На данашњи дан 1941. године у опсади Краљева и тежњи да ослободе заробљене цивиле, херојски су погинули поручник Јован Бојовић, командант Јеличког четничког одреда Југословенске војске у Отаџбини, као и поручник Сима Узелац.
Након што су јединице ЈВуО ослободиле више мањих градова и места по Србији дошао је на ред напад и на први већи град – Краљево. Одлука да се нападне град у који су се повукле немачке јединице из претходно заузетих места донета је 4. октобра 1941. Краљево је било важан стратешки центар и команда окупационих снага је донела одлуку да га брани по сваку цену.
Борбе у околини су почеле 4. октобра, а 7. октобра је град већ био опкољен са свих страна – у нападу је учествовало око 4.500 равногораца и око 1.500 партизана. Од ноћи 10/11. октобра почињу свакодневни устанички напади на Краљево, који би започели артиљеријском паљбом праћеном јуришом пешадије. Због губитака које су претрпели Немци почињу да скупљају таоце како би спровели своју одмазду 100 Срба за једног убијеног Немца, а стрељања почињу 14. октобра 1941.
Напади су кулминирали у ноћи 15. на 16. октобар. Те ноћи капетан Јован Дероко је низ теснац Камиџор пустио железнички вагон натоварен авионским бомбама. Експлозија је уништила немачке препреке иза камиџорског моста, што је био знак за почетак четничког јуриша.
Исте ноћи, поручник Јован Бојовић, предводи Одред смрти у нападу на Ратарску школу, где је било најјаче немачко упориште. Пошто се сазнало да су Немци почели да стрељају таоце, Бојовић, организатор устанка на Јелици и ослободилац Чачка, одлучује да по сваку цену изврши пробој и да ослободи заробљене грађане Краљева осуђене на смрт. Из тог разлога удара право на најјаче упориште Вермахта. Одред смрти и Летећи одред под командом Новице Цогољевића неутралишу Немце око школе и успевају да уђу у ровове. У том тренутку, курир јавља Бојовићу да комунисти уопште нису кренули у борбу. Тенкови Вермахта, у пратњи пешадије, су се без борбе „прошетали“ на првобитне положаје партизана, а потом и опколили борце ЈВуО. Јован Бојовић тада издаје последњу команду својим борцима: „Напред браћо! Напред јунаци! Живео Краљ Петар Други!“ Недуго потом пада погођен немачким куршумима. Изгинуо је и скоро целокупан Одред смрти, спасли су се малобројни.
Те ноћи страдао је и поручник Сима Узелац, командант и, како историчар Александар Динчић наводи, оснивач Одреда смрти. Као спомен, остала је предивна песма чији стихови говоре:
„Одред смрти јавља Дражи, Бојовића да не тражи,
Бојовић је славно пао, за Србију живот дао!
За Србију и за Краља и за Дражу ђенерала!“
Погибију Симе Узелца опевала је друга песма – „Над Краљевом жива ватра сева“.
Извор: фејсбук престолонаследника Александра Карађорђевића