Да су у злогласној јами „Котор”, у мјесту Дубраве код Никшића, током Другог свјетског рата партизани-комунисти убијали невине мјештане тог и других крајева Црне Горе свједок је породица Благоте Маркова Мићуновића из села Трепча. Након што је „Дан” у неколико наставака објавио податке и ексклузивне фотографије о постојању људских костију у бездану у Дубравама, нашој редакцији обратио се Благотин унук, који носи његово име, како би испричао сурову судбину породице свог дједа. Његов стриц Михаило, истакао је Мићуновић, једна је од бројних жртава чији се посмртни остаци, највјероватније, налазе у јами „Котор”.
– Стријељали су га 1942. године у Горњем Пољу код Никшића и сигурно су га бацили у јаму „Котор”. Убијен је због ријечи које је изговорио одбијајући да учествује у ратном походу на браћу: „Нећу да идем на браћу Васојевиће”. Управо та реченица предодредила је трагичну судбину читаве Благотине породице којем су убили и сина Вука, кћерку Вукосаву, а касније и њега 1944. године – испричао је Мићуновић.
Михаило Благотин Мићуновић рођен је 1918. године у селу Трепча. Био је узоран и мирољубив младић. Са братом Вуком током 1941. године учесник је Народноослободилачког покрета (НОП), а након што су се њихови одреди расформирали вратили су се у родна Трепча.
– Почетком 1942. године у Трепчима је одржан народни збор којем је Михаило присуствовао, а на којем се разговарало о даљим активностима. Главна тема било је постојање четника у Васојевићима и како треба кренути на њих. Михаило је приликом дискусије предложио да се не иде на браћу Васојевиће, већ на Италијане у Никшићу. Крајње нормалан резон и однос према браћи и пријатељима коштао га је живота, као и страдања његовог брата, сестре и оца Благоте – испричао је Михаилов синовац детаље приче која је и данас болна тема у њиховој породици.
Вука и Вукосаву партизани су убили 1943. године у Трепчима, а њиховог оца Благоту годину касније у рејону Грахова. Он је, иначе, био капетан, завршио је високе војне школе у Краљевини Црној Гори. У Балканским и Првом свјетском рату учествовао је у бројним борбама ослобађајући земљу од окупатора. Стријељан је на Грахову гдје су га са још неколицином страдалника, неистомишљеника затрпали у једном од тадашњих војничких ровова. Њихови потомци су 1991. године ексхумирали посмртне остатке, а Благотина породица је његове посмртне остатке сахранила на гробљу у Никшићу.
У књизи „Грађански рат у Црној Гори” Стеван Ј. Вучетић помиње се име Михаила Мићуновића и наводи да је био поднаредник и да су га партизани (комунисти) убили 1942. године, а његови посмртни остаци су бачени у јаму „Котор”. Његово име на листи је страдалих у никшићкој безданици и у књизи „Комунистички злочини у Црној Гори и Херцеговини 1941–1942. године” чији су аутори Милош К. Војиновић и Тадија Б. Бошковић.
Колико је страдалих у јами „Котор”, иако је од злочина прошло 76 година, до данас се не зна. Према непотпуним подацима бројних истраживача током 1942. и у 1943. години, смрт у бездану горњепољском нашло је више од 300 лица, углавном невиних мјештана и племенских првака.
Након писања „Дана”, полиција у Никшићу наводно је добила налог од Вишег државног тужилаштва да када то временске прилике дозволе, са припадницима Горске службе спасавања, изврше ексхумацију. У међувремену, из полиције је прије неколико дана саопштено да су њихови службеници обавили разговор са више мјештана Горњег Поља који су им потврдили постојање јаме у мјесту Дубрава. У најављене активности при ексхумацији укључиће се и Црквени одбор цркве Св. Јоакима и Ане на Видровану.
Извор: Дан
