Историчар Срђан Цветковић гостовао је у емисији Пулс Србије у разговору са водитељем Милошем Анђелковићем о српским биткама које су одлучиле данашњу модерну историју. Операције на Дрини које је у септембру 1914. године водила српска војска имале су за циљ да, после Церске битке, зауставе други покушај аустријске војске да продре у централну Србију.
После тешких и крвавих рововских борби и несташице топовске муниције, српска војска је била приморана на повлачење. Битка на Гучеву се одиграла у периоду између Церске и Колубарске битке. Аустријанци у октобру и новембру заузимају делове централне Србије, народ и војска се повлаче, и тада отпочињу операције у оквиру већ поменуте Колубарске битке.
У том контексту се одиграо и први сусрет младог 21-огодишњег водника Драгољуба Михаиловића и младог 22-огодишњег извиђачког водника 25. хрватског домобранског пука, у саставу 42. домобранске пешачке „вражје“ дивизије Јосипа Броза Тита. Аустроугарска војска је изгубила ову битку, али је Броз био одликован за храброст. Овај моменат је по Титовој жељи био избрисан из историје која се учила у СФРЈ.
-Такве теме су увек ту и имају дозу магнетизма, започео је разговор Цветковић.
Такве теме биле су забрањене. Према националности Јосипа Броза Тита, који се борио на супарничкој страни и Хрват је по националности, Цветковић је истакао да је чудо колико је народ био манипулисан пропагандом и индоктринисан годинама, тако да је Тито постао национално омиљена личност, упркос истини и позадини његове личности.
– Не треба вам више сила, него монопол над информацијама – а информација је моћ. Тако једино могу да објасним, да упркос Голом отоку и масовним убитвима које је он наређивао, био је један од најомиљенијих владара у српском народу – рекао је Цветковић.
Зашто су скривене те информације од јавности, чак и дан данас, а српски народ и идеализује Тита?
– Зато што су сви непожељни детаљи „фризирани“ од стране Комунистичке партије. Двадесет седми март приказиван је да је успех само комуниста, а у ствари је био дело групе официра и читавог народа српског и Цркве која је била против споразумног пакта! Скрајнути су и преговори са Немцима 1943. године. Да не говорим о масовним убиствима у Београду српске буржоазије и Голом отоку, где је сам помен могао бити санкционисан за време Титовог живота, тек после његове смрти све излази на видело – рекао је Цветковић.
Титу и јесте то била непожељна тема у биографији, јер је њему било важно да задобије пажњу српског народа, наставио је саговорник Курир ТВ:
– Данас се зна о Голом отоку, са закашњењем од 40. година, али тако је изгледала судбина свих владара. То је јер су људи уплетени у догађаје, постоји страх, мржња и врло је тешко писати савремену историју. Потребно је имати једну и другу страну и дефинисати више углова. Не постоји објективна историја – сматра Цветковић.
Он је посматрајући историју од Првог Светског рата на овамо, истакао 1940. до 1950. годину као најмрачније доба историје на овим поднебљима.
– Дуго времена није било приступа архивима све до данашњег доба. Најмрачнији период је био од 1944. године до 1945. године у ком се не може у потпуности знати о стварима из тог доба. Дуго времена није било могућности ни да појединци имају приступ, то је било једно мрачно доба. Захваљујући Хашком трибуналу изнесени су многи тајни државни документи…, казао је Цветковић.
Извор; Курир
