Не без разлога “Силос” је прозван лабораторијом за испитивање људске издржљивости. Логогариши су израчунали да су их мучили на 167 начина. Батињање, принудни рад, жеђ, изгладњивање…
Када је умирао на рукама сапатника посљедње ријечи Петка Крстића биле су хљеба, хљеба.
– Прво смо умирали од батина па од глади. Прва жртва од глади био је мој друг, Петко Крстић, који је имао 27 година. Ја сам размијењен 23. октобра 1993, али 1992. је била најтежа, тада је било највише затвореника и тада су највише тукли и пребијали – прича Винко Лале, логораш из “Силоса”.
Преживјели логораши посебно памте Спасовдан 1992. Кажу, тада су живи завидјели мртвима. У ћелије су упадали страни плаћеници из Ријеке. Јанко Самауковић никада неће заборавити претрпљене страхоте, а о томе свједочи покољењима како се зло не би поновило.
– Ја сам можда имао највише среће од свих затворених. У “Силосу” сам био мјесец и по дана, али мој отац је буквално био до задњег дана. Имао је 1.370 дана проведених у логору. Неки нису преживјели, међу њима су моји блиски рођаци који су били млађи од мене, а ја сам тада имао 23 године – свједочи Самауковић.
Застрашујућа симболика да је “Силос” затворен истог датума када и злогласни “Аушвиц”. У логору су тамновале и жене, чак и једна трудница у шестом мјесецу трудноће. Логор је посјећивао и Алија Изетбеговић и многи ратни бошњачки званичници, али никада није затваран у току рата, већ два мјесеца по његовом окончању.
– На жалост у “Силосу” је било толико страдање, толико мучења и убијања да 24 човјека нису издржала ту тортуру. Жене су силоване, дјеца од 13 година била су затворена, као и старци од 85 година и то само зато што су били Срби – истакао је предсједник Савеза логораша Републике Српске Анђелко Носовић.
Небојша Видаковић, помоћник министра рада и борачко-инвалдиске заштите Републике Српске рекао је да ће бити размотрена могућност да мјеста која су симбол страдања Срба у Федерације БиХ буду обиљежена.
– Ту постоји политички проблем обиљежавања таквих мјеста, али покушаћемо да нађемо начина да то учинимо – додао је Видаковић.
МУП Републике Српске идентификовао је 485 особа одговорних за ратни злочин у “Силосу”. Један од њих, ратни предсједник општине Хаџићи и оснивач Силоса Мустафа Ђелиловић пред Судом БиХ осуђен је на 10 година затвора. Апсурдно је да је био сахрањен уз највише почасти и да је у општини био дан жалости.
– Какав односу су правосудне институције БиХ имале према мучењима у логору говори податак да је осуђено тек осам лица на срамних 48 година затвора, а неки од њих су директни учесници злочина или су учествовали у формирању и функционисању логора – рекао је Виктор Нуждић, директор Републичког центра за истражицвање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
Десетине логораша из “Силоса” преминуло је у првим годинама послије рата од посљедица физичке и психичке тортура, док је један број смишљено расељен по Америци и Аустралији далеко од мјеста гдје су претпрјели страшне муке, како о њима не би свједочили.
ИЗВОР: ртрс
