Заштитник људских права и слобода препоручио је Министарству капиталних инвестиција да у циљу очувања ћириличног писма као једног од два равноправна писма приступи измјенама Правилника о саобраћајној сигнализацији како би се створили услови да се називи на саобраћајним знаковима, осим на латиничном писму, исписују и на ћириличном писму.

Ово је мишљење Омбдусмана након што је предсједник Српског националног савјета Момчило Вуксановић затражио је од заштитника људских права и слобода Синише Бјековића да спроведе испитни поступак и утврди је ли у случају обиљежавања топонима на дионици аутопута дошло до дискриминације и кршења равноправности ћириличног писма.

Он је у иницијативи омбудсману навео да ниједан топоним на релацији од 43 километра приоритетне дионице није исписан на ћирилици што, како сматра, представља урушавање језичког идентитета релативно већинског српског народа у Црној Гори.

–Ваше мишљење нам је неопходно што је могуће прије, ради правосудне заштите Уставних права српског народа без обзира на то што знамо да се Ваша мишљења и препоруке, када су у питању инцијативе Српског националног савјета и права српског народа до сада нијесу узимале разматрање”, казао је Вуксановић, додајући да члан осам Устава, који се тиче забране дискриминације, наводи да је забрањена свака непосредна и посредна дискриминација по било ком основу, те члан 13 (језик и писмо), гдје је прецизно одређено да су “ћирилично и латинично писмо равноправни”.

Замјеница Заштитника људских права и слобода Нерма Добарџић истиче да се питање употребе ћириличног писма мора одвојено посматрати од националног, културног и језичког наслеђа и идентитета српског народа у Црној Гори, јер ћирилично писмо представља писмо не само једног народа у Црној Гори, већ и других народа који ћирилично писмо користе, његују и доживљавају га културним и језичким богатством.

–Заштитник и у овом случају стоји на становишту да се одговор на питање које притужба отвара не може тражити на терену прописа о забрани дискриминације, казала је Нерма Добарџић.

Уважавајући значај питања које притужба отвара, Заштитник је, користећи своје законско овлашћење, спровео испитни поступак и затражио изјашњење од Монтепута Подгорица.

–Монтепут је у изјашњењу достављеном Заштитнику навео да се, сагласно члану 13 став 1 Правилника о саобраћајној сигнализацији, називи на саобраћајним знаковима исписују латиничним писмом, те да се у конкретном случају поступало у складу са позитивно -правним прописима који регулишу ову област, односно да обиљежавање топонима на дионици аутопута Смоковац – Матешево није планирано и на ћириличном писму, наводи Нерма Добарџић.

Аналоган одговор садржан је и у допису Министарства капиталних инвестиција у којем се, између осталог, истиче да је у складу са Правилником о саобраћајној сигнализацији дефинисано да се називи на саобраћајним знаковима исписују латиничним писмом, као и да је пракса, будући да се ради и о међународном путу ознаке Е65, да се натписи на саобраћајној сигнализацији исписују поред црногорског и на енглеском језику.

-Дакле, неспорно је да је Монтепут поступао у складу са важећим Правилником о саобраћајној сигнализацији којим је у одредби члана 13 став 1 прописано да се називи на саобраћајним знаковима исписују латиничним писмом, истиче Нерма Добарџић.

Међутим, Заштитник остаје при већ датом мишљењу да надлежни државни органи треба да преузму свој дио одговорности за очување оба писма, и латиничног и ћириличног, што, поред осталог, подразумијева правну операционализацију и конкретизацију уставне гаранције равноправности ћирилице и латинице, као и предузимање одговарајућих мјера које би обезбиједиле примјену оба писма.

-У предмету одлучивања, са становишта правне конкретизације, било би неопходно измијенити Правилник о саобраћајној сигнализацији на начин којим би се предвидјело да се називи на саобраћајним знаковима, осим на латиничном писму, исписују и на ћириличном писму. У складу са таквим одређењем, Монтепут би био у обавези да топониме, односно називе на саобраћајним знаковима на дионици ауто пута Смоковац – Матешево обиљежава и на ћириличном писму, навела је Нерма Добарџић.

У већ датом мишљењу Заштитник је заузео став да равноправност писама, између осталог, „претпоставља и напоре државних/јавних органа/институција/установа/служби да имена својих назива истичу и на ћириличном и на латиничном писму, као и успостављање праксе истицања назива насеља, улица, тргова, споменика културе и других топографских ознака на оба писма.“

–Како се држава опредијелила на равноправност оба писма, коју је гарантовала највишим правним актом, то је њена обавеза да предузме све разумне, објективне и дјелотворне мјере како би промовисала равноправност оба писма и обезбиједила услове који би ћирилично писмо заштитили од заборава и изопшавања, навела је Нерма Добарџић.

Слиједом изнијетог, као и чињенице да је Монтепут поступао у складу са важећим Правилником о саобраћајној сигнализацији којим је у одредби члана 13 став 1 прописано да се називи на саобраћајним знаковима исписују латиничним писмом, као и да је Правилник о саобраћајној сигнализацији донијело Министарство капиталних инвестиција, уз сагласност Министарства унутрашњих послова, Заштитник препоручује да у циљу очувања ћириличног писма као једног од два равноправна писма приступи измјенама Правилника о саобраћајној сигнализацији како би се створили услови да се називи на саобраћајним знаковима, осим на латиничном писму, исписују и на ћириличном писму.

Извор: цдм