Сваки народ има свој глас и песму по којима се препознаје, а у Србији труба је та која скоро у свим приликама оглашава и радост и тугу. Све што се речју и причом не може исказати стаје у звуке овог чаробног, златног инструмента а труба коју је из Великог рата донео Јовиша Јевђић у село Расна, памти приче од чак једног века.
-Труба коју је мој прадеда донео кући, прошла је Церску и Колубарску битку, цео Солунски фронт и Албанију, одражавала је бол и патњу тих српских војника, прича за РИНУ Дејан Јевђић, Јовишин потомак који је доказао да ивер не пада далеко од кладе јер је и сам мајстор трубе.
Храбри солунски ратник и у најтежим периодима живота није се одвајао од свог омиљеног инструмента, а његова љубав прешла је на унуке и праунуке. Дејан је капелник у трубачком оркестру, а његово име исписано је златним словима у Гучи, међутим поред музике свог јуначког прадеду наследио је и по униформи јер је професионални војник.
–Овом својом трубом, униформом и успехом надам се да сам се бар једним делом одужио храбрим прецима, јер они су живели у много лошијим условима а труба је одржавала породице у животу. Нисам желео да се значај који она има избрише, каже Дејан.
Он је свој оркестар основао пре више од двадесет година, а са њим су браћа Слободан и Бранко па се у њиховој кући свакодневно чује топџијско коло.
-Чувари смо народне традиције и културе, јер да бисмо стигли до неког циља, морамо знати одакле потичемо, не смемо то никад заборавити, изјавио је овај мајстор трубе.
У кући Јевђића трубу свира већ четири генерације, дуже од сто година, и нема сумње да ће из ове куће чаробни звуци одјекивати и даље.
извор: сербиантимес
