Ни Хитлер није тражио од Србије да шаље војску на Источни фронт, то је и за његова мерила било превише, као нека врста инцеста. Ниједном малом народу у наше време не би пало на памет да уводи санкције Русији, то им неко наређује не због Русије него да се зна ко им је газда“, рекао је недавно академик и песник Матија Бећковић (Сента, 1939) поводом петиције против увођења санкција Русији коју је до сада потписало више од 200 јавних личности и о којој се ових дана причало по Србији. Допало се то некоме или не, али Бећковић има своје јасне ставове о различитим политичким питањима и држи их се већ јако дуго. На недавним изборима подржао је коалицију НАДА, на челу са Милошем Јовановићем из Демократске странке Србије.

Корона фактички није ни прошла, а планету дрма један страшан рат Русије и Украјине. Како лично доживљавате то што се дешава?

– По мом знању то је један народ, једна земља, једна вера, једна култура, једна судбина. У својим сеобама у Русију Срби нису ни ишли даље од ове руске у – крајине. О томе сведоче и Гогољ и Булгаков и Солжењицин и Бродски. И Пишчевићеви „Мемоари“ и „Сеобе“ Милоша Црњанског, чији је главни јунак Вук Исакович замишљао Русију “као бескрајно поље по коме ће јахати.“ И Игуман Стефан из „Горског вијенца“ славио је Божић “ у свето Кијево.“ Утолико је новије и трагичније оно што се тамо сада дешава. Крај историје је почетак нове и то ратом каквог није било. У том рату Запад брани Лењина од Путина. И прете му самицом у којој ће он седети на атомском коферу. Браћа Словени се бију, а небраћа им шаљу џебану с поруком „Не штеди муницију!“

Страдају украјински уметници у рату, али страдају и руски уметници на западу тако што их забрањују јер нису јасно осудили Путина. Како вам делује све то?

– Приватна својина и слобода говора су носећи стубови западне цивилизације. Ако се скрше преостаје да Запад замени Исток, врати гвоздену завесу, обнови теорију „ограниченог суверенитета“, оснује Гулаге и Голе отоке…

Страховит је песимизам код људи кад је у питању опстанак планете, од пандемије до ратова и екологије, али чини се да су људи увек у историји мислили да је њихово време најгоре. Да ли сте ви оптимиста или песимиста?

– Нико нема пребијене паре, а у кафанама нема слободног места. Оптимизам је обавезан, како је рекао Карл Попер.

Коалиција НАДА коју сте подржали је сасвим солидно прошла на изборима, десница је генерално добро прошла. То је добро за Србију?

– Кад сте ме већ питали хајде да за тренутак замислимо каква би вест била кад би Србија решила да обнови краљевину, а њени званичници кренули да се дискретно и у поверењу распитују код оних чланица Европске уније које су краљевине, да ли би помогле Србију ако би им се придружила и обновила и вратила у друштво у којем је била и на место које је изгубила. Да питамо Краљевине: Шпанију, Белгију, Холандију, Норвешку, Данску … И чујемо њихов одговор. Каква би то била новост из Србије за чланице ЕУ. Ни у једној од тих краљевина нису сви монархисти, али су демократе и не поричу да имају краља и да краљ има и своја људска и краљевска права. Краљ није крив што је краљ. Он је краљ свима и штити права и оних који нису за краљевину. Као симбол јединства и трајања Краљ представља мистично тело нације. Краљ није власт већ онај ко властима одузима оно што није њино.

Баш ме занима каква би била реакција грађана Србије када би чули да се Србија одлучила да обнови краљевину и врати свом крштеном имену. Да их питамо шта боље звучи Српска краљевска академија или Српска академија наука и уметности, Војска Краљевине Србије или Војска Србије, Пошта Србије или Пошта Краљевине Србије, Музеј Краљевине Србије или Народни музеј… Све што има придев краљевски обавезује на солидност, већи труд, озбиљан квалитет…

