На дан Свете Тројице 20. јуна 2021. године. У ”екипи” часописа ”Глас Холмије”, која је први пут у овом селу, били су поред главног и одговорног уредника Горана Киковића и чланови Издавачког савјета часописа ”Глас Холмије”, пјесници Давид Лалић и Радован Обрадовић. И наравно незаобилазни Драгослав Вукићевић, велики пријатељ нашег часописа ”Глас Холмије”. Тога дана је била слава манастира Свете Тројице у којем смо се помолили Богу. Ту испред манастирских врата дочекао нас је наш домаћин Рајко Рајковић, угледни Брезојевчанин и познати ликовни умјетник, са којим смо отишли према његовој кући да посјетимо његов атеље.
Ипак, осврнимо се за почетак на историјат Брезојевице. Манастир Брезојевица се налази у селу Брезојевица, у близини Плава, у Црној Гори. Припада Епархији будимљанско-никшићкој Српске православне цркве. Посвећен Светој Тројици, народно предање овај храм везује за рани средњи вијек – доба Немањића.
У Плавској жупи, у селу Брезјевице, на извору Лима, тамо гдје ријека при изласку из језера прави огроман лук подно вароши Плава, на ушћу ријеке Комараче у Лим, испод узвишења Градац, на коме је некада био град и утврђење, испод стијене, налази се манастир Свете Тројице. Записи казују да су дечански калуђери дали налог јеромонарху Нестору и његовој братији да изграде или обнове манастир на извору Лима у Плавској жупи. На манастиру постоје два натписа из XВИ вијека. Један на улазним вратима, а други у прозору олтара. Ниједан у цјелости није очуван, али према њима сазнајемо да је манастир подигао, или обновио, јеромонах Нестор Дечански 1567. године са својом братијом.
Предање каже да је манастир Свете Тројице подигнут 30 година прије манастира Високи Дечани, а да је данашњи облик манастира грађен на рушевинама првобитног здања којег су Турци разорили када су покорили Плавску Жупу.
Манастир је грађен уз помоћ кнеза Вукомира Стеванова и Живка Бјелакова из династије Немањића, господара Плавске Жупе. Они на светим водама Лима подигоше Дрезгавицу (Брезојевицу цркву) о чему постоје записи, а Јован Цвијић износи податак да је манастир саградио Нестор уз помоћ Велможа Немањића о чему свједочи и живопис на олтару манастира и да је “жртвеник” обављен уз помоћ донатора Марина Марића. Овај податак саопштава и професор Сретен Петковић у раду “Трагом једне сликарске групе из друге половине XВИ столећа”, “Зборник Филозофског факултете”, књига ВИИИ , Београд. стр. 541—553. Овај живопис, наводи Петковић, објављен је такође за вријеме старца Нестора. У то доба Брезојевички манастир је имао јурисдикцију која је обухватала простор Плавске Жупе до Злоречице (Добре ријеке), Чакора и Трескавице изнад Плава, све до изнад Проклетија
Манастир је био запуштен од 1850. године, а 1912. године и након 1945. године, насилно рушен. Након ових бројних напуштања, претворен је у парохијски гробљански храм. Према предању и неким записима, обновљен је 1567. године и данас је као и у прошлости центар окупљања житеља не само овог дијела сјеверне Црне Горе, него и шире. Манастир је зидан у византијском стилу, без кубета, те припада стилу једнобродних сакралних објеката са припратом и полукружном апсидом. Зидови и припрата храма били су украшени живописом који је радила иста група зоографа која је живописала манастир Морачу.
У ратним вихорима манастир је виша пута паљен и дизан из пепела, па су фреске уништене, изузев незнатних фрагмената. Као духовни центар светосавског православља на овим просторима, због свог историјског и просвјетног значаја, манастир привлачи пажњу не само вјерника-ходочасника, него и туриста, а постао је и значајан центар саборовања.
Претпоставља се да је некада био метох манастира Високи Дечани или Пећке Патријаршије.
Брезојевица је насеље у општини Плав у Црној Гори. Према попису из 2011. било је 929 становника (према попису из 2003. било је 947 становника).
