин. Земљорадник, страдао 1945. у одступању.
  6. Булатовић Вукадина Саво; Церовица, Колашин. Земљорадник, страдао 1945. у одступању.
  7. Бурић, Од Старе Градишке, 12.4.1945. командант личне гарде Секуле Дрљевића. Убијен од четника П. Ђуришића приликом преласка моста преко Сутле између Хтватске и Словеније око 7.5.1945.[6]
  8. Вешовић Војин; Црни Врх код Берана. Шифрант у штрабу Павла Ђуришића. Страдао у одступници 1945.
  9. Влаховић Вука Божо; 1911, Бабљак, Колашин. Земљорадник, командир Влаховићке чете Колашинско Речинског батаљона; Погинуо  од партизана крајем априла 1945. код Кладња.
  10. Војиновић Миладина Душан; 1912. Папе, Бијело Поље, страдао у одступници 1945.
  11. Војиновић Шћепанов Владо; Мајсторовина, Бијело Поље. Земљорадник, нестао 1945. у одступници до Словеније.
  12. Вујошевић Новак; Капетан 1 класе; Командир Прве Беранске чете Беранског батаљона; Нестао у одступници 1945.
  1. Вукадиновић Лазара Милисав, 1909, Лепенац, срез бјелопољски, земљорадник. Повратио се из Хрватске за Црну Гору, по повратку прелазећи Дрину погинуо од партизанских јединица КНОЈ-а на Дрини, у мају 1945. године.

 

  1. Вуковић Сава Блажо,1925, Стожер, срез бјелопољски, земљорадник. Погинуо у борби са партизана при повратку кући, на Зеленгори, код Сутјеске у мају 1945. године.

 

  1. Вуковић Милутинов Павле, Сунга, Баре Краљске, тада срез Андријевица, земљорадник, нестао 1945. у одступници.

 

  1. Вукојичић Ј. Милорад; Трговац из Колашина. Страдао у одступници 1945.
  2. Вукошић Драго; Борац родом из Кртола. Страдао у одступници 1945.
  3. Вукчевић Марко и Живко (браћа); Љешанска нахија, љешански батаљон; Погинули у Босни, након напуштања Кожуха у марту 1945.[7]
  4. Вукчевић Михаило; Љекар родом из Љешанске нахије, службовао у Колашину; Страдао у Босанској Голготи 1945.
  5. Вукчевић Мила Мишо; 1910. Бреза, колашин. Гимназијалац, страдао 1945. у одступању.
  6. Вучићевић Ников Стево; Загор, Грбаљ.  Потпоручник, на служби у корпусу. Погинуо 1945. у Босни.
  7. Др. Голубовић Василије, са групом од око 40 четника у јануару 1945. на планини Семећ изгубио је везу са колоном и пошао ка Сарајеву. Ову групу заробиле су усташе на станици Пале и стријељале.
  8. Гвозденовић Цветко; Поручник, судија. Јаворски корпус; Командант Моравичке бригаде. Погинуо у Босни 1945.
  9. Грубач Филипа Марко; Месар, родом из Колашина. Страдао у одступници до Словеније 1945. године.
  10. Драговић Војислав; Капетан, командант Грачаничке бригаде; Командант Друге Јабланичке бригаде; Погинуо у Босни 1945.
  11. Дрљевић Грујице Бранко; 1918. Жирци, Доња Морача, Колашин. Студент медицине, поручник. Командант Другог батаљона Прве Омладинске бригаде у одступници. Љекар у Омладинској бригади. Од априла 45. приступио Секули Дрљевићу. Гарантовао П. Ђуришићу сигурност ако дође у С. Градишку. Пошто је Секуле изиграо његову ријеч, наводно извршио самоубиство у Загребу крајем априла 45. Сахрањен на гробљу Мирогој.
  12. Дукић Јефтов Миливоје, р. у Врањештици, Колашин, земљорадник. Нестао у одступници 1945.

