У Завичајном музеју у Даниловграду синоћ је представљена књига Марије Јововић “Српски херој у вучјој јазбини”. Марија је кћерка Благоја Јововића, српског осветника који је 10. априла 1957. године у Аргентини изврђио атентат на српског крвника Анту Павелића. Од рањавања у атентату Павелић је касније и умро. Маријина књига је свједочанство о Благојевеом животу у емиграцији. О књизи су говорили Здравко Гавриловић, потпредсједник Удружења новинара Црне Горе, Перо Радоњић, историчар и Марија, а епску поезију о Благојевом чину говорили су Славко Перошевић и Радојица Брајовић. Организатор промоције је било Удружење новинара Црне Горе.
Породицу Благоја Јововића поздравио је Велимир Ђоковић, предсједник СО Даниловград. По његовим ријечима Даниловград и установе културе убудуће ће бити отворене за теме које до сада нијесу покретане у овом граду, а једна је од њих је свакако и судбина и живот Благоја Јововића.
Перо Радоњић сматра да се Благоје Јововић својим чином уписао у историју Срба, а посебно Бјелопавлића и нада се да ће ускоро у овом граду бити подигнуто адекватно обиљежје које ће свједочити о херојском чину Благоја Јововића.
-Има књига и записа о Благоју, а о његовој судбини понајвише се чуло након објављивања књиге Тихомира Бурзановића “Два метка за Павелића”. Та Благојева исповијест имала је велики одјек међу Србима широм свијета у открила је до зтада непознате податке о атентату на Анте Павелића чије је дјело било нашег јунака из Бјелопавлића, истакао је Радоњић.
Марија Јововић је говорила о своме оцу и описала га као брижљивог оца, ваљаног домаћина пуног љубави. По њеним ријечима Благоје је дуго носио са собом идеју о убиству Анте Павелића и успио је да са групом завјереника то и уради.
–Драго ми је што прву промоцију ове књиге имам у граду у којем је мој отац рођен, додала је она.
У име УНЦГ скуп је поздравио Здравко Гавриловић. Он је истакао да се Благоје враћа у свој крај и да је потврда тога и ова трибина.
Завичајни музеј је синоћ био премали за све они који су жељели да чују поруке Благоја Јововића и поздравили су одлуку да се у Даниловграду подигне обиљежје великом јунаку из Бјелопавлића.
Тихомир Бурзановић, аутор кеиге “Два метка за Павелића” поводом популарности своје књиге, раније у медијима је описивао како је доживио сусрет са Благојем Јововићем.
-Анту Павелића Благоје је убио као припадник четничке обавјештајне службе, а мотив је преко милион убијених Срба, Јевреја и Рома у Јасеновцу. Иако је Павелић мислио да га освета никада неће стићи стигао га је Дражин герилац и оставио му метак у кичми, након чега је након двије године и умро. И добро је што је имао двије године да се присјећа шта је урадио Србима. Благоје је о свему томе ћутао 40 година и први пут је проговорио када је дошао у родне Бјелопавлиће. Нетачне су произвољне изјаве да је Благоје учествовао у било каквим злочинима, посебно омладине у Даниловграду. Он је био младић од 19 година и био је у пратњи исткнутог морнаричког официра и обавјештајца Јакова Јововића, који му је и рекао и наредио да изврши атентат на Павелића, што је Благоје и урадио. Бесмислене су приче академика Василија Крестића и комунистичког обавјештајца Душана Спасића како је у атентату улогу имала и комунистичка власт у тадашњој Југославији, односно ОЗНА, која је у то вријеме искључиво убијала Србе. Бесмислена је и књига и теза из књиге извјесног Ћулафића из Чикага да је постојала група која је извршила атентат. Благоје је све сам урадио и организовао уз благослов свештеника Радојице Поповића. Добро је што на овај начин шира јавност упозната са Благојем Јововићем и његовом светим чином освете над ратним злочинцем, али треба избјегавати мноштво непоузданих информација које се све чешће објављују о њему. Заслуга за мој сусрет са Благојем припада Страхињи Јововићу, његовом рођаку, који је организовао наш сусрет. Током разговора Благоју је била жеља да у књизи буде само оно што је он рекао. Као да је знао да ће након 20 година доћи до ревизије атентата и укучивање у тај догађај људи и комунистичке службе који о свему томе нијесу имали благе везе, закључује Бурзановић.