У насељу Брезојевица живи 667 пунољетних становника, а просјечна старост становништва износи 35,8 година (34,5 код мушкараца и 37,0 код жена). У насељу има 277 домаћинстава, а просјечан број чланова по домаћинству је 3,42.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2003. године).
Демографија[1]
Година
Становника
1948.
547
1953.
915
1961.
1.039
1971.
1.085
1981.
1.008
1991.
943
933
2003.
1.035
947
2011.
929
Национални састав према попису из 2003.
Срби
679
71,70%
Црногорци
141
14,88%
Бошњаци
100
10,55%
Муслимани
22
2,32%
Хрвати
1
0,10%
Албанци
1
0,10%
Непознато
1
0,10%
Национални састав према попису из 2011.
Срби
595
64,05%
Црногорци
177
19,05%
Бошњаци
122
13,13%
Муслимани
10
1,08%
Неизјашњени
17
1,83%
РАЈКО РАЈКОВИЋ: ДИСКРИМИНИСАНИ СМО ЗАТО ШТО СМО СРБИ
О животу некад и данас разговарали смо са нашим домаћином Рајком Рајковићем, који нам је рекао да је тренутна ситуација катастрофалан јер српска домаћинства у Брезојевицама пропадају и демографска слика овог мјеста се незадрживо урушава.
”Пољопривредно земљиште, гдје су некада биле оранице и засађени воћњаци, гдје је рађала пшеница, кромпир, кукуруз и многе друге културе сада је претворено у индустријску зону. Некада је било и по неколико хиљада оваца. Била је направљена и савремена мљекара и све је то пропало, покрадено и понешено. Значи сада од пољопривредног земљишта праве се стоваришта. Све је ово захваљујући небризи државе и општине Плав према селу а поготову према српском православном становништву. Овдје је на дјелу дискриминација према Србима, јер сви подаци и показатељи говоре да се имања купују како би се промијенила структура становништва науштрб Срба који овдје живе вјековима. Зато сам убијеђен да је једини спас – повратак општине Полимске. Познато је да се дискриминација врши и по основу запошљавања и на много других начина”.
У ПЛАВУ ГАРАНТОВАНО БЕЗ СВИЊЕТИНЕ
”Ево само једног примјера. Ми смо на 4 км од Плава, али морамо да идемо по свињске производе чак до Берана које су удаљене око 40 км! Значи, ни основне животне намирнице, као што је месо и месни производи од свињетине не можемо да купимо у Плаву. Има ли такве дискриминације игдје у свијету? Како да нека старица путује за килограм меса из Брезојевица до Берана?! Све се то зна и надлежни – ћуте”, завршава своју причу Рајко Рајковић.
ДОНКО РАЈКОВИЋ: ЗАБОРАВИЛИ НАС И ОПШТИНА И ДРЖАВА
Потом смо разговарали са предсједником мјесне заједнице Донком Рајковићем, младим дипломираним правником, који нам се пожали да се у последње четири године, од када је он на функцији предсједника Мјесне заједнице Брезојевица, није готово ништа улагало нити од општине Плав нити од државе Црне Горе. Рекао нам је: ”Уредно сам подносио захтјеве за реализацију неких мањих инфраструктурних пројеката као што су: изградња тротоара од Лимског моста до Економије и манастира Свете Тројице, улична расвјета у дужини од 150 метара, санација и асфалтирање локалних путева, санација плаже код Лимског моста и уређење платоа код плаже Краљевац, адаптација Дома омладине. За ове пројекте нијесу потребна велика наовчана средства. Упркос свему, ниједан од ових пројеката није прихваћен, што јасно и несумњиво говори само о дискриминацији над нама, о небризи општине Плав и државе Црне Горе.
Зато сам мишљења да ми треба да имамо своју општину и да сами уређујемо односе у њој. Јер Брезојевица, Мурина, Велика, Пепиће, Новшиће, Машница имају и природне и економске потенцијале за самосталну општину. Какво је стање данас у Брезојевицама најбоље говори податак да у школи има само 32 ученика, а некада је било 40 ученика само у једном разреду! Тражићемо од нових власти да нам врати општину како би се зауставио одлив становништва” – закључује Донко Рајковић.
Репортажу написао специјално за Глас Холмије Горан Киковић