 

  1. Ђекић Б. Миљан; Жандарм, Ђулићи, Андријевица. На служби у Ђулићској чети Првог Андријевичког батаљона. Нестао у одступници 1945.
  2. Ђоковић Јока Иво; Земљорадник из Југовића; Нестао у одступници 1945.
  3. Ђоковић Радоја Милоња; 1903. Јасеново Поље; Нестао у одступници 1945.
  4. Ђукановић М. Саво; Борац из Доњих Кривошија. Погинуо 1945. у Босни.
  5. Ђурановић Стева Васо; Борац из села Врановићи, Грбаљ. Погинуо 1945. у Босни.
  6. Ђуровић Милоша Александар; Пипери; Родом из Близне. Страдао у одступници 1945.
  7. Жарић Богић; Богослов из Љућа код Пљеваља. Први Милешевски корпус. На служби у Пљеваљској бригади.  Погинуо на Вучјаку 1945.
  8. Жугић Јована Станиша; 1895. Крња Јела, Горња Морача, Колашин. Земљорадник, страдао 1945. у одступању.
  9. Зарубица Милутин; Жанд. наредник; Командир митраљеског вода  Буковичког батаљона Дурмиторске бригаде. Страдао у одступници.
  10. Зиндовић Стевана Грубан; Земљорадник из Битине. Погинуо у одступници 1945. [8]
  11. Ивезић Петар; Занатлија, живио у Колашину. Страдао у одступници 1945.
  12. Ивезић Раденка Радован; Радник, живио у Колашину. Страдао у одступници 1945.
  13. Јанкетић Јанка Урош; 1912. Ђурђевина, Доња морача, Колашин. Земљорадник, на служби у бригади. Погинуо 1945. у одступању кроз Босну.
  14. Јанковић Радована Милан; 1921, Лијешње, Ровца, Колашин. Земљорадник, страдао кроз Босну 1945. у одступању.
  15. Јекнић Илије Радомир; Родом из села Сврке, Колашин. Општин. дјеловођа; Страдао у одступници кроз Босну 1945.
  16. Јеловац Р. Војин; Потпоручник, учитељ, на служби у корпусу. Погинуо код Калиновика 1945.
  17. Јововић Аница; Родом из Рисна. Погинула у одступању 1945 у Босни.
  18. Јоковић Рада Никола; 1906. Лијешње, Ровца, Колашин. Земљорадник, страдао 1945. у одступању кроз Босну.
  19. Јоковић Рада Петар; 1904. Лијешње, Ровца, Колашин. Земљорадник, страдао 1945. у одступању кроз Босну.
  1. Јоксимовић Секуле Милија, рођен у Бабајићима, срез бјелопољски, земљорадник.  Погинуо у борбо против партизана у Босни, почетком 1945. године.

 

  1. Јоксимовић Андрије Мико, рођен на Сокоцу, срез бјелопољски, земљорадник. Погинуо у Босни, 1945. године.

 

  1. Кецојевић Гаврило; Јереј, парох Црквички. Убијен у одступници 1945. од усташа.
  2. Ковачевић Божо; Борац из села Кути, Бока Которска. Страдао 1945. у одступању кроз Босну.
  3. Ковачевић Момира Марко; Пријевор, Грбаљ. Погинуо је 1945. у Криваји-Босна.
  4. Ковијанић Милије Јован; 1886. Ђурђевина, Доња Морача, Колашин. На служби у бригади. Умро 1945. од задобијених рана у Кладњу.
  5. Косовић Радована Момчило; Борац Вучедолске бригаде из Трепача. Погинуо 1945. у Босни.
  6. Краљ Ника Јован; 1898. Горовићи, Грбаљ. Погинуо је 1945. у Јагодињи код Вишеграда.
  7. Крговић Филипа Радоје; 1910. Бреза, Колашин. Учитељ, командир чете. Погинуо 1945. у Босни.
  8. Кршикапа , Од С. Градишке 12.4.1945. командант личне гарде Секуле Дрљевића. Убијен од четника П. Ђуришића приликом преласка моста на Сутли  између Хрватске и Словеније око 7.5.45.[9]
  9. Кујовић Ђола Милутин; Финанс из Колашина. Страдао у Одступници кроз Босну 1945.
  10. Лазаревић Марка Ђуро; Кубаси, Грбаљ. Погинуо 1945. од партизана на Вучјаку-Босна.
  11. Лазовић Ђ. Гојко; Редов; Бококоторски корпус; Родом из Рисна. Погинуо 1945. у Босни.
  12. Левичар Иван; Жандармеријски наредник на служби у Колашину. Нестао у одступници кроз Босну 1945.
  13. Лисичић Дмитров Машан; Угоститељ из Колашина. Страдао 1945. у одступници кроз Босну.
  14. Маликовић Н. Јован; Поручник, капетан 1 класе, командант Спужа, Учесник одбране Острога. Нестао 1945. у одступници кроз Босну.
  15. Мачић Марка Владо; Родом из села Дуб, Грбаљ, Борац Прве Бококоторске бригаде. Убијен 5.1. 1945 у Рудом од команданта Павла Ђуришића због противљења наређењу.
  16. Маџгаљ Васа Сава, 1906, Равна Ријека, срез бјелопољски, земљорадник. Утопио се у ријеку Морачу код Подгорице, при одступању, у децембру 1944. године.

