Пише: Иван Милошевић

“Побједа” и “Вијести” на истом задатку. Понешто их разликује, али у једном су сложни – главни неприајтељ њиховог Монтенегра је Српска православна црква. И против ње је све дозвољено! “Побједа” и “Вијести” изврчу чињенице, стварност умјесто на ноге постављају на главу, што је доље, код њих је горе, што је бијело, код њих је црно и тако редом и задатак за задатком.

“Побједа” и “Вијести” данас су навалили на СПЦ са насловних страна. Њихове луткице са насловних страна окомиле су се на парастос Дражи, а сметају им и мурали са ликом Амфилохијева, а нијесу им по вољи ни православна братства. Све што им на српство и тамјан мирише, њима се чини као да је из пакла изашло, па га мијесе са свих страна, како би га свели на најмању могућу мјеру, унизили до апсурда и показали оним што није! 

Када “Побједа” пише о четницима то је као кад Мишко Вуковић предаје штафету Титу! Циле, Миле, округло, па на чоше, окрени,обрни, с лијева или с десна, све вам је то исто. Четници су кољачи, кољу по становима и кућама и то за џабе, долазе и када их не зовеш, ваљда имају неку урођену жеђ за крвљу, па их то не пушта, ево ни данас. Јесте да данас нема четника, али “Побједа” их измишља у масовним количинама, види их иза свакога угла, прати њихова кретања и обавјештава на опасност која силази са планине и то из чистога мира да коље! У жаргону “Побједе” четници су као нека хуманитарна вампирска дружина што пије крв из чистога мира, ваљда да утоли глад или неку велику рупу у стомаку!

Оно што је “Побједа” данас објавила о парастосу Дражи и тобожњем четничком клању муслимана 1943. године ни пас са комплетном коском не би прогутао. По “Побједи” те 1943. године Дражини четници на челу са Павлом Ђуришићем и Петром Баћовићем завили су у црно више села у околини Чајнича и поклали све живо. Чак 1000 дјеце! А ни да зуцну шта се дешавало у околини Чајнича од 1941. до 1943. године и како су браћа муслимани у усташким униформама клали српску нејач и таманали све што је било српско и православно. Колико ми је познато четничка акција чишчења околине Чајнича била је планирана за почетак 1942. године, али војска Павла Ђуришића тада није имала снаге да ту акцију изведе. У међувремену муслимани нијесу стајали и о томе има на тоне литературе, али “Побједу” тај дио не занима. Они су прихватили сведочење Саве Ковачевића и Јул Бринера и за све што не ваља оптужили четнике. По њима муслимани су у то вријеме играли кликере, клиса и брали орахе. И тако мирољубиве напали их из чистога мира и поклали Павлови и остали четници! Која утопија, мајо Божија и да ли је могуће да се у односу према четницима ништа није промијенило у “Побједи” од 1945. године. Читају ли ти њихови новинари и уредници било шта осим сабраних Титових дјела са Тушке пијаце! Таман им је идеологија као роба са бувљака. Израубована и јефтина! 

Корацима “Побједе” корачају и “Вијести”! Њихов Брано Мандић је без суда све пресудио и све схватио и нема шта да се ту више прича. За 13. јул Никшић је био под инвазијом вељерпских снага, посебно православних братстава! Да није било њих. Никшићани би били срећни и пресрећни, смијали би се заједно са Љубом Ћупићем и пркосили свим европским и осталим резолуцијама о осуди комунистичких система! Да није било православних братстава на никшићком тргу би се заиграло козарачко коло и дијелиле би се штафете и црвене мараме, а о љубичицама да не говоримо. И све то, по ставу “Вијести” нагрди и поремети вељесрпска четничка и православна дружина, инструисана из Београда и врха СПЦ, а има ту своје прсте и Русија! Невина монтенегринска група ДПС активиста и пучиста била је на мети разуларене православне братије којој је помагала полиција!

Ко то иде од Никшића? Је ли војска Баја Станишића или Савина и Кочина армија? Шта се то по Требјеси шета – кокарда или петокрака? Пусти снови пустих новинарских пустахија из редова “Побједе” и “Вијести” хране гладну монтенегринску рају и поручују да ће добити још и још уколимо буду бурдиковали и што више палили гуме! Хоће ли се Монтенегрини досјетити шта се иза брда ваља или ће и даље свирати у Милове дипле! Као што то ових дана раде “Побједа” и “Вијести”!