Ле Пенова се нашла пред судом због кршења закона о говору мржње постављањем на друштвеној мрежи насилних порука које подстичу на тероризам и озбиљно штете људском достојанству, а које притом могу видети малолетне особе. Овај случај отворен је годинама, након што јој је Европски парламент 2015. одузео посланички имунитет, а суђење је одлагано и због пандемије. Упитана пре неки дан на суду да ли је забрињава то што објављене фотографије могу бити подстрек младима, Ле Пенова је рекла да су то шокантни призори који треба да изазову одбојност, а не да подстичу подршку.
Десничарка која у политици добрим делом плива на слабости пред тероризмом тврди да је суђење политички мотивисано. Она се котира високо на француској политичкој сцени, због чега се може очекивати да ће опет бити главни изазов председнику Емануелу Макрону на изборима следеће године, можда и већи него што је то била 2017.
То је био повод појединим медијима да, уместо о „политичком обезглављивању”, пишу о великом повратку Марин ле Пен. Таман кад је деловало да, након циркуса који је приредио бивши амерички председник и првог „ампутирања дела тела” Европској унији брегзитом, ова година не може бити занимљивија, она се вратила у великом стилу, опет на таласу приче о тероризму, радикалном исламу и наравно, одбрани националне Француске.
Упркос онима који тврде да би њена победа на изборима била већа претња од Исламске државе, армија поклоника њене политичке реторике расте. Немало је и оних који цене да јој и актуелно суђење даје јак ветар у леђа ка председничким изборима 2022. Биће све теже оборити јој руку. А није да је то и раније било лако. Национални фронт је доказ да је десница константа политичког система и да јача системски, не само на слабости пред тероризмом који је Француску потресао прошлогодишњим нападима.
А кћи чувеног Жан-Мари ле Пена је у дизању модерне револуције у земљи слободе, једнакости и братства најгласнија. Својевремено је у интервјуу „Форин аферсу” рекла да је из британског референдума извукла две лекције – да ништа није немогуће кад људи нешто желе и да су нас лагали.
„Слобода није изолација. Европска унија није та која чува мир, већ је мир створио ЕУ. А мир није савршен с ЕУ, Косовом и Украјином”, говорила је за амерички лист политичарка која је имала свега 13 година кад је уз оца учествовала у кампањи.
Оне који јој се диве ова одлучна жена асоцира на ратницу из 15. века, вољену им Јованку Орлеанку. Они који је критикују упоређују је са Доналдом Трампом, уз ограду да је елоквентнија. И сама каже да међу њима постоји веза, јер деле стратегију која се заснива на представљању себе као „антисистема”. Штавише, подржавала је Трампа, као што би у тој изборној кампањи која га је увела у Белу кућу навијала за било кога само не за Хилари Клинтон, која би, како је говорила, свету донела рат.
„Свако може бити бољи од Хилари, која је иза себе оставила Ирак, Либију и Сирију”, говорила је тврдећи да је то изазвало дестабилизацију у Француској, у смислу успона исламског фундаментализма и миграција.
Ле Пеновој није страно ни сучељавање са судијама. С њима је имала посла, рецимо, и кад је 2012. муслимане који су се молили на отвореном упоредила с нацистичком окупацијом француске територије. Тада им је објашњавала да мора да постоји слобода говора и да политичари морају бити у стању да говоре без страха да ће бити изведени пред суд. На оптужбе да подстиче дискриминацију и мржњу одговорила је да је само рекла оно што сви Французи мисле.
Извор: Политика
