Аутори: Валентина Булатовић, Спутњик / М. Богојевић, Недељник
Издавачка кућа Службени гласник представила је , у оквиру 65. Међународног сајма књига у Београду, избор дела Станислава Кракова, која представљају целовит приказ стваралаштва овог међуратног српског књижевника. На једном месту су, како је навео издавач, сакупљена сва приповедачка лица Кракова: као писца, ратника и ратног уредника, путописца, полемичара, новинара, историчара српске традиције.
Један од приређивача ове књижевне колекције Гојко Тешић истакао је на промоцији да је објављивање дела Станислава Кракова издавачки догађај у Србији, с обзиром на то да је реч о изузетној стваралачкој личности и интелектуалцу који је дуго био проскрибован и скрајнут из модерне српске књижевности због својих десничарских политичких погледа.
–Станислав Краков је имао изузетну судбину, романескну, филмску. Био је учесник Балканских ратова, Првог светског рата, а у Другом светском рату је био један од значајних сарадника Милана Недића и провео је у емиграцији остатак живота, рекао је Тешић.
Колекцију чине кратки роман о Првом светском рату „Крила“, роман „Кроз буру“, збирку „Црвени Пјеро и друге прозе“, путописна дела „Кроз земљу наших краљева и царева“, „Чар Синтре“, „Стваралаштво о Великом рату“, „Репортаже из авијације“, „Живот човека на Балкану“, књигу портрета националних јунака у Балканским ратовима „Пламен четништва“, као и зборник „Наши савременици о Кракову“.
–Тумачење Кракова у контексту савремене српске књижевности има за циљ да се разбије идеолошки мрак када је реч о овом аутору и мислим да то улива наду да нам предстоји знатно светлије доба, у којем смо свесни да људи ове или оне идеолошке оријентације чине незаобилазан део корпуса српске књижевности, нагласио је Гојко Тешић.
Он је додао да је иза Станислава Кракова остало још двадесет неистражених кутија с писаним материјалом, те да се нада да ће то бити обрађено и представљено јавности у неком новом књижевном колу.
Станислав Краков је имао једну велику (не)срећу да му је ујак Милан Недић. Током Другог светског рата Краков је подржао свог ујака, тада генерала Милана Недића. Био је уредник Недићевских новина „Ново време“ (1943-1944), „Обнова“ и „Записи“. У Аустрију је отишао септембра 1944. и после рата живео углавном у Паризу. У Југославији је због горе наведеног осуђен због колаборације током рата и сва његова дела била су забрањена.
Станислав Краков умро је 15. децембра 1968. године у Женеви где се налазио на лечењу.
До данас Краков није добио заслужено место у српском друштву и нажалост може се рећи да живи наслов своје можда најбоље књиге Живот човека на Балкану – слављен, оспораван, забрањиван и на крају заборављен.
Забрањиван од оних који су били много лошији писци, али су на нашу жалост писали много важније ствари. Они су били ти победници који су писали своју „историју“ у којој није било места за Кракова и њему сличне.
Данас када се историја поново осветљава и не чини се истом као што је изгледала пре седам деценија видимо да смо само ми жртве забране и заборава тог генијалног „човека са Балкана“.
Нек му је вечна слава и хвала!
