Пише: Светислав Домазетовић

Званична листа кандидата за најчасније и формално прво мјесто у дрзави, никако да осване. То, међутим не значи да се не помињу многи кандидати…
Неко ће бити, ако буде неко други, неко опет, ако буде одабир ове или оне интересно-финансијске групе или стране земље; даље, као посебан шлагворт, некоме то може бити, због тога што је тек освојио градске (???) изборе, постао од блиског пријатеља, Милов велики непријатељ итд итд…

Мора се рећи да, само по себи, није много значајно што листе кандидата још нема.
Оно што јесте поражавајуће, да су и ови избори доказали да је друштвено институционална метастаза, захватила баш све њене органе и институције.

Или сликовитије речено, све је вулгаризовано до бесмисла.

* * *

У недостатку оних правих, једини резон код већинског, обеућеног народа, биће да дође било ко, сем досадашњег предсједника или евентуалног, другог кандидата ДПС-а. Свакако да ће и они (ДПС) ићи истом логиком, макар био у питању и бивши ватерполиста.

Сам Ђукановић, погледа упереног у огледало, вага, тврди пазар, колико може и да ли уопште може рачунати на западне савезнике по питању враћања услуга илити кооперативности.

Може се са сигурношћу рећи, да га гледају другачијим очима него прије.
Питање је само колико…

У сваком случају заштита би била у виду неке позиције, које ће очувати њега и његово мјесто на листи европских богаташа. НАТО му ту, неким секретарским мјестом, попут оног којег су дали Колиндици, може помоћи, тј.обезбиједити миран сан, макар за неко вријеме.

Медђутим, тако би оставио на цједилу своју странку, своје вјерне инвеститоре и онај дио народа, који у њему види заштитника црногорске државе.

Такође, тај НАТО кишобран, не би био толико велики, да би заштитио његовог брата, сестру, сина и кумове…

* * * * * * * * *