Православна вјера је посна вјера. Пост, исповијест, молитва и помирење с Богом и с ближњима је нешто што је изузетно битно за човјека, првенствено за хришћанина ако жели да буде прави хришћанин.
Пост је вријеме када се миримо са Богом својим покајањем, својом промјеном духовном, али и вријеме када смо призвани да се миримо једни са другима. Помирење са Богом је предуслов помирења са ближњима, а с друге стране и помирење са ближњима кроз узајамно праштање је неопходно да би могли истински да се Богу приближимо и да се са Њим сјединимо, да се са Њим помиримо.
Исповијест је не само битна колико пост, већ је битнија од самога поста, односно пост је припрема за буђење људске савјести и то је једно од битнијих својства истинског поста. Пост је ту предуслов очишћења, просвјетљења срца и омекшања савјести и онда савјест која се пробуди, она ће да буде спремна увијек да тражи опроштај, а тај се опроштај тражи од Бога и од људи, од ближњих, преко исповијести. То је нарочито важно за наше савремено вријеме када су се унутарње душевне и духовне болести толико рашириле.
Пост је, наравно, благодатан и као вријеме човјекољубља. Уздржавајући се од злих дјела и од претераних јела, ми у исто вријеме дајемо себи могућност да умножимо добра дјела, на првом мјесту човјекољубљем, љубав према браћи, а у исто вријеме и да, од онога што нам је Бог дао, дамо и другима. Ево у Црној Гори, хиљаде људи су без својих кровова, без свега онога што је елементарно за нормални људски живот и ето прилике људима који имају страха Божијег, који се припремају за Христово рођење, да помогну, да се побрину о својим комшијама, онима који заједно са њима живе, а који су угрожени. Колико је, наравно, то њима могуће, ако не може да да нешто, може макар поглед људски, може топлу ријеч. Може руку помоћи, да преведе преко улице старицу, одведе код љекара… Има стотину путева и начина гдје човјек може да се потруди да ближњима, угроженима, помогне и да им олакша њихов тегобни изгнанички живот.
Значи пост има свестрано значење, није само уздржавање од меса, јаја, сира, од те мрсне хране, него има ту своју духовну и моралну димензију, којој је ова тјелесна димензија само пратећа димензија. И кад се тако доживи пост, онда то заиста има правога смисла, доприноси нашем личном духовном и моралном узрастању. А преко нас доприноси узрастању и побољшању духовне и моралне климе у људима око нас, доприноси мирењу међу људима, узајамном праштању, а доприноси и том узајамном помагању, умножењу добрих дјела и доброг и благословеног понашања према нашим ближњима. Само ако тако будемо пост и вријеме поста користили, онда ћемо заиста моћи достојно прослављати Христово рождество, мирбожати се, како то народ каже, и припремити се да се сретемо лицем к лицу са Господом нашим од Дјеве рођеним прије 2000 година, ради нас и нашега спасења и просвећење цијелога свијета.
Блаженопочивши Митрополит Амфилохије
