У суботу 17. јула у манастиру Светог Саве у Канбери служен је парастос генералу Драгољубу – Дражи Михаиловићу. Свету литургију служили су прота Јаков Јовић, прота Илија Драгосављевић и отац Бранко Василић. Био је присутан и наш народ из Канбере и Квимбијена. али у доста мањем броју због тренутне ситуације и мера које се примењују на територији Новог Јужног Велса где припада наш манастир Нови Каленић.
После Свете литургије прота Јаков Јовић је одржао прикладан говор а затим се прешло у Чичину колибу која се налази на манастирском имању, а њену изградњу први је покренуо наш благопочивши владика Милутин. Због кише и хладног времена парастос је служен унутра у Чичиној колиби уз погачу, жито, вино и молитву наших свештеника. “Српски четници Равна Гора” положили су венац, а како сам већ рекла ове године многа четничка удружења из Сиднеја, Мелбурна и других градова нису могли доћи. На крају у малој манастирској сали припремљен је богат ручак или подушје, које су припремили наши бућари из бућарског друштва Каленић из Канбере. Они су захвалили свима који су дошли, а и ми се захваљујемо њима на свему.
Како је рекао председник Српских четника из Канбере Бранко Зец, Дражин дан ће овде наставити да се обележава сваке године и није битно колико нас је дошло битно је да ми знамо ко смо и зашто смо ту. Окупили смо се да одамо захвалност нашем Чичи, његовим, Ђујићевим и Дреновићевим саборцима, који су силом напустили своју земљу и дошли у Аустралију, отпочели нови живот, са собом донели своју веру, своју славу и свој крст, градили храмове и цркве које смо ми наследили. Такође све нас је позвао на слогу и јединство јер то је нешто што нам је јако потребно у овој данашњој ситуацији каква јесте. Једним заиста лепим и поучним говором обратио се и наш прота Илија Драгосављевић, са уводним речима да ”Косово и Метохију не смемо заборавити”, јер су га отимали више пута, исте ствари нам се понављају али сваки пут смо га враћали небитно колико времена је пролазило. Притисци и напади не престају на нас Србе са свих страна кад су у питању Косово и Метохија, Црна Гора и Република Српска. И колико год нас муче, тлаче, поробљавају и убијају никад неће моћи да убију тај дух који треба чувати у сваком Србину. Дух истине и дух сећања на оно што је прошло и што не сме да се заборави, тако ћемо са генерације у генерацију преносити љубав, поштење и поштовање.
Поред толико прљаве пропаганде и фалсификовања историје, српски народ Чичу памти као првог устаника у поробљеној Европи. Прави борац за слободу – то је Чича Дража. То је истина а све остало о њему су комунистичке лажи.
Слава генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, нашем Чичи, и слава свим Србима страдалим од Косова до данашњег дана. Амин!
Извор: Српски глас ( Гроздана Драгичевић-Тодориновић)
