‘-Уколико држави и невладином сектору нису потребни национални паркови и јавно предузеће које њима управља, било би коректно да кажу и да се полако разилазимо. Затрпани смо захјевима за слободан приступ информацијама и пријавама на разне теме, вјероватно потпомогнути медијским линчом који поједини медији спроводе према националним парковима, поручиле су предсједница Управног одбора, Марина Јочић и директорица Јелена Кљајевић.

–Поред тога што Влада није уплатила новац за мајске плате радницима, ушли смо и у Владин програм подршке привреди и грађанима, гдје су цијене закупа простора у државном власништву смањене за педесет посто, као и одлагање обавеза по овом основу до следеће године, уз репрограм на 12 рата. Као да се наставља пракса предходне Владе која нам је отела два најзначајнија угоститељска објекта, ресторане на Биоградском и Црном језеру и предала приватнику и тако драматично смањила приходе националних паркова. И због најновијих мјера нове Владе смо остали без значајних прихода посебно уочи почетка туристичке сезоне за коју смо имали велике инвестиционе планове, поручују оне.

Како објашњавају, са намјерером да унаприједе пословање Предузећа, формирали су нове службе од радника које су затекли и неколико новопримљених, а криволов на Скадарском језеру смо у огромној мјери смањили управо ангажовању на одређено вријеме осам надзорника.

–Због тих активности смо се нашли и на мети невладиних, али и Владиних организација које су мирно посматрале како је претходни директор упослио у вријеме свог мандата 101 радника, од чега 42 послије избора. Такође су мирно посматрали како се за израду једног пројекта за тоалет са двије шоље и два лавабоа плаћа готово 8000 евра, док је предрачун износио читавих 30.000 евра. То је само један од „бизниса“ претходне управе која није изазвала позорност нити Специјалног државног тужилаштва, нити невладиног сектора, нити пак Владе, наводе оне.

Јочић и Кљајевић истичу да им се приговара и израда новог лога предузећа који је на сваком стручном кантару вреднији, јаснији и примјеренији институцији какви су националони паркови од предходног који када се штампа у малом формату представља само непрепознатљиву мрљу.

–И гле чуда, за тај нови знак нисмо издвојили ни један евро, а његовом центру се налази приказ територије Црне Горе, за разлику од предходног који је коштао десет хиљада евра, ко год да је то финансирао. За ову сезону имамо велике планове. Поред очувања и афирмације природних и културних добара која су нам дата на управљање, намјерили смо да побољшамо туристичку понуду на добробит Предузећа али и локаних заједница, додају оне.

Дакле, како истичу, планирали су да ставе у функцију два кафе бара на Црном и Биоградском језеру, да преузму ресторан на Скадарском језеру, као и бунгалове на Ловћену.

–Планирамо да активирамо рафтинг Таром у нашој режији, два возића за панорамско разгледање Ловћена и Дурмитора (који су, иначе, од кад су купљени и плаћени 450.000 евра, двије године били ван функције), као и крстарење Скадарским језером. Планирамо такође да поставимо еколошке тоалете свуда гдје недостају, како би црногорски национални паркови личили на оне у уређеним земљама, истичу оне.

Поручују да ако ово није довољно пет мјесеци по уласку у разорене националне паркове, него им пола Правне службе ради око испуњавања разноразних захтјева умјесто да буде правна подршка њиховим амбицијама да предузеће дигну на ноге, могу да кажу да нити могу више, нити могу боље.

– И да напоменемо да Управа ЈПНПЦГ нема шта да крије, већ се строго држи закона и све снаге су усмјерене на равој предузећа, напомињу Јочић и Кљајевић.