Текуће 2023. године, навршавају се двије веома важне годишњице, како за Боку, тако и за Црну Гору – двјеста десет година од усвајања Декларације о уједињењу Боке и Црне Горе из 1813. године и сто седамдесет пет година од одржавања Народне скупштине Бокеља 1848. године, у Прчању.

Тим поводом су се срели представници управа Матице Боке и Савеза Срба из Црне Горе – Београд и једногласно се сложили да та два изузетна јубилеја завређују да се заједнички обиљеже организовањем научног скупа посвећеног тим догађајима.

Научни скуп ће настојати да посебно обасја неколико неупитних историјских карактеристика Бокеља – државотворност, самоуправност и идентитет (националну свијест), о чему ће посебно бринути научни одбор.

Научни скуп ће се одржати 7. и 8. октобра на Прчању.

ДЕКЛАРАЦИЈА О УЈЕДИЊЕЊУ БОКЕ КОТОРСКЕ И ЦРНЕ ГОРЕ

 Доброта 29.10.1813.година

У име Бога, Амин!

Двије сусједне покрајине, Црна Гора и Бока Которска, прожете патриотизмом и једнаким религиозним осјећајем и чашћу, Божијом помоћу бориле су се за ослобођење и ослободиле се, и збачивши француски јарам својом крвљу и жртвама, једна другој се заклињу Господом Богом на вјерност и сталну уједињеност у сваком случају и догађају. Како су се оне сада ставиле под високу и моћну заштиту трију савезничких држава, Русије, Аустрије и Велике Британије, у њихово име изјављују њихови главари, да ако би било када политичке околности присилиле било коју (од двије Провинције) да се подложи било којој од речених држава, да ће обадвије слиједити исту судбину, тј. да ће остати обадвије под истом влашћу, са оним условима и повластицама које су уживале и које ће им убудуће бити признаване. Ако би држава која би њима владала била због ратних прилика присиљена да их напушти, двије наведене Провинције, преко својих главара који у њено име то изјављују, остаће слободне и независне као што су то биле у тренутку склапања Уговора о уједињењу, али потврђују међусобно уједињење и независност и у будуће, ако би требало, и властитом крвљу.

Подразумијева се да је искључена за увијек француска власт, јер би више вољели да умру уједињени у било каквој несрећи, него да падну поново под галску тиранију.

In fede. (Нека буде вјеровано.)

Ја, Фрањо Љепопили, саставио сам и потписао овај документ, тако замољен од Његове Екселенције пресвијетлог Митрополита и уважених потписаних главара горе наведених општина.

НАРОДНА  СКУПШТИНА  БОКЕЉА

Бока Которска, Прчањ, 13.06.1848.године                                                                                                               

„Славном Сабору Хервацко-Славонскому“

у Загребу

Наша су општелства имала част примити многа писма од стране Хервацкога народа у коима е битна Ваша жеља да се данашња Краљевина Далматинска вашои држави саедини.

Наиперва и наисветиа наша дужност та е јавити пред свиетом да ми Далматинци ниесмо но бокези. Што смо потрајали до данас на та писма одговорити, узрок е таи сами што кроз различите догођае  ниесмо могли народни дух и народно мниење томе послу упитати.
Али данас у добар час скупилисе као правом народна бококорскога посланици единокупно Вама наши одговор као ти шаљемо.

Без сумње толико краљевина Далматинска, колико овои за сад скопчано окружие бококоторскога припада по положају, по истории, по езику, и по племену већег броја славенскои-српској народности.

Без сумње кад би надстоећи догођаји до тога корачили да се државе славено-српске тоест југославенске у едно саеидине под штитом ћесарским, без уплива никакве туђе народности као на примиер талијанске, маџарске, њемачке и тако даље, без сумње Бококторска противна бити неће да се жеља Ваша испуни што се саедињења нашег тиче. Али данашња обстојатељства, а навластито оно што сте Ви Угарској Круни подложни, не допуштају да ми за то саедињење жертвујемо независност наше народности, која с нама препознана у новом уставу Царства Аустринскога

 

НАУЧНИ ОДБОР ЗА ПРИПРЕМУ СКУПА

 Академик Славенко Терзић, предсједник

Проф. др Будимир Алексић

Др Машан Ерцеговић

Др Горан Комар

Проф. др Часлав Копривица

Проф. др Илија Лалошевић

Проф. др Милан Милановић

 

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР

 

Мирко Мустур, предсједник

Машан Ерцеговић, потпредсједник

Јово Дробњак

Синиша Ковачевић

Милан Милановић

Жељко Чуровић

 П Р О Г Р А М

 Субота, 7. октобар 2023. године

10.00 сати     

Палата Бизанти

 СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ СКУПА

 Предсједништво:     академик Славенко Терзић, Мирко Мустур, др Машан Ерцеговић

 

* * *

 Пригодан културни програм

 

