Споразум о изручењу особа које такозвано Косово потражује за наводне ране злочине, а које се налазе на територији Црне Горе не може бити у складу са међународним правом јер Косово није међународно призната држава, каже за Спутњик адвокат Горан Петронијевић. Министар правде Црне Горе Андреј Миловић и амбасадор тзв. Косова у Црној Гори Ариана Жерка Хоџа разговарали су о потписивању билатералног споразума о изручењу, као о „кључном кораку ка унапређењу међусобне правне сарадње“.
Црна Гора нема међународно правно покриће.
Потписивање оваквог споразума подразумевало би и и изручење оних које Приштина потражује за наводне ратне злочине почињене током сукоба на КиМ 1998/99. године.
Адвокат Горан Петронијевић каже да Црна Гора извлачи закључак да са тзв. државом Косово може да се склапа билатералан споразум, па између осталог и споразум о екстрадицији у оквиру рада Института за међународну правну помоћ.
Међутим, како каже наш саговорник ту се удара на зид, јер Институт међународне правне помоћи подразумева да се једна држава обраћа другој.
–Дакле, држава која моли обраћа се другој држави за одређену услугу. У оквиру тих молби се налази и могућност изручења одређених лица. Пошто и Подгорица и Приштина склапају споразум који се односи на злочине који су пред косовским судовима ту се отвара могућност да Црна Гора занемарује кључну међународну чињеницу, а то је да Косово није међународно призната држава, да није чланица Уједињених нација и да као таква не може склапати билатерални споразум у оквиру и у складу са одредбама Међународне конвенције о међународној правној области, истиче Петронијевић.
Дакле, да би се овако нешто реализовало, додаје наш саговорник, то би подразумевало да Косово буде међународно признато.
–То што је признато у Црној Гори је друга ствар и Подгорица може да то тумачи са аспекта свог права, али је то супротно међународном праву. Ту има још питања на која нам требају одговори; да ли је Црна Гора склопила са Косовом споразум о изручењу „грађана“ Косова који се налазе на територији Црне Горе; да ли је склопљен споразум и о изручењу грађана треће државе који су на њеној територији, а оптужени су за наводне ратне злочине на тзв. Косову? И јако битно, да ли је Црна Гора склопила споразум о изручењу својих држављана? То су ствари које су за сада непознаница, каже Петронијевић.
Чак и да се тај споразум о изручењу односи само на оне који имају тзв. косовско држављанство, напомиње саговорник Спутњика, опет се крши међународно право, јер Косово није међународно призната држава.
Иначе, Косово је прошле године Црној Гори изручило једну особу, а тренутно је у процесу разматрање захтева о изручењу још једне. Осим билатералног споразума о изручивању који је предложио министар Миловић, амбасадорка Хоџа је предложила потписивање два додатна споразума између Црне Горе и Косова, од којих је први споразум о узајамном извршењу судских одлука, као и споразум о узајамној правној помоћи, како би се ојачала правна сарадња између две „земље“
Састанак је закључен договором о даљим корацима у јачању сарадње између Црне Горе и Косова у области правосуђа.
Подсећања ради, министар правде Црне Горе Марко Ковач одбио је да Косову изручи држављанина Србије Момчила Вукотића (61), осумњиченог за ратне злочине на територији Пећи 1999. године, уз образложење да сматра да је повређена Европска конвенција о људским правима, јер у решењу Специјалног тужилаштва Косова о покретању истраге није наведено које радње је предузео Вукотић, а које улазе у састав кривичних дела, већ се наводи да се после 24 године наводно појавио сведок који је препознао његову слику у неком албуму.
Иначе, Вукотић је ухапшен 25. септембра и налази се у екстрадиционом притвору. Њега је потраживао Интерпол-а УНМИК (Мисије Уједињених нација на Косову) због ратних злочина против цивилног становништва, с обзиром да Косово нема директну везу са Интерполом, већ комуникацију води УНМИК. Од завршетка рата на Косову, у Црној Гори је око 70 особа осуђено за ратне злочине испред домаћих и међународних институција.
извор: спутњик
