Search
Close this search box.
Search
Close this search box.

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У БОКИ: Српски светитељ окупљао Србе!

Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

 

На предлог Савезног просветног одбора Извршни одбор Савеза Сокола Краљевине Југославије одлучио је 22 марта 1935. да соколи прославе у свим својим јединицама  успомену на личност и рад Растка Немањића – Светога Саве. У саопштењу Извршног одбора истакнуто је : Овом својом прославом Соколство жели да истакне родољубиву и дубоку државничку мисију Св. Саве, који је стварањем самосталне националне цркве уједно ударао чврсте темеље државној самосталности средњовековне Немањићке државе. Св. Сава својим замашним, историјски значајним радом учинио је, да је његова национална црква постала симбол државне и националне идеје. Овако формирана црквена самосталност била је моћна брана за заштиту идеје самосталне народне државе. Вредност светосавске концепције показала се нарочито у временима нашег народног робовања. У тим моментима светосавска идеја претстављала је синоним наше националне идеје и тежњи за државном слободом. Познато је, да је за време наше велике народне револуције почетком 19 века светосавска мисао крепила вером велики део нашега народа и да су због тога на олтар народне слободе давали заједнички своју крв сељаци-устаници, народни револуционарни јунаци, свештеници и калуђери.” (1)

Друштва Соколске жупе Цетиње прославила су 1935. 700-годишњицу св. Саве. (2) Отварање Светосавске прославе 700 годишњице смрти св. Саве прослављена је у Котору црквеним и школским свечаностима. У цркви св. Николе одржано је свечано богослужење с читањем посланице, док је литија изостала због ружног времена. У месним школама свечаности су обављене са предавањима и рецитацијама. Увече је Српска радничка задруга приредила духовну академију, на којо је поред говора професора П. Ковачевића о св. Сави, било на програму неколико декламација и хорских тачака. Прослава је протекла скромно и у тишини. (3)  У манастиру Савина прослава 700 годишњице Светог Саве била је најсвечаније прослављена. Манастир Савина је увече био свечано расвијетљен.  Бденије је служио архимандрит Теофило. У цркви Св. Саве  служена је завјетна литургија, коју су служили свештеници Јован Аврамовић и Богобој Милошевић. Одржано је свечано обношење св. литургије.  Певало је СПД Светог Саве из Херцег Новог. Пред црквом обављено је резање славског колача. Учествовали су грађани из околине, и све школе из Херцег Новог. Манастир Савина почастио је певачко друштво Светог Саве. Свима присутнима прочитана је посланица Митрополита Црногорско-приморског др. Гаврила. (4) У Ђеновићу је свечано прослављена Светосавска година. Свету литургију са пригодном проповиједи одржао је војни прота Јован Матијашевић. Одржан је пренос литије од цркве Св. Шпиридона до основне школе у Ђеновићу уз учешће војске, морнарице, соколског друштва и музике. У школи освећена је водица, благослов кољива и резање колача. О Светом Сави   говорила је учитељица Јелка Пипер. Школска деца певала су Светосавску и државну химну. Ђаци основне школе рецитовали су : „На Св. Саву”, „Мој рођендан”, „Мртви Краљ”, „Светом Сави”, „Слава Краљу” и „Слава Витешком Краљу”. „Завјет Краљу Петру II” играли су ђаци основне школе из Ђеновића. Домаћин славе био је Стеван Мустур. (5) Учитељица Јелка Пипер је била соколица. Учитељице и рођене сестре Јелка и Кико Пипер биле су чланице сокола. У соколској јединици Мојдеж 1934. Јелка  је била просветар а Кико књижничар. (6) Основна школа у Баошићу је 27 јануара прославу св. Саве првог српског просветитеља и учитеља, те године прославила тужно и жалосно. У 10 сати пре подне одржан је црквени обред уз сечење крсног колача. Свештеник о. Спиридон Мустур прочитао је посланицу Митрополита Црногорско-приморског др. Гаврила. После свршеног црквеног обреда управитељица школе Јованка Мардешић одржала је кратки али језгровити говор. По завршетку њеног говора клицало се краљу Александру. (7) … .

У Боки Которској као и у целој земљи 700 годишњицу смрти  Светог Саве прославили су  Српска православна црква, Савез Сокола и становништво. Због жалости због убиства краља Александра  прославе су биле скромне и у тишини.

 

 

Напомене :

 

  1. „Свим братским соколским јединицама”,  „Соколски гласник“, Љубљана, 5 априла  1935, бр. 15, стр.23;
  2. Дориомедов, „Годишња скупштина Сок. жупе Цетиње”, „Соколски гласник“, Љубљана, 8 маја 1936, бр. 19, стр. 2;
  3. „Светосавска прослава у Котору”, „Глас Боке”, Котор, 2 фебруар 1935, стр. 111;
  4. о.Ј, „Савина”, Бокељске вијести,  „Глас Боке”, Котор, 2 фебруар 1935, стр. 111;
  5. „Ђеновић”, Бокељске вијести,  „Глас Боке”, Котор, 2 фебруар 1935, стр. 111;
  6.  Уредио Анте Брозовић, ,,Соколски зборник”, књига I, Београд 1934, стр. XXXII;
  7. „Баошић”,  Бокељске вијести,  „Глас Боке”, Котор, 2 фебруар 1935, стр. 111;

 

Подијели на друштвеним мрежама

Слични чланци

КОМУНИЗАМ ПОСТКОМУНИЗМА: Изневјерене петооктобарске наде 30. августа!

5. ОКТОБАР: Дан изгубљене наде!

НА ДАНАШЊИ ДАН ПРИЈЕ 33 ГОДИНЕ: Повратак Карађорђевића у Србију!

Друштвене мреже

Најчитанији чланци

nova

НОВА СРПСКА ДЕМОКРАТИЈА: Лопов виче – држите лопова, парламентарна већина да се договори око власти у Подгорици и Котору!

vesna-medenica-1000x600

СУДСКЕ ФОРЕ И ФАЗОНИ: Весни Меденици суђење одложено 20-ти пут, задужила судије и адвокате, па од правде ни слова!

rtcg

ЗАХТЈЕВ РТЦГ-У: Назив и графика на ћирилици!

igor

ВЛАДИМИР Г. СОЛОВЈЕВ: Као о Србима деведесетих, Запад данас о Русима пише као највећем злу на свијету!

bolja

У БОЉАНИЋУ КОД ДОБОЈА: Обиљежавање 80 година од мисије “Халијард”!