Пише: Перица Ђаковић
Ево читајући данашње обраћање предсједника Милатовића враћа ми се нада да ипак Црна Гора има свој демократски пут. Не зато што подржава ову или ону политичку опцију, већ зато што показује свој демократски пут који је неопходан за Црну Гору коју желе њени грађани. Рекао је “ја сам и на подгоричким и на предсједничким изборима показао куда и како требамо ићи, а што је неко побркао лончиће нека народ сам одлучи”. Јасно да јасније не може бити!
Мило ми је да се предсједник (а коме сам, да се не лажемо и ја дао глас) након мог текста о Живковој “Киншаси” овако огласио. Да ли ће предсједник ПЕС-а и они око њега послушати и добро разумјети свог потпредсјеника, остаје да се види.
Мислим да овдје Јаков није попустио под утицајем саопстења ЗБЦГ, за чије преговарачке пропусте немам ријечи, већ да је реаговао крајне политички мудро, за разлику од свог партијског саборца који није знао да се носи ни са својом предсједничком кандидатуром. Сигуран сам да Јаков зна коме може више, а коме мање вјеровати, низ чије се уже може спуштати а у чију понуду мање добронамјерно вјеровати.
Очигледно Јаков боље види шта је глас народа. То су исказале и три хероине (неполтронски) Главног одбора ПЕС-а али и представници Уједињене Црне Црне којима је образ испред фотеља.