 

  1. Меденица Милојице Блажо; 1914. Равни, Колашин. Земљорадник, страдао 1945. у одступању кроз Босну.
  2. Меденица Милована Мираш; 1880. Доња Тара, колашин. Потпуковник (у пензији); Страдао 1945. у одступању кроз Босну.
  3. Микијељ Марков Ђуро; 1903. Главатичићи, Грбаљ. Борац Прве Бококторске бригаде. Погинуо 1945. у Босни.
  4. Микијељ Сава Јово; 1882. Главатичићи, Грбаљ. Борац Прве Бококторске бригаде. Погинуо од партизана 1945. у Босни.
  5. Микијељ Ивов Нико; 1912. Главатичићи, Грбаљ. Поручник, командир 2. чете 2 батаљона Прве Бококоторске бригаде. Погинуо у Босни 1945.
  6. Миликић Г. Јакша; 1913. Слацка, Лијева Ријека. Чувени борац Друге чете Љеворечког батаљона. Погинуо у Босни 1945.
  7. Милосавић Лазар; Родом из места Каменско. Погинуо 1945. у нападу на Тузлу.
  8. Милошевић Рашов Радисав; 1902. Зауглине, Прекобрђе, Колашин. Општински дјеловођа у Прекобрђу. Умро у Рудом јануара 1945.

 

  1. Милошевић Л. Божо; Војни чиновник 3 класе, капетан, пилот; На служби у Првој чети Љеворијечког батаљона. Командир чете. Страдао 1945. у одступању кроз Босну.
  2. Милошевић М. Милорад; Резервни поднаредник, родом из села Лопате, Лијева Ријека. Страдао 1945. у одступници кроз Босну.
  3. Минић Јолев Миленко; Чиновник Финансијске дирекције из Доњег Липова код Колашина. Био на служби у Врховној Команди док је била у Липову. Страдао у Босанкој Голготи 1945.
  4. Минић Ј. Милован; Учитељ, поручник, капетан из Липова, Колашин. Командир чете Липовског батаљона 2 Колашинске бригаде. Ађутант Липовског батаљона 2 Колашинске бригаде. Нестао у одступници кроз Босну 1945.
  1. Михаиловић Петра Милорад, 1924, Пријелози, општина Бијело Поље, земљорадник   Погину у борби против партизана код Дервенте у Босни, 16. марта 1945. године.

 

  1. Мишњић Радивоја Трифун; 1893, Бјелојевићи, срез колашински, земљорадник, живио у Мојковцу, срез бјелопољски. Погинуо на Сокоцу код Сарајева у борби против усташа, у марту 1945. године.

 

  1. Мрдак Максима Душан-Лакић, 1928, Лијеска, срез бјелопољски, земљорадник. Погинуо од бачене бомбе у борби са партизнима, код Петрова Села 1945. године.

