Пише: др Петар Милатовић Острошки

Драги рођаче Јакове, грохотом се насмијах и истовремено забринух кад чух твојe црне и неписмене бисере „пођите у Њемачкој“ и „пођите у Америци“. Насмијах се јер не разликујеш акузатив од локатива, а значење акузатива и локатива мора сваки основац да зна да би добио прелазну оцјену.

С друге стране, чуо сам да си био „ђак генерације“, па чак и „студент генерације“, па и као „студент генерације“ не разликујеш акузатив од локатива.

Имајући у виду твоје евидентно незнање дужан сам да те подучим како не би убудуће правио овакве кардиналне и срамотне грешке, јер срамота је да предсједник Црне Горе пред свијетом презентује своју неписменост кад се зна да је народ у Црној Гори изузетно писмен, да чак и свако дијете зна напамет „Горски вијенац“ и „Примјере чојства и јунаштва“, јер ако нам твоји „европејци“ и то узму да можемо опет ове лапидарне бисере да препишемо из главе.

Наиме, драги и весели рођаче Јакове, акузатив је четврти падеж и одговара на питање „кога“ и „што“, а локатив је седми падеж који одређује мјесто, вријеме, или начин.

Дакле, не каже се и не пише „пођите у Њемачкој“ и „пођите у Америци“ него се пише и говори – пођите у Њемачку и пођите у Америку. Рођаче, сједи доље, добијаш чисту јединицу из српског и идеш на поправни испит као „студент генерације“. Тако је то кад падежи постану давежи.