Као што смо и претпостављали, организована хајка на ИН4С је почела.
Заправо, никада није ни престала, али јуче је добила једну нову, најширу могућу димензију – од Основног државног тужилаштва, преко ресорног Министарства медија и културе, па до посљедњег политичког заступника Ђукановићевог мафиократског система оличеног у Драгињи Вуксановић Станковић, Јевту Ераковићу, Предрагу Бошковићу и многим другим.
Тужилаштво се изјаснило да, за сада, постоје елементи кривичног дјела угрожавање сигурности на штету замјеника уредника портала Стандард Самира Растодера, док су, у међувремену, предузете радње на идентификацији особа које су поставиле спорне коментаре.
Наравно, редакција ИН4С не одговара за садржај порука читалаца, као ни коментара истих. Такође, садржај порука не одражава став редакције, што је и написано на нашем порталу. Од истих смо се оградили. И то је чињеница која је, вјерујемо, јасна свима – и добронамјернима и онима који то нису.
Међутим, оно што је и те како спорно, и у потпуности несхватљиво, јесте информација да ће Више тужилаштво у Подгорици, како су истакли из Стандарда, наш одговор на скандалозни редакцијски текст овог квази-медија у којем су на најбруталнији могући начин извријеђани Срби из Црне Горе и српски народ са Косова и Метохије, проблематизовати у контексту утврђивања да ли је „почињено и кривично дјело изазивање расне, националне и вјерске мржње“, што ћемо провјерити и код самог Вишег тужилаштва.
Дакле, ако је судећи према написима Стадарда, апсолутну кривицу би требало да сноси аутор непримјереног коментара, као и евентуално ИН4С, док су, с друге стране, главни и одговорни уредници антисрпске хистерије и шовинистичких испада према једном цијелом народу, као и инспиратори читаве ове медијске хистерије, Јасмина Муминовић и њен замјеник Самир Растодер, недужни и, штавише, жртве.
Е, па, неће да може!
Учинићемо све, колико је у нашој моћи и као што смо до сада радили, да криминални механизам Мила Ђукановића буде демонтиран, и да се коначно у Црној Гори успостави принцип једнакости и одговорности за јавно изговорену ријеч и став. За све! Црногорско тужилаштво, просто, не смије да ћути на ксенофобичне и шовинистичке атаке на српски народ у Црној Гори, као што је то случај са скандалозним уратком Јасмине Муминовић и Самира Растодера Косово се брани, ал’ од куће: Свега 30 “јунака” из Црне Горе организовано отишло на збор на Јарињу.
Зашто се тужилаштво није огласило након овог срамног текста?!
Да ли су по сриједи исти они аршини због којих се ћутало и када је, у више наврата, пријећено смрћу нашем уреднику Гојку Раичевићу и читавој редакцији портала ИН4С и њиховим породицама? Заборавили сте? Ми нисмо!
– Убит ћемо вам уредника и власника портала Гојка Раичевића ко пса, изрешетат ћемо га из стројнице, у пластичну врећу ће га скупљат. Све ћемо вас побит. =У= ЗА ДОМ СПРЕМНИ!“
Ако мислите да нема елемената за покретање истражног поступка, шта мислите о овој поруци коју смо добили на редакцијски мејл портала?
„Мислите да можете радити шта хоћете и колико хоћете без икаквих посљедица? Мислите да сте анонимни и да не знамо који сте? знамо тачно и који сте и гдје живите и гдје вам раде најмилији!“.
Или, које је конкретне мјере тужилаштво спровело у случају хапшења Самира Растодера у околини Крушевца, због сумње да је преносио новац за главног свједока фарсичног поступка „државни удар“, Сашу Синђелића, а о чему је управо ИН4С први писао. Подсјетимо, Самир Растодер и Данило Пејовић си били у возилу марке „Ауди“, регистарских таблица „ПГХУ461“. Приликом хапшења, код њих двојице је пронађено 1.500 евра намијењених Синђелићу. Након саслушања, Растодер и Пејовић су протјерани из Србије, односно упућени ка Црној Гори. Постоје сумње да је ова акција доставе новца Синђелићу руковођена од стране црногорског тужилаштва, и можда, управо у „том грму лежи зец“ – да не кажемо штићеник тужилаштва, замјеник Јасмине Муминовић, господин Самир Растодер.
Даље, када је Министарство културе и медија, стајући у заштиту Јасмине Муминовић и Самира Растодера, поручило да „напади и пријетње уредницима медија су неприхватљиви и нарушавају принцип неупитног поштовања слободе медија који мора бити до краја поштован и спроведен у дјело, без обзира на уређивачку политику медија“, да ли је мислило и на пријетње и стварне физичке нападе и тортуру коју је доживио уредник ИН4С-а, Гојко Раичевић? Требамо ли да подсјећамо ресорно министарство на пребијање Раичевића од стране разулареног припадника САЈ-а, само због тога што је Раичевић радио свој посао?
Министарка Маша Влаовић је уредно ћутала, тада као „независни интелектуалац“, а сада као ресорна министарка. Ако је тада процијенила да песница у главу новинара није, баш, довољан разлог за јавну осуду, зашто се није удостојила да, коментаришући ИН4С у било каквом контексту или овај посљедњи случај, искористи и да јавно истакне да је ријеч о медију чији главни уредник и цјелокупна редакција се налазе, годинама уназад, под стравичним притиском и пријетњама? Можда је, уважена министарка Влаховић, ћутала и још увијек ћути, јер је мамурна од славља након успјешне чистке Срба из Министарства? Или, можда, као асистент на универзитету у власништву Мила Ђукановића и Веселина Вукотића, није жељела да се замјера послодавцима, макар док је овај утицајнији још увијек на слободи.
Стога, поручујемо Влади Црне Горе, ако дозволите да вам министарка Влаовић настави са оваквим понашањем, онда ћемо прихватити бачену рукавицу, као што смо и до сада радили – без и најмањег зазирања. Баш као што нисмо зазирали и онда када смо „ратовали“ против организоване криминалне групе Мила Ђукановића, како бисте ви, као представници већинског и системски дискриминисаног народа, дошли на њихово мјесто.
Заиста, скандалозно понашање представника државних институција и двоструки аршини.
То је нешто што, упркос свему, нисмо могли да очекујемо, за разлику од хистеричних, и на моменте, схизофрених Твитер реакција Алл старс дружине коју предводе Драгиња Вуксановић Станковић, Предраг Бошковић, Јевто Ераковића, као и неки мање познати апаратчици СДП-а, СД-а и Бошњачке странке.