 

  1. Мрдак Стојана Љубо; 1924, Лијеска, срез бјелопољски, земљорадник. Погинуо у борби против усташа код Окучана, у Хрватској 1945. године.

 

  1. Мршуља Радов Иво; 1900. Наљежићи, Грбаљ.Убијен 1945. у Босни на Кожуху.
  2. Мустур Бошко; Подофицир из Кумбора. Страдао у одстпници кроз Босну 1945.
  3. Недовић Вука Милоња; 1915, Пријелози, Бијело Поље, земљорадник. Погинуо у борби против усташа у околини Добоја 1945.године.

 

  1. Николајевић Рашо; Радник из Колашина. Страдао кроз Босну 1945.
  2. Нишавић Петра Тодор, рођен у Церову, срез бјелопољски, земљорадник. Нестао у одступници кроз Босну.

 

  1. Нишавић Радоње Вујица, 1925, Острељ, срез бјелопољски, ђак. Утопио се у ријеку Морачу, код Подгорице, при одступању, 10. новембра 1944. године.

 

  1. Нишавић Радосава Михаило, 1898, Равна Ријека, срез бјелопољски, земљорадник. Утопио се у ријеку Морачу, код Подгорице, при одступању, 10. новембра 1944. године.
  1. Нишавић Анта Слободан, 1920, Мајсторовина, срез бјелопољски, земљорадник. Погинуо на Мајевици, 1945. године.

 

  1. Пешић Новице Петар; 1913, Ивање, срез бјелопољски. Официр ВКЈ. Погинуо у борби са усташама у околини Добоја 1945. године.

 

  1. Огурлић Милутин; Борац из Кути, Херцег нови. Страдао 1945. у одступници.
  2. Одаловић С. Илија; Борац из Доњих Кривошија. Убијен 1945. у Босни.
  3. Одаловић Обрад; Редов; Борац Треће Бококоторске бригаде. Нестао у Босни.
  4. Пејовић Н. Светозар; Ученик из села Ораси, Љешанска нахија. Погинуо у Босни 1945.
  5. Перишић Драга Ђуро; 1900. Лијешње, Ровца, Колашин. Земљорадник, командир чете. Страдао 1945 у одступању кроз Босну.
  6. Перуновић М. Томо; 1900. Ријека Црнојевића, Подгорички срез; Страдао 1945. у одступници кроз Босну.
  7. Поповић Радивоја Богосав; Учитељ; Берански срез; Рођен у Горњем Заостру код Берана. Страдао 1945 у одступници кроз Босну.
  8. Поповић Милорад; Капетан, командант Невесињског корпуса. Погинуо марта 1945. испод Козаре.
  9. Поповић Радомир; Поштански чиновник из Колашина. Страдао у Босанској голготи 1945.
  10. Радманаовић Рада Павић; 1908. Веље Дубоко, Ровца, Колашин. Земљорадник, страдао 1945. у одступању кроз Босну.
  11. Радовић В. Бајо; Судија Војног суда у Подгорици. Команаднт Махале (Подгорица). Нестао у одступници 1945 кроз Босну.
  12. Радовић В. Владо; Капетан, командир чете Зетског батаљона. Нестао у одступници 1945 кроз Босну.
  13. Радовић И. Јосип; Борац родом из Рисна. Погинуо 1945. у Босни.
  14. Радовић Милан; Предузимач из Липова. Члан Националног Комитета Црне Горе; Страдао током одступнице кроз Босну 1945. године.
  15. Радоњић П. Ристо; Жандармеријски наредник. Страдао у одступници 1945.
  16. Радуловић Ч. Дмитар; 1925. Лијешње, Ровца, Колашин. Земљорадник, страдао 1945 у одступању кроз Босну.
  17. Радуловић Николе Јездимир; 1912. Лијешње, Ровца, Колашин. Земљорадник, страдао 1945. у одступању кроз Босну.
  18. Радуновић Обренов Данило; Краљске Баре-Дрндари, Андријевички срез. Дипломирани  инжењер.  Убијен 1945. у одступници кроз Босну.

