Пише: Иван Милошевић

Буран јучерашњи дан! Судећи према добитнику 13-јулске награде рекло би се да славимо 12., а не 13 јул. Тога 12. јула формирана је независна Црна Гора под патронатом Италије што је био повод за устанак 13. јула. Избор Андреја Николаидиса за добитника 13-јулске награде као да је помјерање тог датума један дан уназад, јер Николаидис погибе за независну Црну Гору, одноно Монтенегро, њену 1000-шњу историју и ослобађање од вељесрпства, како домаћег тако и оног из Србије. Отприлике такви су били и циљеви формирања 12-јулске независне Црне Горе, па би ваљало како треба обиљежити тај дан и Николаидису дати 12-јулску, а не 13-јулску награду!

Међутим тако нам је како нам је и има да се националном наградом кити аутор који је као мото свог писања прогласио антисрпство и борбу против Српства на свим фронтовима. Чини ми се да и у образложењу награде пише да се Николаидис побунио против “црквеног утицаја у Босни и Црној Гори”. О којој је цркви ријеч не треба код Николаидиса нешто посебно гатати. Српска православна црква је његов главни негативни јунак од кога извиру све невоље за Црну Гору и да нема ње ова брда и планине биле би прави рај на чијем челу би до краја живота био краљ Мило. Интелектуално подаништво које Николаидис гаји према ДПС-у, а посебно њеном челнику, тако је очигледно у његовим текстовима да га не препоручује ни за озбиљне коментаре, а не за неку награду. Посебно не 13-јулску чији би добитник требало да уједињује Црну Гору, попут општенародног устанка тога дана 1941. године!

Међутим избором Николаидиса владајућа елита или барем она која је бирала жири за награду још једном је послала поруку Србима да су непожељни у њиховом Монтенегру, да ће им уколико се они буду питали бити тијесно у овом брдима и долинама и да би ваљало да ревидирају своје националне ставове! Од прије неколико мјесеци човјек се пита је ли уопште било 30.августа 2020. године и изборног пораза ДПС-а и њеног краља Мила? Све се враћа на старо, односно у вријеме ДПС-а, када за Србе осим негативних није било других оцјена! 

Попут Николаидиса испрсио се јуче и Рања! Каже да без њега и Рашка нема европског пута! Јебем ти било који пут уколико зависи од њих двојице! Ало, штребери и остали цензуске вође и паравође, случајни политичари на случајним битним државним мјестима, не водите ме тамо гдје нећу, односно гдје нас воде Рања и Рашко. Нећу у њихове вагоне, па да не постоје ниједна друга композиција на овом свијету. Превише су му њихови купеи израубовани, намирисани антисрпском идеологијом и иду у правцу који није мој, а надм се да није ни осталих Срба. Која је ствар овом несрећном двојцу да нам одређују путеве, а изгубили су изборе, сведени су на статистичку политичку грешку, али хоће да нас воде у Европу! Јебем ти и Европу уколико су њени гласници Рања и Рашко!

Мило опет одржао предавање! И то након што је подијелио ордење заслужним грађанима Сан Марина! Буди Бог са нама и са Милом и са Сан Марином! Мора да су Рашко и Рања припремили тај састанак само да би након њега заблистао Мило. А Мило као Мило блиста ли, блиста. Сије глупости лијево и десно, напријед и назад и са њим знаш да ти барем неће бити досадно. До ријечи не можеш да дођеш када почнеш да се крстиш поводом онога што Мило прича! 

–Никада нема разлога за инфериорност државе. Посебно не државе са хиљадугодишњом традицијом. Она је та која је старији партнер у односу са сваком вјерском заједницом. Ми смо ти који одређујемо правила. Свако ко жели да ради на овом простору мора да поштује ову државу, један је од јјчерањших Милових бисера.

То, Мило, царе, какве паре, Пандоре, Свети Стефани, Меденице, Кавчани и Шкаљарци, каква дрога и шверц цигарета, држава се пита и то она миленијумска, ЊЕГОВА, од ђеда му остала. А она је старија и од Христа, нема ти код ње хоћеш или нећеш, има да буде како она (ОН) каже. Држава, па и ова црногорска, старија је од сваке вјерске заједнице и има држава, а не црква или тамо неко сличан, да одређује шта је црква, џамија или катедрала. И то Мило каже као челник државе коју је створила црква и то православна и српска! Мора да ће ускоро Христ да дође по други пут, јер ово је више неиздржљиво шта Мило прича! Умислио да је БОГ и ПОМОЗ БОГ, пелцовао се КПЈ-отском вакцином, крстио у Кумровцу и прогласио самог себе за алфу и омегу наших живота!

Спашавај се ко може, јер долазе дани потопа и апокалипсе. Кулминација се очекује за 13. јул, односно у сљедећу сриједу, када ће бити оно што бити не може, односно један дан трајаће два дана. Заправо 12. јул прождраће 13. јул!