Књига Миљана Станишића „Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1941. године“, скоро је угледала свјетлост дана и дистрибуира се уз дневну новину „Дан “ (а о којој су своје оцјене дали рецензенти књиге академик Зоран Лакић, др Вукић Илинчић и познати српски пјесник Ранко Јововић, као и у име издавача књиге др Будимир Алексић, изванредни познаваоци ратних дешавања братоубилаштва у Црној Гори 1941-1945), за кратко вријеме већ изазива велику пажњу и позитивне вредоносне оцјене од интелектуалне и стручне јавности. Такве ставове су изнијели и учесници промоција ове књиге, а које су до сада одржане у Даниловграду, као и у Храму Христовог Васкрсења у Подгорици и то: др историје Жарко Лековић, др Драган Бојовић, протојереј мр Предраг Шћепановић, протојереј-ставрофор Драган Станишић, историчар Перо Радоњић, проф. Иван Милошевић, власник портала Српска 24. Њихова јединствена оцјена се може сажети у томе да је то књига која послије 77 година од завршетка другог свјетског рата на најобјективнији и најсвеобухватнији начин приказује трагичне догађаје и посљедице братоубилаштва код нас и представља литерарни и историјски лијек за све наше трауме из тога доба, које још увијек нијесу залијечене, али она је и као наук и путоказ да је откривање истине о томе једини лијек отрежњења, о чему нас је наш блаженопочивши Митрополит, наш Ђедо, о томе пастирски учио, истичући: „Да Бог опрости једнима и другима, да би, онда, на том опроштају, на том помирењу, и на том покајању, могла се градити истинска будућност“. Зато је наш Митрополит прије више од три године, прочитавши текст књиге, свесрдно подржао њено излажење и дао је благослов за објављивање.
Аутору Миљану Станишићу треба честитати на више од тродеценијском преданом раду и мукотрпном прикупљању података за књигу. Није ни мало било лако обилазити бројне архиве, „прочешљати“ „море“ докумената, прочитати бројне зборнике, свједочења, књиге и извршити одабир текстова и уклопити их у књизи, као и обавити велики број разговора са људима који су били актери тих догађаја, или су имали друга сазнања о њима и сл. Академик Зоран Лакић се увјерио у велике домете ове књиге, па је у рецензију књиге изнио „да ће ово дјело читаоци радо прихватити, управо због тих новима које отварају очи, заслијепљене политичком пропагандом“, истичући да је овај „врло захтјеван наслов нашао свог аутора у Миљану Станишићу, публицисти, упорном истраживачу и провјереном стилисти. Није ми познато да је на ову тему написан до сада обимнији и документованију текст“. У сличном тону о књизи пише и познати српски пјесник Ранко Јововић (чији је отац проф. Милош страдао од комуниста у Словенији у мају 1945. године), а који је у својим дјелима писао и о трагичним дашавањима братобилаштва код нас, наводећи да ова књига „представља једну огромну ФРЕСКУ о страдању и борби српског рода окупираног од прљаве, зле идеологије црвених“, апострофирајући да су „мало кад наш српски народ, наша круна, наша традиција и судбина били у тежем положају – све је то сјајно, фантастично, исписао у овој вјечној књизи Миљан Станишић. Свака част писцу ове књиге, чија ће истина засвијетлити кад се појави штампана, кад бљесне на овом замраченом свијету, у овој данас мрачној Црној Гори“.
И др историје Вукић Илинчић у рецензији књиге истиче ванредни значај истраживачког подухвата аутора књиге на тему братоубилаштва 1941-1945 „којом се акрибички већ три деценије бави Миљан Станишић, а што ће бити кринисано истоименим плодоносним и замашним књигама, како по обиму, тако још више по садржини, квалитету и свеобухватности. Оне ће представљати историографско богатство у расветљавању трагике братоубилаштва код нас“, закључујући да „у овом узвишеном дјелу аутор нам указује да сваки тоталитаризам, као што је био нацизам и фашизам, али и комунизам производе велико зло и страдање, а да достигнути цивилизацијски и демократски процеси и принципи немају алтернативу“. Из приказа Станишићеве књиге, од др Будимира Алексића, навећемо његову оцјену да она представља „научноистраживачки подухват првога реда. На темељу богате изворне грађе и обимне литературе аутор показује да је рат у Црној Гори од 1941. до 1945. године био братоубилачки, грађански, вјерски и класни, те да га је започела КПЈ са циљем освајања власти. Он историјски поуздано и документовано говори о свирепом комунистичком насиљу над недужним, нарочито угледним људима од 1941. године које су комунисти прогласили за народне непријатеље“. Даље се наводи да Станишић „сериозно истражује атеистичку и тоталитарну комунистичку идеологију, њене темеље и њена сатанистичка исходишта“, при чему снажном аргументацијом и на основу бројних докумената „разобличава природу и суштину комунизма, и као идеологије и као политичке праксе“, истичући да књига Миљана Станишића „Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1941. године“ је плод дугогодишњег истаживачког искуства и потребе за критичким преиспитивањем догађаја из периода грађанског рата на овом простору“, при чему она представља „несумњиво велики допринос нашој историографији. Зато ће она бити незаобилазна и за све научне раднике који проучавају период историје Црне Горе под окупацијом (1941-1945)“.
Поред изузетних историографских и научних домета књиге Миљана Станишића „Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1941. године“, треба истаћи и њену квалитетну опремљеност ( књига има 460 страна, на тврдом повезу, квалитетном папиру, шивена и са мноштвом илустрација – слика у колору, и др). Ова по много чему изузетна књига моће се купити на киосцима, уз дневну новину „Дан“, за свега 10 еура. Поред ове књиге Миљан Станишић убрзо припрема објављивање књига и о следећим годинама ратних дешавања у Другом свјетском рату у Црној Гори: „Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1942“, „Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1943“, „Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1944-1945…“, као и књигу „Ђенерал, војвода Бајо Ј. Станишић“ (планирана за објављивање идуће године, поводом његовог страдања од комуниста 18. октобра 1943).
