Пише: Иван Милошевић
Читам – удружила се одбрана Милорада Поповића! Кажу – није крив што је за неких кусур и осталих година од бившег Министарства културе добио скоро милион евра, јер је од тога новца промовисао Монтенегро и монтенегризацију Црне Горе. Објавио је сијасет књига, часописа, итд… И можда је све то тачно, али је питање зашто и остали нијесу добили барем десети дио те суме како би афирмисали своје идеје? Поповићеви адвокати морају да виде да више него боде очи да је њихов миљеник добијао те паре на јасном иделошком програму негације свега српског у Црној Гори и афирмацији нове монтенегринске идеологије по којој Црногорци могу да имају и ескимске, али ни под разно, српске крви! Да су дио тих стотина хиљада добијали и остали писци којима Срби нијесу толико мрски, могло би се онда и рећи да је Поповић радио свој посао како најбоље зна, борио се за своју идеју и томе слично. Међутим и кишне глисте знају да се посљедњих 15-ак година државном културном буџету, Србин није могао примаћи, па да је по литарарној снази нови Достојевски или Борхес! И ту се онда јавља та квака коју никако да притисну Поповићеви адвокати! Када би је притисли, можда би дио њихове одбране био и прихватљив. Овако, Поповићеви идеолошки демони сами се смјештају под скуте некадаше државне монтенегринске и антисрпске идологије која је од бившег режима била богато награђивана. Видимо и како!
Весна Братић прије неко вече рече да они који су јамили, јамили су и да више неће. И надам се да неће и да ће нови културни програми које ће подржавати државна служба бити интелектуално избалансирани тако да сви могу да добију понешто и кажу штошта и да ће имати прилику да то штампају. Не би ваљало да се удари сурова контра, али да се државна апанажа дворским писцима бившег режима мора укинути јасно је мачкама и мишевима, али није Поповићевим адвокатима. И јасно је зашто није, јер тек сада видимо колико су они наплаћивали своје монтенегринске пројекте и интелектуалне заврзламе!
Из личног искуства могу да потврдим да што год сам тражио од државног буџета посљедњих 20 година његови чувари су ми одговарали да за мене пара. Данас видим да их је било на претек, али за неке друге момке! Само тај податак довољан је да оправда игру јамили, бамили! Надам се да је након толико година игнорисања српских писаца и српске културе у Црној Гори дошло вријеме и да се они равноправно третирају са осталима и и по том аршину и финансирају!
Срби и Српство у Црној Гори су домаћи производ и не припада извањцима и Поповићеви адвокати, како политички, тако и они интелектуални, то треба да схвате. И да не дижу галаму због тобожње угрожености од Срба, јер након објављених примања Милорада Поповића, нема тога мајчиног сина који неће закључити да је то искључиво због удара на њихов“независни“ монтенегрински џеп!
И лијепо рече Весна Братић, јамили, бамили! Још и да то потврди на првом наредном конкурсу Министарства културе, онда свака част и мислим да ће онда и Поповић и његови адвокати схватити да они нијесу сами у Црној Гори и да поред њих има и других који нешто пишу и бришу! Међу њима има и Срба, али тако им је како им је! Мораће и на то да се навикну!
