У организацији Српско-руског центра „Мајак“ и Академије за безбедност и стратешке комуникације, у среду 21.12.2022. године у хотелу „Даш“ у Новом Саду одржан је веома успешан и посећен округли сто под називом „Рат у Украјини и рађање новог поретка“.
На округлом столу су разматрани и анализирани геостратешки, геополитички и геоекономски аспекти рата у Украјини, а учесници су настојали да дају одговоре на питање зашто је расплет „украјинског сценарија“ важан за будућу нову слику света и поретка који се ствара пред нашим очима.
О свим овим темама говорили су:
Вања Вученовић, мастер политиколог, из Академије за безбедност и стратешке комуникације,
мр Владимир Пребирачебић, директор Српско-руског центра „Мајак“ и модератор округлог стола,
Сретен Егерић, пуковник Војске Србије у пензији,
Милован Бајагић, војни аналитичар.
Специјални гост округлог стола био је Никола Јовић, ратни репортер из Донбаса.
Велико интересовање за округли сто „Рат у Украјини и рађање новог поретка“
Овде преносимо само неке од најважнијих акцената са овог округлог стола.
Владимир Пребирачевић отворио је округли сто и поздравио и представио учеснике али се и захвалио публици што је испунила до последњег места салу у хотелу Даш након чега је дао реч првом говорнику.
Вања Вученовић је нагласио да ако бисмо желели да понудимо неку најширу дефиницију рата у Украјини, онда бисмо са пуном сигурношћу могли рећи да је ово сукоб две, вековима непомирљиве геополитичке концепције, истакао је у свом уводном излагању Вања Вученовић из Академије за безбедност и стратешке комуникације. У ширем смислу, наставља он, овде се ради о супростављености два вредносна система и различита цивилизацијска контекста.
С једне стране, наводи даље Вученовић, овде се укрштају агресивни атлантизам који персонификован у земљама тзв. колективног Запада, и евроазијство које заступа Руска Федерација. Евроазијство је, у годинама које су иза нас, било буквално сатерано уза зид и принуђено да брани своје традиционалне геополитичке позиције. У том смислу, Русија од почетка води заправо један одбрамбени рат, али будући да је одмах, на самом почетку медијски сатанизована и глобално етикетирана као зли агресор, мале су шансе да се руска верзија приче иоле чује, каже Вученовић. Данас као да нико не жели да разуме да је Русија напросто била принуђена да заштити своје сународнике на истоку Украјине од потпуног уништења. Они су годинама уназад, без било какве осуде међународне заједнице, били изложени својеврсној тортури и свирепим злочинима од стране кијевског режима.
Значај и позиција коју заузима Украјина је изузетна и јединствена, а тај значај произлази, пре свега, из стратешке и географске предодређености коју има ова земља.
Када говоримо о Украјини, онда би и у географском и стратешком смислу могли устврдити да је у овом тренутку, када се ломе копља за успостављање планетарне политичке и економске доминације, реч вероватно и о најзначајнијој територији и пространству на свету. „Намерно не кажем да се ради о држави, акцентује Вученовић, јер Украјина већ одавно нема одлике, па ни обрисе једне државе, схваћене у традиционалном смислу те речи“. Нажалост, данас је то, подвлачи Вученовић, „један располућени парадржавни провизоријум којим неуспешно, за рачун других, пре свих појединих западних центара моћи, управља група неодговорних и недовољно свесних појединаца, недораслих историјском тренутку у коме се налазе“. Реч је о брисаном простору, о политички и економски нестабилној и неодрживој заједници, која данас преживљава искључиво захваљујући инфузијама финансијске и војне помоћи западних земаља.
Свакако, свесни су данас сви кључни политички актери у свету да ће од тога ко контролише овај огромни геополитички ареал, зависити и позиција будућег светског лидера.
Вученовић је присутне подсетио и на то да су амерички стратези још средином 20. века говорили о томе како је Русију могуће „сломити“, само уколико би се претходно успоставила контрола над Украјином. Велики амерички стратег, Збигњев Бжежински је почетком деведесетих говорио како је „Украјина нови и важан простор на евроазијској шаховској табли“. Он је говорио и томе како Украјина геополитички пивот и да само њено постојање као самосталне државе може променити Русију. „Промена Русије“, како би то пожелео Бжежински, означавала би ништа друго до њено бесповратно слабљење и свођење на једну малу и маргиналну регионалну силу. Русија наравно, себи тако нешто не може приуштити, јер би тако нешто довело у питање њен даљи опстанак и свело је на борбу за пуко преживљавање, закључио је Вученовић.
Сретен Егерић, пуковник у пензији је анализирао аспект украјинске авијације од настанка 1992. године до данашњих дана као и флуктуацију броја авиона и хеликоптера који су наслеђени од Совјетског савеза у броју од 2900 апарата од чега 2000 авиона различитих типова и 900 хеликоптера различитих типова и намена.+ у времену до данашњих дана. Посебно је истакнуто да је величина украјинске авијације представљала озбиљну силу јачу од свих европских земаља заједно а бројчано приближна бројчаном стању америчке авијације. Добар део авиона и хеликоптера је продаван и коришћен на свим ратиштима у свету као и у приватним колекцијама жиром запада али и у званичним војскама као вежбовни ресурс који је на најбољи начин представљао непријатељски авион. Посебно су се за те намене користили у америчкој авијацији.
