Пише: Иван Милошевић

Здравку Кривокапићу под Сунцем Олимпа и у подножју Акропоља, у близини Платонове академије и Диогенове лампе за проналажењем човјека, пала је на памет генијално неталентована мисао – неће се бавити прошлошћу, него директно ускаче у воз будућности и води Црну Гору у ЕУ, АНУ, БАУ, МЈАУ и остале организације! У хладовини грчких платана и палми са мирисом Аристотелове метафизике и Хераклитове дијалектике и Сократовог самопознања и сазнања, црногорском премијеру изгледа да је она позната јабука пала на главу и одлучио је да се Црна Гора више не бави прошлошћу. Могао је можда ових дана из Атине скокне до не тако удаљеног Израела, односно Јерусалима и саопшти завађеним Јеврејима и Палестинцима да се не баве прошлошћу, него да сви као један, без обзира на разлике закупе свемирски брод за планету Дембелију и да тамо живе у слози и међувјерском, еуроатланстком складу и да саде паприке и кикирикије? 

Чуј, неће се Црна Гора и њен премијер бавити прошлошћу! Једна земља која је сва саздана од прошлости, истина и више него што треба, и у којој се налазе рјешења свих њених разних загонетки, окренуће главу на све то и похрлити у обећане просторе будућности! Може ли се то, драги премијеру, може ли се извести тај Коперникански скок преко прошлости и садашњости и закачити се за хриди будућности и нашминканих обећања да ће све сјутра бити љепше, бајковитије, ушећереније и слађе него данас или јуче? Могу ли се све хриди прошлости једним потезом и вољом једног човјека, па био он и вансеријски талентован, прекрити таласом будућности и на њему одјездити у свијетли обећани Мисир и неку нову планету? Може ли се то, драги премијеру, може ли се вријеме ломити на посебне кришке, па од њега узимати само ону задњу, која се будућност зове, док се оне са називима прошлости и садашњости, могу прескочити? Може ли глава бити глава уколико гледа само право, а не осврће се лијево и десно или жмирка позади и пази шта јој се то иза леђа ради и спрема? Може ли се то, премијеру, може ли се или не може?

Постојао је један покрет и идеја која је сва била окренута ка будућности и није признавала прошлост. Односно прошлост је за њу била једна мрачна, паклена сила из које су искакале разне але, вукодлаци и вампири, вјештице са метлама и без њих и коју су опседале разне магије, чарања и остала млатарања! И онда су та идеја и тај покрет одлучили да се не осврћу на прошлост и не маре за њу и мимо ње почели су да граде нове зграде, солитере, рајске и остале вртове, пренатрпане супермаркете и разне пијаце! И све је то трајало неко вријеме, док та спутана и забрављена прошлост није одлучила да више не жели да живи закључана са нерјешивим енигмама, па је свом снагом банула на јавну сцену и све однијела до ђавола!

Драги премијеру, сви ми, посебно наша годишта, живјели смо у тој земљи, коју су појели и стрмоглавили у прошлост и небивање скакавци и остали инсекти прошлости. Зар је могуће да у зрелим годинама и са бројним дипломама треба да још неко и још једном полаже лекције прошлости, лекције бувшег комунистичког система који је мислио да је раскрстио са прошлошћу, да ју је сатјерао у ћошак и да више за њу нема мјеста у људском свијету? Зар је могуће да још увијек има оних који мисле да фрагменте времена могу да сведу само на један фграгмент, да плурализам времена сведе на сингуларизам будућности и да након тога остану интелектуално живи, чили и здрави да нас изведу из лавиринта прошлости, рјеше или барем покушају да рјеше њене тајне и преко узнемирујуће садашњости, покуцају на врата будућности у нади да ће се она отворити. Може ли се, драги премијеру, пред та врата доћи као да сте пали са Марса, без своје прошлости и садашњости?

Свуда истичете да сте вјерник. Може ли вјере бити без прошлости, драги премијеру и гдје је снага вјере него у прошлости, у непрекидном освртању на тај невјероватни чин да је Бог постао човјек и да је Христос Богочовјек. Његово постојање у прошлости осмишљава не само појединачне животе, него и постојање нашег духовног и друштвеног система који снагу за опстанак црпи баш у прошлости и датуму Христовог рођења и васкрсења!

Може ли се, драги премијеру, без прошлости? Па и грчки философи су читав живот контали о времену и било је то златно доба Атине, али нико од њих није сконтао да се може без прошлости и да је будућност само као будућност стуб времена. Нијесам толико философски образован да могу да кажем да сам схватио лавиринте времена, посебно не тумачења тог појма старих Грка, али сам прилично сигуран да вријеме није усамљена монада будућности и да се у њој за много шта пита прошлост и садашњост!

И на крају, премијеру, гдје да данас кажете да вас, односно Црну Гору, више не интересује прошлост? Па кога то у Црној Гори, а посебно оне који су вас довели на власт, не интересује да поспреми све грехове прошлости ДПС-а, састави греховну листу бившег режима и у складу са њом и по земаљској и небеској правди одговарају њени функционери, вође и слуге, за све пљачке и остале марифетлуке. Кажете ли то да тога неће бити, него да треба да све то заборавимо и да похрлимо у крило организацијама попут ЕУ, МЈАУ, БАУ, АУ, СТАУ и осталим еуроатлантским друштвима? Може ли се и смије ли се то, премијеру!