Можда је ово прилика да ваши читаоци први пут чују имена чланова Крунског савета и ко се све изјаснио за обнову Краљевине Србије: Борислав Михајловић Михиз, Мића Поповић, Иван Антић, Предраг Палавестра, Борислав Пекић, Милорад Павић, Младен Црбиновић, Живојин Бумбаширевић, Драгомир Виторовић, Никола Моравчевић, Слободан Витановић, Слободан Перовић, Павле Николић, Драгољуб Кавран, Бранко Пешић, Мирослав Гашић, Бранко Поповић, Светлана Велмар Јанковић, Емир Кустурица, Душан Ковачевић, Милован Данојлић, Милосав Тешић, Предраг Марковић, Матија Бећковић, преседавајући Драгомир Ацовић… Не спомињем њихове титуле јер и сама њихова имена нешто значе и говоре. Да подсетим да се Архијерејски сабор СПЦ,у време патријарха Павла изјаснио за обнову монархије…

Моју аутобиографију уместо мене написао Милован Ђилас

– Таман сам намеравао да напишем мемоаре, кад је у издању Вукотић Медиа објављена књига Милована Ђиласа „Распад и рат – дневник 1989-1995“, у којој сам прочитао моју аутобиографију коју је уместо мене написао Милован Ђилас. То је поема о пријатељству и љубави, и роман који заслужује НИН-ову награду, коју би могли додељивати и постхумно – поручује Бећковић загонетно.

Председник Александар Вучић је још релативно млад човек, делује да жели да влада још јако дуго. Колико је то здраво и добро за једно демократско друштво?

– Србија као да још жали за доживотним председником.Он је био председник „без ограничења мандата“ како реч доживотни не би људе наводила на забрањену помисао да би он икад могао умрети.

Књига “Деца” Милене Марковић је обележила прошлу годину. Да ли сте је читали и какав вам је утисак?

– То је модерна тужбалица – поема коју је жири храбро прогласио романом, а онда му је било лако и да га награди. Ја се томе радујем.

Колики је значај НИН-ове награде данас у односу на прошли век?

– Откуд бих ја знао шта се дешавало у прошлом веку. Више сам на Тик –Ток.

Одлазе последњих дана и месеци многи важни људи. Игор Мандић, Дејан Мијач, Милан Влајчић, Милован Витезовић… Како ћете их се сећати?

– Страшна пошаст влада да се бојим да ће им се до изласка вашег листа још неко придружити, па ће испасти да смо га заборавили.

Шта читате у последње време? Враћате ли се класицима или тражите нове писце? Има ли добрих?

– Има. Рецимо, „Људмилине песме“ у издању СКЗ.

Поезија је све популарнија јер преко друштвених мрежа лако долази до људи. Фејсбук, Инстаграм, Твитер… Колико је то добро за песнике и поезију генерално?

– Зашто сте прескочили Вибер и Wхатс Апп.

Хвалили сте Дритана Абазовића када је формирана прошла влада у Црној Гори, тренутно су актуелна превирања у којима водећу улога има управо он. Да ли сте се разочарали?

– Чим сам га похвалио он се оградио од моје похвале и тако ме аболирао.

Идете ли у Црну Гору? Шта причају људи доле?

– И кад одем једва чекам да се вратим. Нигде чешће не погледујем на сат негу у Подгорици да видим колико још има до полетања авиона. И мислим шта ћу ако не полети. И чудим се шта ће и они тамо.

Шта још у Србији може да вас изненади?

– Да још има живих људи који ме на улици препознају.

Која је данас најскупља српска реч?

– Не бих ту ништа мењао.

Београд се последњих година убрзано мења у архитектонском смислу. Како вам се свиђа све то?

– Много се прича о споменицима. Само чекам да неко предложи да замењују места. Тако би споменик Незнаном јунаку заменио место са Кућом цвећа.

Доста се прича о Београду на води. Да ли сте прошетали тим делом града скоро?

– Чекам да ми уплате хонорар за збирку песама па да тамо купим стан.

“Ходајте кроз живот отворених очију и с вером. Завирите у сваки угао – никад се не зна где је срећа. Срећа је слепа. На срећу свако има право. Срећа не зна за разлике у боји коже, полу, социјалном положају, титулама и слично”, написали сте једном. Има ли среће у Србији?

– Прочитао сам да је Србија земља са најмање самоубистава у Европи. То многе забрињава и све повезују са срећом.

Где се налази Србија на Ускрс 2022. године?

– На породичном васкршњем ручку. Славе и наздрављају: Христос васкрсе