Пише: Миљан Станишић

КОМУНИЗАМ И НАЦИ-ФАШИЗАМ ПРОДУКТИ ТАЈНИХ САТАНИСТИЧКИХ, МАСОНСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА

Књига „Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1941. године“ (460 страна, тврди повез, шивена, квалитетан папир, колор фотографије) подијељена је из два дијела: први дио (Црна  Гора до јулског устанка 1941. године), и други дио (Црна Гора од јулског устанка 1941. године). У почетку књиге обрадио сам историјат тоталитаризма (категорију „народни непријатељ“) још од старе Грчке, потом у средњем вијеку, као и оног у новијој историји, при чему ту истакнуто мјесто припада и Француској буржоаској револуцији, која је означила нову етапу у цивилизацијским достигнућима, ударајући темеље хуманијим односима у друштву, али је и као свака револуција показала и бруталности кроз бројна убиства, одмазде, прогоне. Посебно су описане тоталитарне идеологије 20. вијека: комунизам и наци-фашизам, које су осмислиле тајне завјереничке  (масонске) организације, са циљем да недемократским средствима завладају свијетом и створе „Нови свјетски поредак“  („Novus ordo seclorum“), a од чијих бруталности је страдало преко 100 милиона људи, а иза којих је остала и материјална и духовна пустош. Свједоци смо сличних тенденција и до данашњих дана, о чему ће бити напомена у наставку фељтона, о томе како те структуре теже да недемократским средствима завладају свијетом, што је еклатантан примјер „стезања обруча“ око Русије, као и актуелна дешавања у вези са тим.

О дјеловању тих „тајних“ завјереничких организација писали су многи, а овдје ћемо навести истраживање академика Смиље Аврамов (“Трилатерарна комисија“) како оне имају велики уплив у општедруштвене токове: „Истакнути појединци  из тајних друштава успијевали су да се инфилтрирају и у највише инстанце државе, спроводећи задатке и циљеве својих организација, при чему се често дешавало кроз историју и мањих и већих земаља да политичари који су били на власти нијесу биле личности које су усмјеравале политичке и економске токове земље, него преносне карике невидљивих влада, тако да је народ неминовно постајао објекат манипулација… Оне су реалност транформисале у фантазију са загонетним симболима, како би данас остварили своје закулисане циљеве. Многи истакнути државници, краљеви и цареви, књижевници и научници и др. били су чланови масонских ложа. Чак 17 предсједника САД припадало је овом реду“. Поред академика Аврамове, у књизи сам навео и друге ауторитете из области науке који су писали о наведеном, од којих и др Џон Колман („Хијерархија завјереника: Комитет 300“), наводећи да та „тајна“ завјереничка друштва и организације, тј. паралелна влада високог слоја „не дјелује из влажних подрума и тајних подземних просторија. Она себе ставља у први план у Белу кућу, у Конгрес у Даунинг стрит број 10, у Британски парламент. Ти људи су свима пред очима. Ти људи су слуге свјетске владе – Новог свјетског поретка“. О погубном дјеловању тајних, завјереничких организација, које су осмислиле и комунизам, за остаривање својих циљева пише и Ралф Еперсон у књизи „Нови светски поредак“, поред осталог наводећи: „То ‘нешто’ толико је грозно и страшно да га морају сакрити они који би највише изгубили када би се тајна открила. У случају тајних друштава то је веровање у Луцифера, који се још зове сатана, односно ђаво. У случају комунизма то је истина да људи који живе у комунистичким земљама не знају да тај сиатем не функционише… И морају бити обманути, верујући да нема последица преласка из садашњег облика власти у комунистички облик владавине. Али, историја је забележила бруталности комуниста, као и чињеницу да су милиони људи морали да умру да би се успоставио такав облик владавине“.

