Search
Close this search box.
Search
Close this search box.

ЗЛИ ПУТ БЕЗ ПОВРАТКА, ДЕЦЕМБАРСКИ ЧЕТНИЧКИ ЗБЈЕГ 1944. ГОДИНЕ: Комунистички масакр у Словенији!

Почетком децембра 1944. кренуло је између 8.000 и 12.000 црногорских четника и око 3.000 избеглица на голготни пут да би избегли долазак партизанских снага и успоставу комунистичке власти. Ослободиоци нису доносили ништа добро својим противницима из вишегодишњег грађанског рата под окупацијом, а што су ликвидације националне интелигенције по уласку партизанских снага у Цетиње новембра 1944. јасно показале. 
Тегобни марш ишао је преко црногорских, санџачких, босанских брда и долина, све док се колона није нашла поражена усред Лијевча поља 6–7. априла 1945. године. У нестварној нади да стигне до савезника, Павле Ђуришић као неоспорни вођа црногорске националне војске и збега, дошао је у сукоб с генералом Михаиловићем, покушао да пактира с црногорским сепаратистима Секуле Дрљевића који су рат проводили у окриљу власти НДХ. Усташке снаге приморале су измучене Црногорце на предају и претвориле их у Црногорску народну војску, која ће се повлачити на запад крајем априла и почетком маја. Павла Ђуришића и остале војно-политичке лидере колоне ликвидираће у Јасеновцу само који дан пред улазак партизанских снага. По преласку на територију Словеније на Ђурђевдан 1945. Црногорци су одбацили Дрљевићеву команду и продужили даље као оно што су били – четници. До Зиданог Моста те снаге су дошле 7–8. маја 1945. Зидани Мост, словеначко друмско месташце уз ток реке Саве, и дан-данас је значајна друмско-железничка раскрсница. Партизанске снаге заробљавају црногорске четнике и избеглице на више места у Словенији, 12–24. маја 1945. године. 

 

Али, највећи део црногорске колоне није био заробљен у зони Зиданог Моста, већ је прошао ту деоницу крећући се потпуно закрченим путевима према Дравограду и старој југословенској граници. Покрет четника и народа уз поједине борбе трајао је до јутра 15. маја 1945. године. Највећи део црногорског великог збега стићи ће да пређе аустријску границу и преда се Британцима у месту које Словенци зову Плиберк, а Немци Блајбург. Ту на пољу око вароши сместили су се тог јутра црногорски четници и народ који их је пратио. Како пише један од преживелих: „Десно су усташе с хрватском заставом, лево четници са српском. Четничку je заставу развио командант пљеваљске бригаде Јеловац.” Међутим, долазак и појава британске војске нису били пријатељски. Они с тенковима окружују Црногорце, као и хрватске усташе.

Преговарачи су отишли према британској команди у дворцу поред варошице. Војска и народ су остали на околним пољанама, у ишчекивању. Британци су их, после разјашњавања шта траже, одмах упутили у најближу партизанску команду.

Милан Баста, партизански комесар дивизије, коме су се Црногорци пројавили, имао је значајну улогу око приморавања њихових снага да се предају и врате преко границе. Сутрадан, 16. маја, колона се под британским притиском и партизанским уверавањима да ће све бити у реду покренула назад у Југославију, ка Дравограду.

Колико је могло да буде заробљено црногорских четника и народа на пољанама код Блајбурга, Плиберка? У депеши од 16. маја у 7 и 20 часова, штаб 3. армије извештава Генералштаб ЈА да је 15. маја увече на граници заробљено 5.000 четника. Милан Баста наводи сличну процену: „Лично сам 16. маја 1945. прошао поред целе заробљене четничке колоне која је марширала преко Преваља–Шоштања ка Дравограду. Према мојој процени и изјавама, четника је у колони могло бити око 6.000, укључујући у тај број и неколико стотина до хиљаду избеглих цивила.”

Ова маса људи је после тегобног тродневног марша стигла у Марибор, где је смештена у привременом логору. Заробљеници из те највеће групе, после издвајања жена и деце, стрељани су на брдско-планинским местима Похорја и око Светог Ареха 20–22. маја 1945. Нико није организовао никакво суђење, само су невољници пописани према припадности срезовима. Остале групе заробљене на другим местима у Словенији стрељане су на местима код Храстника, Камника, Радовљице, Шентвида и у Кочевском Рогу. Грађански рат под окупацијом, односно комунистичка револуција, подразумевао је радикалан обрачун с противницима у њему. Иста националност, регионална, па чак и братствена, породична блискост, нису биле препрека да победници приступе темељном искорењивању поражених.

За разлику од хрватског случаја, где у данашњој националној митологији постоје термини „Блајбург” или „крижни пут” и за које се зна тачно шта означавају, у црногорској нарацији Другог светског рата не постоје та два термина. И поред чињенице да се највећи део црногорских националних снага и избеглица предао такође у Блајбургу и потом прошао „крижни пут”, у црногорској историјско-политичкој митологији постоји само термин „Зидани Мост”, који обухвата предају (хрватски „Блајбург”), али и страдање и ликвидације („крижни пут”).

Црногорски невољници су тако били и у данас „хрватском” Блајбургу, који је прешао, међутим, у митологију хрватског народа или његове емиграције. У расподели митских имена, Црногорцима је додељен само „Зидани Мост”. Њихове блајбуршке жртве су деценијама биле заборављене.

Извор: политика, др Бојан Димитријевић, Научни саветник, Институт за саврeмену историју, Београд ( текст објављен 20, маја 2019. године)

Подијели на друштвеним мрежама

Слични чланци

НЕБОЈША МЕДОЈЕВИЋ: Нека се припреми, нека се припреми…!

ЗАБРАЊЕНЕ КЊИГЕ О ЧЕТНИЦИМА: Комунистима смета истина!

ПОЛАКОТЕ, ВРХ ДПС ПИРАМИДЕ: Ухапшени Катнић и Лазовић!

Друштвене мреже

Најчитанији чланци

jovan-erakovic-4

АФОРИЗМИ, ЈОВАН ЕРАКОВИЋ ИЗ БАЊАНА: “Не би нам могао нико ништа, да се међу нама није накотило свашта”!

јованд

ТРЕБИЊЕ: Завршен “Дучићев дан”!

дража12

СИНОВИ СЛОБОДЕ: Чувај Дражу јунака!

нкпо

НИКШИЋ НА МЕТИ: Када липе (не) миришу, од четника до жена!

тихомир11

ТИХОМИР – ТИХО БУРЗАНОВИЋ: Благоје Јововић, Дражин војник, осветио Србе и пуцао на српског душмнина Анту Павелића(3)!