У организацији Савеза српских удружења Српска народна одбрана Васојевића и Лимске долине, коју сачињавају Уружење ратних добровољаца до 1918. године, њихових потомака и поштовалаца Беране, Удружења Српских књижевника у отаџбинии расејању Андријевица и Српско историјско културно друштво ”Никола Васојевић” Беране, традиционално сваке године се обиљежава Дан уједињења, тако да је и ове организована посјета споменику краљу Александру Првом Карађорђевићу у Тифранској клисури код Доњег Заостра, на старом путу Беране – Бијело Поље, Обиљежено је и 17 година од обнове споменика и 89 година од погибије краља Александра у Марсељу. Потом је одржан историјски час “Краљ Александар Карађорђевић и улога Васојевића у уједињењу 1918.године”. О томе је говорио Горан Кикловић, историчар из Берана.
–Ево већ је 105 година од Велике народне скупштине српског народа у Црној Гори, припрема за њено одржавање и одлука које су донешене у Подгорици 1918. године , а о њеним одлукама постоје различита мишљења, тумачења и схватања. Различита мишљења не налазимо само код историчара, него и код правника, публициста и научника различитих профила, па и код великог броја грађана који о овом догађају изворно мало знају. По мишљењу једних, који су били у огромној већини, овом скупштином остварене су вјерковне тежње и жеље српског народа у Црној Гори, да живи у заједничкој држави са осталим српским народом и другим југосовенским народима- Хрватима и Словенцима. По мишљењу других који су били у мањини, овом скупштином Црна Гора и Црногорци изгубили су своју државност и национално биће А како је то било те сада већ давне 1918. године? Становништво Васојевићке области са великим интересовањем је пратило све догађаје који су се збивали ван њених граница, па је вијест о пробоју Солунског фронта у септембру 1918.примљена са великим одушевљењем. На том фронту је било официра, чиновника, подофицира, каплара и редова и из ове области који су заједно са српском војском одступили за Грчку, а било је и оних који су као добровољци дошли из других земаља и са других континената на солунски фронт. Од истакнутијих Васојевића групи солунаца припадали су: Јанко Спасојевић, инж Љубомир Поповић, Ристо Јојић, Љубомир Вуксановић, Милован Кастратовић, др Павле Чубровић, Милутин Бабовић – звани Телеграф. и други. У вријеме пробоја Солунског фронта осјетила се узнемиреност и у редовима аустроугарске војске у гарнизону Беране, као и на жандармеријским станицама на читавој територији васојевићке области. Комитски вођа поручник Бошко Ђуричанин добио је од једног аустријског официра (Чеха) сигурну информацију о напредовању српских и савезничких армија према нашег простору. Зато је он, не губећи вријеме, брзо ову вијест пренио народу. На ту вијест дошло је на територији Васојевића до праве устаничке експлозије. Народ се брзо и организовано, прије свих у Црној Гори, дигао на устанак. Ђуричанин је предузео организоване акције на територији Полимља, а мајору Милу Саичићу је упутио поруку да са устаницима беранског краја, уз помоћ комита из Шекулара, разоружа швапску посаду у Беранама која је бројала 1.000 војника. У тој поруци је Саичићу речено да у “помоћ позове Милосва Раичевића, Милана Поповића и Браћу Јоксимовић из Буча“. А народ овог краја једва је дочекао тај час и листом се дигао на оружје. Аустроугарска посада Берана је већ 1.октобра положила оружје. Догађаји су се веома брзо развијали. Увече 13.октобра није било ниједног непријатељског војника под оружјем на територији беранског и андријевачког среза, а комите су, уз помоћ угледних људи, поставиле у Беранама и Андријевици своју валст. Велика је заслуга Бошка Ђуричанина који је организовао и координирао устаничке дејства на територији Васојевића. Осим гарнизона, биле су разоружане све жандармеријске станице на територији Васојевића до превоја Вјетерника. Та жива борба резултирала је тиме да су за два дана били ослобођени цијели Васојевићи и поново формиране Горњовасојевићка и доњовасојевићка бригада, на територијалној основи као у вријеме црногорске државе. Командаднт устаника постао је стари дивизијар војвода Лакић Војводић. До доласка интернираних официра из логора привремено су за командире јединица постављани способни школовани људи грађанске струке. Тако је до 15. октобра била потпуно очишћена цијела територија Васојевића од непријатељске војске, истакао је Киковић.
