Један од лидера Демократског фронта Милан Кнежевић потврдио је за “Дан” да ће на јесен покренути иницијативу да Зета постане самостална општина, а та могућност биће сагледана кроз измјене Закона о територијалној организацији Црне Горе.
Прича око самосталности Зете актуелизована је ових дана на локалном нивоу јер је доношење одлуке о изради студије оправданост и оснивања Општине у парламенту планирано у другом кварталу.
–Од почетка свог политичког дјеловања и рада никада нијесам крио да Зета са свим својим ресурсима треба да буде самостална општина која би требало да укључи границе из 1959. године када нам је тај статус укинут. Ја ћу заједно са колегама из парламентарне већине размотрити могућност измјена Закона о територијалној организацији и можда већ на јесен покренути ту иницијативу. У сваком случају, непходно је да у мају 2022. године када буду локални избори у 14 општина ти избори буду и за самосталну општину Зета, наводи Кнежевић.
Добијањем статуса самосталности, како наводи Кнежевић, Зета би била једна од најразвијених општина будући да има сервисно-складишну зону која се налази на Ћемовском пољу, на потезу од надвожњака у Зеленици до насеља Цијевна, затим аеродроме, Национални парк Скадарско језеро, концесије у кориту Мораче, дио Плантажа.
–Већ преговарам са неким озбиљним привредницима у Србији како бисмо у догледно вријеме отворили један или два пољопривредна комбината. Тако да би Подгорица зависила од Зете, а не Зета од Подгорице јер се у протекле деценије Подгорица буквално изградила захваљујући привредницима и природним ресурсима Зете. Нова општина би се звала Зета а не Голубовци. Свако је у протеклом периоду желио да избрише име Зета пошто их посјећа на славну историју Немањића, Балшића, Црнојевића па и Петровића јер се у насељу Српска сачувала црногорска духовност када су Зећани спасили Владику Данила, сматра Кнежевић.
Он додаје да у овој општини од 2006. године није реализован ниједан капитални пројекат.
–Сама чињеница да општина нема буџет него финансијски план у којем средства одређује Главни град, то јесте градоначелник Подгорице, најбоље говори о томе да је циљ администрације начелу са Иваном Вуковићем, да што више узму од Зете и да је чине што више зависном. Веома је упитно и на који начин је реализована комплетна путна инфраструктура која се налазилау финансијским плановима од 2006. до данас почев од путног правца Голубовци-Матагужи, па асфалтирања локалних путева, до неких капиталних пројеката као што су представљали фабрику за прераду и откуп воћа и поврћа у Матагужима или чувени спортски центар на Беглацима који је 20 го ина у фази Скадара на Бојани. Позивам и руководство и Општине Голубовци и Главног града да саопшти коју су ту капиталну инвестицију реализавали од које интерес имају сви грађани. Дакле ниједну једину, наводи Кнежевић.
Програмом рада Владе Црне Горе за ову годину није иначе предвиђена измјена Закона о територијалног организацији.
Милан Кнежевић додаје да немају проблема са границама ни са Тузима, ни Главним градом, ни Цетињем, ни Баром, али да ће инсистирати на разграничењу из 1959. године.
–Тражићемо девет катастарских општина-Матагужи, Махалу, Гостиљ, Голубовци, Бијело Поље, Цијевну, Ботун, Вуковце и Врањину. Нећемо инсистирати да Дајбабе, Дахма и Забјело припадну Зети иако су до 1959. године били у њеном саставу. Када је у питању Општина Тузи знам да постоје одређени проблеми везано за разграничење али сам увјерен да ћемо се са Ником Ђељошајем лако договорити као комшије, наводи Кнежевић.