* * *

 Коктел 

 Субота, 7. октобар 2023. године

11.15 сати     

Палата Бизанти

ПРВА СЈЕДНИЦА

 Предсједавају: академик Славенко Терзић, проф. др Милан Милановић 

Академик Славенко ТЕРЗИЋ

БОКА У НАЦИОНАЛНОМ ПРЕПОРОДУ ПРВЕ ПОЛОВИНЕ 19. ВЕКА

 

Проф. др Синиша ЈЕЛУШИЋ

ДУХОВНОСТ БОКЕ – КАП. АНДРИЈА ЂУРКОВИЋ И АРХИМАНДРИТ ДИОНИСИЈЕ МИКОВИЋ

 

Др Бранко CБУТЕГА

БОКЕЉИ У МЕТАФОРИ СВОГ НЕСТАЈАЊА

 

Проф. др Никола ЖУТИЋ

НАРОДНОСНА СВИЈЕСТ БОКЕЉА У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВИЈЕКА

 

Проф. др Милан МИЛАНОВИЋ

НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ СТАНОВИНИШТВА СЕВЕРОЗАПАДНЕ БОКЕ

 

Др Жарко ЛЕКОВИЋ

ЗНАЧАЈ БОКЕ КОТОРСКЕ ЗА ЦРНОГОРСКО-БРДСКУ И ХЕРЦЕГОВАЧКУ ОСЛОБОДИЛАЧКУ БОРБУ

 

Небојша РАШО, публициста

ЗНАМЕНИТИ НОВЉАНИ У ЗАЈЕДНИЧКОЈ БОРБИ БОКЕ И ЦРНЕ ГОРЕ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ НА ПОЧЕТКУ 19. ВИЈЕКА

 

 

П а у з а

 

 

Субота, 7. октобар 2023. године

16.00 сати     

Палата Бизанти

       

 

 

ДРУГА СЈЕДНИЦА

 

Предсједавају: проф. др Миомир Абовић, др Бранко Збутега           

 

 

Др Радојица ШЋЕКИЋ

БОКА КОТОРСКА – ХАЈДУЧКА ДРЖАВА, КОНФЕСИОНАЛНЕ И ДЕМОГРАФСКЕ ПРОМЈЕНЕ

 

Проф. др Будимир АЛЕКСИЋ

О ИМЕНОВАЊУ ЈЕЗИКА У ПРОШЛОСТИ БОКЕ

 

Др Васиљ ЈОВОВИЋ

ПОМЕНИ БОКЕ У ЦРНОГОРСКОЈ ПЕРИОДИЦИ (1835–1918)

 

Проф. др Драгана РАДОЈИЧИЋ

ИНСТИТУЦИЈА СУДОВА ДОБРИХ ЉУДИ У БОКИ КОТОРСКОЈ

 

Проф. др Миомир АБОВИЋ

ПОРИЈЕКЛО И СМИСАО ТИВАТСКИХ МИКРОТОПОНИМА ЛАСТВА, РУЉИНА, СЕЉАНОВО И ЧИНОВИЦА

 

Мр Оливера ДОКЛЕСТИЋ, књижевница

ХЕРЦЕГОВСКА БАНКА КАО ЗАМАЈАЦ РАЗВОЈА ХЕРЦЕГ-НОВОГ ИЗМЕЂУ ДВА РАТА

 

Проф. др Александар СТАМАТОВИЋ

ПОКУШАЈ ИТАЛИЈАНИЗАЦИЈЕ БОКЕ У ПЕРИОДУ 1941–1943. ГОДИНЕ

 

 * * *

 

Недјеља, 8. октобар 2023. године

10.00 сати     

Палата Бизанти

 

 

 ТРЕЋА СЈЕДНИЦА

 

Предсједавају: проф. др Часлав Копривица, др Машан Ерцеговић

Проф. др Илија ЛАЛОШЕВИЋ

ЗНАЧАЈ КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКОГ НАСЉЕЂА БОКЕ КОТОРСКЕ

 

Никола МАЛОВИЋ књижевник

БОКА КОТОРСКА ДАНАС                                                                                                                              

 

Др Милан ГУЛИЋ

БОКА КОТОРСКА НА ПАРЛАМЕНТАРНИМ ИЗБОРИМА У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ КРАЉЕВИНИ

 

Др Горан КОМАР

ЦРНОГОРСКИ УПАДИ У БОКУ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА ОДНОСЕ ЦРНЕ ГОРЕ И БОКЕ

 

Проф. др Часлав КОПРИВИЦА

MARE NOSTRUM ПРОТИВ СРПСКОГ ПРИМОРЈА

 

Др Машан ЕРЦЕГОВИЋ

ЈЕДАН ОДРАЗ У БОКЕЉСКОМ ИСТОРИЈСКОМ ОГЛЕДАЛУ ИЛИ ИСТОРИЈСКО ПРАВО БОКЕ КОТОРСКЕ НА РЕГИОНАЛНУ САМОУПРАВУ

 

 

 

 

 

З а в р ш н а    р и ј е ч