 

  1. Раковић Петра Војо; Студент, родом из Колашина. Страдао 1945. у одступници.
  2. Раковић Петра Машан; Радник, родом из Колашина. Страдао 1945. у одступници.
  3. Ракочевић Алексе Милисав; 1916. Раичевине, Доња Морача, Колашин. Земљорадник, погинуо од партизана у марту 1945. на Вучјаку.
  4. Ракочевић Бега Ристо, рођен у Церову, срез бјелопољски, земљорадник. Умро при повлачењу у Босни 1945. године.

 

  1. Ракочевић Саве Малин – Сердар, 1914, Штитарица, срез колашински, живио у Махали, срез Бјелопољски, официр у Корпусу Горске Гарде, командант 3. батаљона Јуришне бригаде. Погинуо несретним случајем док је чистио оружје на планини Вучјак 1945. године.

 

  1. Ракочевић Светозар (Светомир); Студент из Прекобрђа, Колашин. Страдао 1945. у Босанској голготи.
  2. Рацановић Ника Божо; 1914. Маини код Будве. Борац Прве Бококоторске бригаде. Погинуо 1945. у Дервенти.
  3. Рацановић Ника Илија; 1909. Маини код Будве. Борац Прве Бококоторске бригаде. Погинуо 1945. у Босни код Модриче, Враник. Према другој верзији погинуо на Кожуху.
  4. Рачић Радоје Милев, р. у Сувој Гори, Врањештица, земљорадник, нестао у одступници 1945.

 

  1. Селић Стојана Војин; 1905. Дрпе, Колашин. Ваздухопловни официр. Страдао 1945 у одступању кроз Босну.
  2. Сијерковић Петар; Питомац Војне Академије. Лична пратња команданта корпуса, мајора Ђ. Радмиловића. Страдао 1945. у одступници.
  3. Станишић Стева Ника; 1925. Маини код Будве. Нестао током одступнице.
  4. Судар Саве Ристо; Жандарм, родом из Колашина. Страдао у одступници кроз Босну 1945. године.
  5. Тапушковић С. Милинко; 1926. Церовица, Ровца, Колашин. Земљорадник, страдао 1945. у одступању.
  6. Терзић Владо; Родом из места Поди, Бока. Страдао 1945. у одступању.
  7. Терзић Радош; Родом из села Мијајловица код Пљеваља. Командант 2 батаљона Пљеваљске бригаде. Погинуо на Требави 1945.
  8. Тошковић Љубо; Поручник, студент; Командант обезбјеђења код пуковника Захарија Остојића. Погинуо 1945. у Босни.
  9. Требјешанин Николе Владимир; Трговац из Колашина. Страдао у одступници 1945.
  10. Трифуновић Никола; Пјешадијски поручник, капетан, мајор из Берана. Командант батаљона Беранске бригаде. Погинуо 1945. у Босни. ??
  11. Фемић Јовића Којо; 1925, Фемића Крш, Бијело Поље, земљорадник. Погинуо у Босни, 1945. године.

 

  1. Фемић Милосава Станиша, 1909, Фемића Крш, општина Бијело Поље, земљорадник. Нестао у одступници кроз Босну 1945. године.

 

