Пише: Славко Фуштић
Читам интервју предсједника Црне Горе, Јакова Милатовића. Одавно нарцисоиднијег човјека нијесам чуо. Посебно ме је, изиритирао његов одговор на питање “да ли треба да постоји Православна црква Црне Горе”? Човјек не трепну, каже, не могу да одговорим на то питање? А, за себе каже да је верник?
Па, друже, каква је онда разлика између тебе и Мила Ђукановића?
Наставља даље и каже да се он није кандидовао на предсједничким изборима, ко зна како би данас и са ким правили овај интервју, како би данас изгледала Црна Гора? Парафразирам његову изјаву. Он очито није свјестан да народ није гласао за њега ни што је лијеп ни што је паметан. А још мање што је нешто посебно способан.
Народ је гласао против Мила Ђукановића, а не за њега!
Исти би био резултат да су кандидовали било кога из ПЕС-а!
Е, да, још један бисер, каже, нема ПЕС-а без њега или без Милојка Спајића? Слажем се да нема ПЕС-а без Милојка Спајића, а без њега Бога ми има ПЕС-а , и те како.
Напротив, чини ми се да би ПЕС био јачи и ефикаснији без њега, него са њим. Не би бар имао ко да им ставља “клипове у точкове” изнутра!
На крају шлаг на интервју ставио је када није хтио да одговори, вјерује ли Милојку Спајићу?
Послије овог интервјуа уопште ме не изненађује што је издао најбољег пријатеља(Милојка Спајића), на чијим идејама је узлетио у политици, и уз чији предлог је постао предсједник Црне Горе. Све му је то изгледа било мало, па је опструирао формирање владе, не би ли како преузео ПЕС и елиминисао најбољег пријатеља из политике!
ЈАКОВ, КАКО ТО РАЗОЧАРАВАЈУЋЕ ЗВУЧИ!
Извор: фејсбук
