Пише: Владимир Пребирачевић, директор Српско-руског центра “Мајак”
Америчка морнарица са два носача авиона се приближава обалама Израела како би покушала да одврати потенцијалне нове учеснике у новом израелско – палестинском сукобу али и да пружи и директнију помоћ својим обавештајним радом и прислушним системима. Све очи су се окренуле од Зеленског и Украјине и окренуле су се према Израелу. Али са очима и медијском пажњом одоше и милијарде долара које је Украјина очекивала у најскоријој будућности да добије за своје вођење рата против Русије а за туђе интересе.
Симболична хуманитарна помоћ гладнима и рањенима без икаквих услова за живот у гету из кога немају куд која стиже палестинском народу није ни приближна количинама оружја које стиже израелској страни ових дана од савезничких земаља.
Дупли и тродупли минус за украјинског председника Зеленског који не само да остаје без преко потребног новца и медијске пажње него остаје и без обећаног оружја и муниције које сада има нову дестинацију на Блиском истоку. Брзо се Украјина пуште низ воду јер треба спашавати драгуљ у западној круни па им ратне игре на периферији Европе нису више толико важне обзиром на претњу пред којом се налази Израел.
Тотални рат муслиманских држава које окружују Израел и изузетно борбених и гласних Израелаца је сваким даном све ближи и изгледа да га нико неће ни заустављати обзиром на ситуацију са хитне седнице Савета Безбедности где никакав договор и резолуција нису могли проћи због блокаде на првом месту САД-а.
Велика мобилизација многобројних муслиманских милиција широм Блиског истока показује да овај сукоб неће кратко трајати и да су улози високо подигнути. Скоро нико није знао за планове Хамаса који када су угледали светлост дана у спектакуларним акцијама против израелске војске и показали да Израелци нису недодирљиви и непобедиви и да су се после више година уљуљкали у сопствени мит о непобедивости и непогрешивости сопствених безбедносних структура.
Играјући на карту изузетне суровости израелске војске Хамас је имао неколико кечева у рукаву у овој ратној партији покера против дугогодишњег омраженог непријатеља. Одлична медијске и информативна обученост и припремњеност се видела од првог секунда акције коју су покренули.
Бомбардовањем болница, џамија и стамбених објеката са великим процентом погинуле палестинске деце међу цивилним жртвама, Израелци су практично ујединили све муслиманске земље против себе па чак и угрозиле животе и имовину Јевреја широм света. Неколико убистава на разним странама света је приписано практично осветничком понашању према Јеврејима које сматрају кривим за оно што се догађа у Палестини и која ће се временом само појачавати како сукоб буде трајао.
Не само да су сви Јевреји означени као мете него су и Американци изазвали гнев против себе својим војним ангажманом и изјавама високих политичара из Вашингтона. Већ омражени од раније, само су појачали непријатељство према себи што се свакодневно може видети у Сирији и Ираку али полако и на другим местима где ће прво америчка војска бити мета напада дроновима , ракетама и другим средствима које многобројне милиције и племенске групе имају у свом поседу.
Рат који је САД изненадио и принудио га да га води на две стране показао је шта су стратешки приоритети са којима неће бити компромиса. Помоћ Украјини опада и брзо ће се осетити на фронту у недостатку муниције и борбених система за почетак, па редом и све остало. Стратешки партнери у ЕУ се лагано осипају и поред доследне Мађарске сада се појављује и Словачка као могућа опозиција европској махнитости у рату против саме себе јер против Русије свакако нису ни способни да воде озбиљан и директан рат. Европа је већ нанела толико штете сопственим земљама и становништву да није ни чудо што већина политичара који су били на власти и актуелни у европским земљама после одржаних избора у истим углавном губе власт и више их нема на мапи.
Украјини и народу у Украјини треба да буде јасније да је лолективни запад под неприкосновеним вођством САД-а одлучио да спашава Израел и да се не може спасити и једно и друго. Приоритети САД-а су јасни а и коме до сада није била јасна судбина Украјине сада им мора бити јасно да Украјина неће постојати ни у границама које сада тренутно контролише.
Од Одесе на југу па на горе поред Дњепра све до Кијева све са десне стране Дњепра ће бити руско као што је и раније било и ту нема никаквих могућности да буде другачије. Ко не верује брзо ће се разуверити. Исход је познат одавно још је остало само да видимо колико временско раздобље ће бити потребно да се тај циљ оствари.
Што се тиче наше земље она под хитно мора да се сконцентрише на војно јачање као приоритетно али и јачање жандармерије , полиције и БИА-е, мора се појачати бројчано стање а посебно је важно под хитно вратити обавезно служење војног рока како не би дочекали да не знамо да се бранимо и заштитимо сопствену земљу и народ. Без обзира који су трошкови за враћање служења обавезног војног рока у Србији они су само небитна статистичка ставка у односу на превелику цену губитка државе. Економско и војно јачање морају ићи руку под руку јер ни Косово се само неће вратити ако само будемо кукали над тужном судбином а не будемо радили конкретније и храбрије на враћању по узору на Азербејџан на примеру Нагорно Карабаха, а Косово је српско и сад и заувек ће бити.
