Данас се навршава 78. година од немилосрдне егзекуције и стријељања заробљених младих регрутованих војника Југословонске војске у отаџбини на Крнову у општини Никшић.
Једно од најсуровијих дешавања које се одиграло у Црној Гори за вријеме рата је оно на висоравни Крново и Ћеранића гори код Никшића 25. августа 1944. године. Тада су комунистички егзекутори побили преко триста младих четника који су били мобилисани, али тада не за борбу, сем у крајњој нужди.
Уз благослов његовог Преосвештенства Владике будимљанско-никшићког Методија Одбор за припрему парастоса погинулим војницима на Крнову ПОЗИВА родбину и потомке страдалих да доставе њихова имена и личне податке на телефон 068/355-072. Парастос побијеним четницима одржаће се у септембру, а помен ће служити владика захумско-будимљнки господин Методије.
Крново надомак Никшића 78 година крије истину о на стотину невино побијених младића и војника четничког омладинског “Гвозденог пука”. За преко 300 младића из Даниловграда, Љешанске нахије, Зете и околине Подгорице, није било милости. Партизани предвођени командантом и замјеником команданта Седме црногорске бригаде ( Радојевићем и Војводићем) у љето 1944. године стријељали су преко 120 младића и побацали их у више јама на Крнову. Жртве партизана су биле ненаоружане и нијесу пружали оружан отпор, али то их није спасило од крваве комунистичке одмазде. Те јаме и данас вапе за правдом, свијећом и молитвом. Скоро 80 година чекају да их неко од потомака стријељаних момака или неко други ископа и достојно сахрани – онако како доликује човјеку!
Стево Вујичић, старина из Никшића, каже да живи за дан када ће бити ископане кости невиних младића на Крнову, када ће бити опојане и достојно сахрањене. Каже да сваки човјек има право на гроб, па чак су и Њемци страдали у Црној Гори, недавно добили свој гроб, али ни послије 78 година то није урађено са жртвама на Крнову.
-Јаме су напуњене њиховим тијелима а онда систематски деценијама затрпаване, мислили су ваљда да ће тако избрисати сјећање и траг на ове невине људе. Али има нас који то нећемо дозволити и овим путем желимо да истакнем посебну захвалност онима који ми помажу да се истина о овим људима чује и да их извадимо из тих безданица, каже он.
Стево и још неколико потомака стријељаних младића били су на Крнову. Успјели су да обиђу неколико јама, запале свијећу и подсјете се обавезе да човјек није човјек уколико нема гроб и да нема те силе која то може да спријечи. Стево се нада да ће се наћи добрих људи који ће откопати кости невиних жртава на Крнову и да ће оне бити сахрањене на достојном мјесту, можда у цркви покајници. О томе је већ било разговора са владиком будимљанским никшићким Методијем који је вољан да помогне да жртве на Крнову након осам деценија добију свој гроб и да душе невино побијених младића коначно добију спокој. Стево, владика Методије, али и неколико новинара и грађана Никшића, одлучни су да истрају у откривању овог комунистичког злочина. Надају се да неће бити препрека да то ураде и да ће испоштовати све законске услове поводом намјере да ископају кости из више јама на Крнову.
А шта се заправо дешавало у љето 1944. године на Крнову свједоче очевици. Њихова свједочења забиљежио је Миљан Станишић, публициста из Даниловграда, чијја је књига о ратним дешавањима у Црој Гори у то вријеме у припреми. Преносимо из његових записа свједочење Бошка Радоњића.
-У борбама на Крнову у љето 1944. године заробили смо доста такозваних пуковаца, који су се углавном сами предавали, не испаљујући на нас ниједан метак. То су били у већини млади људи који су присилно мобилисани од стране четничког руководства, зато је међу њима било и наших-партизанских симпатизера. По заробљавању, односно предаји, већина је изражавала жељу да се придруже партизанима. У томе јашући на коњима наиђоше два наша виша војна руководиоца. Били су то командант и уамјеник команданта Седме црногорске бригаде Радојевић и Војводић. Обојица сиђоше са коња, извадише пиштоље и приђоше заробљеницима који су тога момента сједјели једни проред других и почеше да пуцају у њих. Убише онолико недужних младића колико је у њиховом пиштољима било метака. Неколико нас који смо ту били овај поступак је потпуно шокирао. Остали смо без и иедне ијечи и не вјерујући очима шта ова два безумна и грозна човјека урадише. Ти бездушни људи не питаше ни нас, а камоли њих, ни ко су, ни одакле су, ни како су се у том пуку нашли.
Исти аутор је записао да се између Ћеранића Горе и Острвице, између Ржаније Поља и Руди До, налази доста вртача, јаруга и причало се да је у свакој понеко затрпан од око 350 убијених омладинаца-четника.Такође, испод Југовића Косе, у Југовића Долу, налази се провалија, односно рупа гдје је затрпано и бачено у јаму десетак четника. Негдје прије 60 година долазили су људи да запале свијеће. Прича се и за бунар у Градцу, поред пута за Луково, да су у њега бачени и камењем затрпани неколико четника. Вода је послије тога била обојена крвљу и од тада нико не пије воду из тог бунара.
На Крнову су данас вјетрењаче. Можда и оне помогну да се разгрне мрак над једним од највећих комунистичких злочина у Црној Гори. Дошло је вријеме да се то уради и комунисти суоче са недјелима које су починиле сопственом народу само зато што није прихватао пролетерску револуцију и бољшевизам!
–