  1. Ћаловић Трипка Новак; 1907. Врујца, Доња Морача, Колашин. Земљорадник, страдао 1945. у одступању.
  2. Ћосовић Зеков Божидар; 1900.Мијаковићи, Пљевља, јереј-парох косанички. Погинуо 9.10.1944. од партизана код Вишеграда.
  3. Хајдуковић Марка Филип; 1898. Учитељ из Церова, Равна Ријека, Бијело Поље. Погинуо у Маглају 13. марта 1945.
  4. Цавнић Војин; Поручник, капетан; Зетски батаљон. Комадир Прве чете. Помоћник команданта пука. Нестао у одступници 1945.
  5. Чановић Никола; Капетан 1 класе. Ађутант и близак сарадник Баја Станишића. Командант корпуса. Нестао у одступници 1945.
  6. Чукић Вујице Милић; 1924. Будимља, Беране. Богослов, на служби у Другој Беранској бригади. Погинуо код Добоја 1945.
  7. Чучковић Богдан; Борац из Рисна. Погинуо 1945. у одступању.
  8. Шарановић В. Милутин; 1904. Косићи, Даниловград. Резервни официр, на служби у Даниловграду. Страдао 1945. у одступници.
  9. Шимун Неђељка Никола; Радник из Колашина. Страдао у Одступници 1945.
  10. Шошкић Бранислав; Жандармеријски капетан; ВК Источне Босне и Херцеговине. Био Дангићев официр. Погинуо у Босни 1945.
  11. Шошкић Велимир Вешо; Наредник из села Улотина код Андријевице. Економ у команди Павла Ђуришића. Командир чете Полимског батаљона 2 Андријевичке бригаде. Страдао у одступници 1945.
  12. Шћекић Миљана Мијаило-Ћиро, 1892, Фемића Крш, општина Бијело Поље, земљорадник. Погину у Босни, 1945. године.

 

  1. Шћекић Милош; Берански срез. Стрдао 1945. у одступници.
  2. Шћепановић Лазара Бошко; 1921. Мекића Поље, Колашин. Ђак, погинуо марта 1945. од партизана код Зенице.
  3. Шћепановић Пера Радован; 1892. Међуријечје, Ровца, Колашин. Жандарм, страдао 1945. у одступању.
  4. Шћепановић Илије Радосав; 1909. Владош, Колашин. Земљорадник, погинуо средином фебруара 1945. код Добоја.
  5. Шћепановић Симеуна Ружица; 1922. Селишта, Колашин. Домаћица, одступила с војском и страдала 1945. у одступању кроз Босну.

 

*Подаци „Погинули нестали умрли“ су Милоша К. Војиновића

 

ПОДАТКЕ ПОСТРАДАЛИХ СУ САКУПИЛИ:

МИЛОШ ВОЈИНОВИЋ                                                               СЛАВИША ГУБЕРИНИЋ

Мр. ТАДИЈА БОШКОВИЋ                                                      ПРЕДРАГ Т.ШЋЕПАНОВИЋ

[1] ВИИ Београд, Зборник докумената, том 14, књига 1, док. 20

[2] ДА Подгорица, док. 7/166, оригинал у историјском архиву ЦКСКЦГ

[3] Предраг Т. Шћепановић, Родослов братства Зиндовића, рукопис, 2015. године

[4] П. Шћепановић, М. Кљајић, Читуља, стр. 170

[6] Миро Микетић, Кроз пакао и натраг, књига 3, стр. 106

[7] Миро Микетић, Кроз пакао и натраг, књига 3, стр. 328

[8] Предраг Т. Шћепановић, Родослов братства Зиндовића, рукопис, 2015. године

[9] Миро Микетић, Кроз пакао и натраг, књига 3, стр. 106

Најновији чланци

Након вишемјесечних (д)оговарања: Усвојени тужилачки закони, Катнић и Станковић да мало одморе!

Скупштина Црне Горе усвојила је измјене и допуне Закона о државном тужилаштву. За измјене тог закона гласало је 41 посланик власти. У вријеме гласања...

Епископ Јоаникије у Острогу: Космет је наше духовно огњиште!

-Страдално, али славно и благословено Косово и Метохија, је наше духовно огњиште, и са њима држимо, као што смо увијек држали јединство са са...

Милан Кнежевић: Ново тужилаштво ће морати да отвори Милове рачуне, утврди чија је вила на Горици и како ДПС пере паре!

Милан Кнежевић, посланик ДФ-а, сматра да су новим законима о тужилаштву отворена врата за правду. -Ону правду које смо толико били жељни, а сви смо...

Обиљежен Дан ВРС, Додик: Војска Српске свијетли образ Срба!

Служењем парастоса погинулим борцима Војске Републике Српске и цивилним жртвама одбрамбено-отаџбинског рата у касарни "Козара" у Бањалуци обиљежен је 12. мај - Дан ВРС...