Мјештани Пода надомак Даниловграда одлучили су да обнове сеоску цркву посвећену Светом Николи. Тај храм, према подацима из даниловградског музеја, подигнут је крајем 16. и почетком 17. вијека. Потом су је Турци срушли 1877. године, а вриједни житељи овога краја обновили је 1889. године, о чему свједочи и плоча изнад улаза цркве. Када је било мира испод сводова цркве чула се божја служба, али све је то пореметио Други свјетски рат.
На Аранђеловдан 1943. године Њемци су из правца Даниловграда гађали партизанске положаје у Подима и Кривој плочи, а неколико граната погодило је цркву. Остаци граната и данас се могу наћи у околини цркве и оближњим имањима, а мјештани су нам показали дјелове експлозивних направа које годинама откопавају приликом обраде имања. Од њемачких граната из тога доба страдала је и Црква Светих Врачева у Слатини испред које је Свети Петар Цетињски 1796. године причестио Црногорце уочи Мартинићке битке. Храм у Подима од 1943. године је потпуно запуштен и скоро заборављен и као бројни храмови у Црној Гори платио је данак идеологији која није била благонаклона према религији. Срећом, та времена су давно прошла па су мјештани са сеоским парохом очистили храм и дали обећање да ће цркву обновити и вратити је народу овога краја.
-У старој Југославији и раније испред цркве су се одржавали народни сабори, играла народна кола и на пригодан начин се прослављао дан Светог Николе. Око цркве је гробље и овдје почивају бројни преци угледних бјелопавлићких и осталих братстава Томашевић, Мишковић, Јововић, Брајовић, Ћупић… Било је у то вријеме пуно становника у овим селима, а радила је и школа у оближњој Слатини. Данас више нема народа, а нема ни школе, али срамота је да се црква не обнови и означи духовни препород овога краја. Надамо се у Бога да ће нова црква вратити некога на своје огњиште, како би се засутавило пропадање овога краја – кажу мјештани Пода.
Цркву и мјештане недавно су обишли и представници Удружења Бјелопавлића „Бијели Павле“. Они су обећали да ће житељима помоћи колико могу да обнове цркву како би она засијала старим сјајем. Истина, потребна су велика улагања, јер осим зидова у храму све треба да се обнови.
-Све оно што је везано за овај храм не дозвољава нам да сједимо скрштених руку. Покушаћемо да покренемо савјест наших суграђана који су из овога села, али и остале, како бисмо обновили цркву – каже Перо Радоњић, представник Удружења.
У цркви се и данас налазе остаци старог звона. Његови дјелови однесени су у Завичајни музеј у Даниловграду како би се сачували и обиљежили и нашли своје мјесто у духовној ризници Бјелопавлића.