Посебну пажњу Сретен Егерић је посветио анализи украјинске авијације пред почетак Специјалне војне операције Руске Федерације у Украјини. Податци који су изнешени су веома занимљиви када се ради о коришћењу аеродрома околних земаља као и њихових ремонтних потенцијала али изнети су и податци о броју авиона и хеликоптера који су испоручени Украјини као војна помоћ и донација. По податцима са терена око 40 авиона миг29 , 22 су25, око 20 хеликоптера комада ми24, и око 60 хеликоптера ми8/17 је испоручено Украјини а маса других авиона и хеликоптера који нису у летном стању се користе као ресурсна база резервних делова и као такви служе за репарацију оштећених апарата. Јавна је тајна да се многи пилоти околних нато земаља који су школовани на совјетским авионима налазе данас као добровољци, уговорци или на неки други начин у украјинској авијацији и изводе борбена дејства. Многи су погинули на тим задатцима.
Пуковник Егерић изнео је процену да подаци Министарства одбране Руске Федерације могу имати грешку до 5% у бројкама оборених авиона и хеликоптера као и да од укупне бројке уништених авиона и хеликоптера обзиром да је један број уништен и на земљи на аеродромима и хангарима до 15 % могу бити макете или авиони који нису били употребљиви за извођење задатака него су послужили као мамац на земљи како би се прикриле бројке употребљивих апарата а који су дислоцирани широм Украјине на око 80 различитих аеродрома и писта.
Милован Бајагић, војни аналитичар, говорио је о историјату рата у Украјини како овај рат није случајан и како се овај рат припрема од стране запада већ деценијама. Говорио је о повампирењу нацизма и везама са периодом из другог светског рата на ту тему обрађујући тему кроз личности из тог периода а које су зачетници и ове садашње политике која се води у Украјини и да је садашње стање само наставак дубље приче сукобљавања истока и запада.
Бајагић је пренео и своја искуства из Херсона у ком је био као посматрач на спровођењу референдума о припајању Руској Федерацији као и како су реаговали војници а како становништво на те нове околности. Испричао је и своја искуства која су везана за директне опасности којма су били изложени, јер их је украјинска артиљерија у више наврата гађала а на основу обавештајних података. Бајагић наводи да је богато искуство стекао у личном контакту са људима у Херсону и да се само на тај начин може добити права и истинита слика, јер она која нам се сервира путем медија је у највећем броју случајева – закривљена и непотпуна.
Специјални гост округлог стола био је млади Никола Јовић, некадашњи добровољац у Донбасу који је 2015. године отишао да помогне људима који су се нашли у ратном вихору. Данас Никола Јовић је новинар који је више пута извештавао из Донбаса, и то са самог ратишта. Та искуства је поделио са присутном публиком. Осврнуо се и на идентитетске и културолошке разлике али и сличности народа који живи на том простору као и зашто му је било лако да заузме страну за коју верује да свако у нашој земљи ко је иоле искрен према себи и свом народу може да уради исто. Никола Јовић је свој боравак и размишљања из Донбаса поделио и у његовој књизи под називом „Сведок руског пролећа“.
Мр Владимир Пребирачевић је време које је је било предвиђено за његово излагање после више од два сата излагања предходних говорника препустио публици која је са великим ишчекивањем чекала да постави питања. Као директор Српско-руског центра „Мајак“ и као директор Академије за безбедност и стратешке комуникације скренуо је пажњу на медијску слику на колективном западу и у Русији као и на медијску слику у Србији о ситуацији у Украјини.
Пребирачевић је подсетио на константну антируску пропаганду, распиривање русофобије и генерално антируске хистерије у свим сферама живота која се шири западом али и покушава наметнути и у нашој земљи чему ми пружамо отпор као неко ко је имао личног искуства са санкцијама, ратом са НАТО пактом и осталима.
Пребирачевић је појаснио зашто је тема била „Рат у Украјини и рађање новог поретка“ и нагласио да је ово за Русију Специјална војна операција од 24. фебруара, за Украјину свеопшти рат против руског народа, руске православне цркве, руског језика већ минимум осам година на најактивнији начин а већ 300 дана и рат против Руске Федерације као државе директно. Док је за запад ово хибридни рат који се води на све могуће начине: санкцијама, уценама али и у историји незапамћеном војном помоћи вредном 100 милијади долара, политичким средствима као и замаскираним директним војним учешћем. Обавештајним подацима, сателитским снимцима и другим сегментима електронског, економског, обавештајног, геополитичког и свког другог начина вођења рата, а све у циљу слабљења и покушаја распарчавања руског света, зарад сопствених интереса.
