Пише: Иван Милошевић
Их, јада њиховога, их муке велике, бијеса, срџбе и кукања! Црногораца, односно Монтенегрина у Србији је све мање, изгледа да опада њихово јунаштво у околини Београда, у Сремчици и Бановом Брду, а о Куршумлији и Лесковцу и да не говоримо, па и они који су до прије десет година мислили да су другачији од Срба, а долазе из Црне Горе, постали у Срби!
На ДПС порталима разни Перовићи, Бурсаћи и остали ешалони вољеног вође и лидера ДПС-а, оптужују светосавље, Начертаније, Николу Пашића, Слободана Милошевића, Вучића и остале политичке лидере из Београда, за асимилацију Црногораца, за нестајање са демографске мапе Србије и прелазак у мрске Србе и Вељесрбе, односно посрбице и издајице, конвертите и первертите и остале башибозуке. Чупају косу, бусају се у груди, разни Перовићи и Бурсаћи, и стимулишу производњу Монтенегрина, врше националну трансфузију, кључају нови еритроцрити, барјаче изванбалканском посебношћу, натичу Вељесрбе на ону ствар и дижу кривичне пријаве! Кажу да имају доказе, да у Београду или Новом Саду, не некој од станица метроа, испод уснулих Београђана и Новосађана, даноноћно ради наднационална лабараторија претварања Монтенегрина или 100-стотних Црногораца (иста ствар) у Србе и Вељесрбе, у српску пешадију и артиљеријску батерију, у српску вељеработу и ругобу!
Када се Перовићи и Бурсаћи препусте емоцијама или позамашним апанажама (иста ствар) има 100-постотних Црногораца и Монтенегрина да буде све више и више, има да се множе као амебе и има да запосједају резервне положаје широм одбрамбене националне линије од Добракова до Суботице! Их, када напоменути загуслају монтенегринску епику, када је нафилују Туђемилом, Бодином, Звицером и краљом Николом од 1918. до 1921. године, има да њихових новоформираних Црногораца и Монтенегрина на наредном попису буде барем дупло више, ако не и тродупло или четвородупло и тако даље! Их, када поменути двојац закука за несталим Црногорцима и Монтенегринима у Србији има од муке да се стари Црногорци из Шумадије, Баната и Срема, дигну из мртвих и крену у нова освајања монтенегринске слободе типа Савића Марковића и Секуле Дрљевића!
И што је најинтересантније над све мањом бројком Монтенегрина у Србији не кукају матични Црногорци и Монтенегрини, они са украјинских барикада сред Цетиња и Белведера, него један, односно два Вељемонтенгрина и то један из Новог Сада, а други из Босне! Шта ти је братство и јединство против Срба, за њих нема препрека, сви су они једно и једино, преко брда и планина, сложно уједињени у једном и једином новоцрногорском начертанију и мегабиблијком запису о племену и роду који нестаје, али и настаје и круни се као круна на зубу, али и лијечи, као гљивице на ножним прстима!
Мање 100-постотних Црногораца и Монтенегрина мање је у Србији, а тање се и у Црној Гори, јер полако, али сигурно, споро, али достижно, са граница Србије и Црне Горе падају авнојевске границе, а са њима и комунистичка производна идеологија стварања Несрба од Срба! У складу са темпом нестајања комунистичких заблуда нестајаће и многе нације настале од Срба. Међу првима монтенегринска, али слиједи македонска, па потом муслиманска и тако редом и како треба и како је прије вијека и нешто више и било записано и до сада није демантовано. На пописима прије 100 и више година у Црној Гори било је 93 одсто Срба, а након комуниста тек два или три. Како Броза буде мање, биће све више Срба, па, не знам, али је могуће, да и достигнемо бројку од прије вијек и нешто више година! Од мртвога Броза зависи!
