Пише: Иван Милошевић

Данима се полицајци не скидају са насловних страна! Након само мјесец дана нове владе прве несугласице јавиле су се око избора челних људи полиције. Милојко хоће да црногорским пендрецима управља његов човјек, а и Демократе нијесу наивне! Хоће и они да се о томе питају – ионако им је припао тај дио колача у новој власти! Чисто сумњам да би било толико трвења око неког другог министарства, на примјер екологије, просвјете или економије! Чуј, екологија и економија, полиција, бато, ту је моћ, ту је прави утицај, ту је алфа и омега прошле, садашње, а како је кренуло и будуће власти!

Оваква заинтересованост за полицију и безбједоносне службе показује да Црна Гора и поред смјене Мила и ДПС још увијек није изашла из канџи дубоке УДБЕ. Још увијек у Црној Гори није толико битно ни како живиш и имаш ли шта да једеш и обучеш и имаш ли чисту природну околину, али је битно ко контролишеш шпијуне, полицајце и остале милицајце. Класична УДБАШКА сачекуша, добро разрађена тактика владања бившег комунистичког система и даље се практикује у Црној Гори, а када је већ тако онда не чуди толика борба за полицију и остале безбједоносне, шпијунске службе! 

Умјесто да нова власт од подрума, па до крова, размонтира полицију и шпијунске службе и незаслужено глорификоване јунаке наше стварности, пошаље кући или их суочи са размјерама прислушкивања и шпијунирања, а изгледа и сарадње са домаћим подземљем, главни актери Милојкове владе боре се за контролу тог система. И то не из хира, него сазнања да су полиција и шпијуни наша судбина и да одређују којим путем ћемо ићи и како ћемо се понашати. Све то мора да одобри дубока домаћа УДБА!

Данима читамо и слушамо оно што смо сви знали и видјели својим очима. Читамо о „јунацима“ наших живота који су уходили опозицију, дијелили паре лијево и десно, радили за ДПС и то сматрали својом патриотском обавезом. Дио тих патриота био је у униформама, а дио се возио и харао Црном Гором у затамњеним луксузним аутомобилима, организовао сачекуше и планирао ликвидације! 

И умјесто да се отворе сви досијеи из АНБ-а и полиције, па да свако види шта је ко радио, главна битка нове власти се води за полицијске и шпијунске кабинете. Преко њих се стиже најлакше до стварне моћи, како економске, тако и политичке и сваке друге! 

Полиција и шпијуни и даље јашу, испраћају разне караване, газде, подгазде и полтроне. Неки од њих добијају и награде од глобалних моћника и постају нови хероји старе праксе. Питам се само да ли су те награде због тога што се неко хапси или не хапси? 

Било би лијепо када би сва та бебједоносна дружина нестала преко ноћи и када би могли да без ње почнемо нормално да живимо. Ипак, тај филм нећемо гледати! Шпијуни и даље раде свој посао, цинкаре не само обичне и оне друге грађане, него и читаву Црну Гору држе у једној надреалности, односно фикцији да живимо слободно. А слободни смо таман толико колико нам дозволе шпијуни, безбједњаци, полицајци и милицајци! 

УДБА!