И само постојање комунистичке идеологије било је продуковано од поменутих „тајних“ завјереничких, сатанистичких, масонских  организација, са циљем да из сјенке, кријући праве намјере завладају свијетом. Карл Маркс, који је у младости приступио тајним сатанистичким круговима, био је од њих одређен да осмисли идеологију која ће се најбоље инфилтрирати, нарочито у оне најсиромашније слојеве друштва, који су били и најбројнија категорија. Русија је за њих представљала први експеримент зато што им је један од главних задатака био да униште вјеру, у првом реду православље, као истинског подржаваоца, тумача и сљедбеника Христове науке.  Још од 1880. године кренуло се у припрему реализације наведених задатака у Русији, а тај пројекат се заснивао на извођењу револуције, тј.  братоубилачког и грађанског рата. У књизи је детаљно описана улога Лењина у реализацији тог плана, уз припрему и помоћ наведених структура, а потом и њихова побједа у бољшевичкој револуцији, након чега су обезглавили руско друштво и увели брутални диктаторски систем. А какве је катастрофалне посљедице иза себе оставио бољшевизам, навешћемо податке да је до пада бољшевичке власти од њих и нациста стадало 55-60 милиона Руса (од тога више од 22 милиона у борбама против нациста у Другом свјетском рату). Бољшевици су за вријеме своје владавине убили око 130 хиљада православних свештеника, два патријарха и срушили око 60 хиљада православних цркава и манастира, чиме су битно угрозили будућност Русије, њену духовност и постојање православља уопште.

И данас је руски народ на мети истих „јуришника“ Новог свјетског поретка, који су му својевремено наметнили комунизам, желећи да „дисциплинују“ Русију и да је ставе под своје окриље. То потврђују и актуелна дешавања у односима Русије и Украјине (коју наведене структуре користе за остваривање својих паклених планова). За разумијевање те проблематике, која сеже још с краја 19. вијека, навешћемо писање о томе Ото фон Бизмарка, још 1896. године, који истиче: „Снага Русије може бити поткопана само ако се од ње одвоји Украјина. Они који желе то да ураде, не само да их морају одвојити, већ Украјину морају супротставити Русији, закрвити два дијела истог народа и гледати како брат убија брата. Да би то остварили потребно је пронаћи и одгојити издајнике међу националном елитом и уз помоћ њих измијенити самосвијест једног дијела великог народа до таквог нивоа да мрзе свој род, а да то и не знају. Остало ће учинити вријеме“.

Слични сценарио је намијењен и у односима Црне Горе и Србије, а који траје већ више од једног вијека и то од истих, већ наведених структура и са истим циљем, а то је процес расрбљавања Црногораца, које је реализовала КПЈ, а који у континуитету траје и до данашњих дана.

(наставиће се)

Изашла је из штампе прва од пет књига („Братоубилачки и грађански рат уз Црној Гори 1941. године“)  аутора Миљана Станишића на тему братоубилаштва у Црној Гори од 1941-1945. године, а у припреми за објављивање су му и књиге: „Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1942“, „Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1943“, „Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1944-1945…“, као и „Ђенерал и војвода Бајо Станишић“ (која ће бити објављена наредне године поводом 80-годишњице од његовог страдања). Прије више од три године рукопис за ове књиге дао је митрополиту Црногорско-приморском г. Амфилохију, који пошто их је прочитао похвално се о њима изразио и дао је благослов за њихово објављивање. Наведена књига („Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1941. године“, садржи 460 страна текста на квалитетном папиру, тврди повез, шивена и са мноштвом илустрација, тј. колор фотографија и сл.) која је изашла из штампе и наведене четири књиге, које су у припреми, плод су више од тродеценијског истраживачког рада на теми братоубилаштва у Црној Гори од 1941-1945. године. У 17 наставака фељтона представићемо дио из садржаја књиге „Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1941. године“, као и дјелове из рецензија књиге, од академика Зорана Лакића, познатог српског пјесника Ранка Јововића (сина проф. Милоша који је био жртва крвавог комунистичког „злог прољећа“ у Словенији, маја 1945. године) и др историје Вукића Илинчића, који су прије четири године прочитавши рукопис за књигу, дали ми врло корисне сугестије и написали рецензије. Објављен је и приказ књиге од доц. др Будимира Алексића, у име издавача Института за српску културу из Никшића. Књига ће ускоро моћи да се набави уз дневну новину „Дан“, по популарној цијени од 10 евра.