‘-Попела сам се на Горицу прво јутро након првог пожара и без патетике, сузе су ми пошле на очи, не због дима него туге због тога што смо тако немарни према том драгуљу, каже за Радио Слободну Европу Подгоричанка Јелена Нелевић редовна посјетитељка главног градског парка на Горици.
Она истиче да је поред призора згаришта, рано ујутро 30. јула, растужило и објашњење зашто пожар није могао да буде угашен прије него се проширио.
–Још више сам била тужна након што сам чула да није могао одмах да буде угашен јер није било воде у хидрофорима који су тамо постављени већ неколико година. Чему онда служе, пита Јелена.
Први пожар на Горици ове године избио је 29. јула, а ватра је том приликом збрисала велику површину под зеленилом, дрвећем и ниским растињем. У гашењу пожара учествовало је преко 100 ватрогасаца, са 30 возила. Од првог пожара до уторка, 3. августа на Горици је горјело још четири пута.
За већину пожара који током врелих љетњих мјесеци избију на територији Црне Горе, најчешће у централном дијелу и на приморју, локалне власти сумњају да су подметнути. Но, питање на које за сада нико нема одговор јесте – ко их подмеће? Пиромани или они који то раде намјерно, са конкретним циљем?
Пироманија, као психопатолошка категорија, подразумијева несавладив, неконтролисан импулс за паљењем ватре, чисто да би се у том чину уживало, каже за РСЕ профиличар Милисав Поповић:
-Пиромани могу бити лица са душевним или менталним поремећајима, и мислим да би вам неки од искуснијих психолога боље појаснили језгро њиховог разлога. Но, сам чин са собом носи одређене сензације код починиоца: огромна жеља (нагон) за паљењем, фасцинацију пламом, осјећај свеукупног задовољства и узбуђења због неконтролисаног ширења ватре.”
У неформалној групи „Очи Подгорице“ кажу да су посљедњи пожари на брду Горица намјенски и да нијесу посљедица пироманије већ незаситих апетита грађевинског лобија.
–Ми немамо дилему. Овдје се не ради о нечијој болесној потреби да пали около и ужива у томе , већ ми имамо овдје некога ко ће да ужива касније у ‘плодовима’ ових пожара тако што ће имати финансијску корист од грађевинских подухвата на овом подручју. Није овдје у питању неки Нерон него неко ко намјерава да ту ‘посади’ двије или три зграде, каже за РСЕ Предраг Томовић из групе Очи Подгорице.
И профиличар Милисав Поповић указује да постоје људи који нијесу класични пиромани већ намјерно подмећу пожаре:
-Постоје и они други – без озбиљнијих психичких поремећаја, који одређени чин врше зарад намјерног наношења штете. Освета, бијес, не заборавите и “најамнички” аспект је неријетко у оптицају – када неко од неког лица затражи да то учини, уз новчану сатисфакцију.”
Према Кривичном законику Црне Горе запријећена казна за подметање пожара, што је подведено под кривично дјело изазивање опште опасности, је од шест мјесеци до пет година. У пракси је, међутим мали број правоснажних осуђујућих пресуда, каже за РСЕ предсједник Адвокатске коморе Црне Горе и дугогодишњи адвокат, Здравко Беговић.
–Са жаљењем морам да кажем да је мали број тих особа које су изазивале пожаре процесуирано. Ја сам током моје каријере имао само један такав случај а ријетке су и моје колеге које су заступале некога у тим случајевима, наводи Беговић који апелује на надлежне да формирају регистар пиромана како би се превенирало њихово даље деструктивно понашање.
Као први корак у спрјечавању будућих пожара на Горици, Предраг Томовић из неформалне групе Очи Подгорице предлаже потпуну забрану градње у том дијелу града као и постављање базена (каптаже) са водом на врх брда:
“Прво мораторијум на градњу на Горици а онда и оно најважније – капташа која би пунила хидрофоре и била независна од градског водовода одакле сада вода ил не стиже или је притисак слаб због тога што подгоричани заливају баште и на друге начине нерационално троше воду. Горица ће постојати док постоји планета а наша генерација треба да је заштити од уништавања и остави за наредне генерације.”
Посљедња серија пожара на Горици и призори паљевине изазвали су тугу и резигнацију код Омера Шаркића из Подгорице, којем је Горица као и Јелени Нелевић омиљено одредиште за шетњу и рекреацију:
“Неколико дана прије него је пожар избио примјетио сам да је висока трава потпуно сасушена, непокошена, осим тик уз пут, те сам као лаик помислио да само један бачен опушак од цигарете може изазвати пожар. Послије свега важно је да најзад извучемо поуку, да Горицу поново пошумимо и одговорније се понашамо према њој јер је Горица општи интерес, чак и оних који је не посјећују.”
Три велика пожара која су опустошили источни дио и сјеверозападну страну брда Горица догодили су се 2007, 2011 и 2012. Но по броју пожара рекордна је била 2015. година
На Горици има око 460 регистрованих биљних врста. Доминантне врсте дрвећа су чемпреси, алпски бор и тројански храст.
Памте се два велика пожара из 2017. године који су погодили југ државе. Горјело је од Херцег Новог до Улциња а најтеже су били погођени Бар и полуострво Луштица,код Тивта гдје је ватра захватила огромну површину и гдје је била организована хитна евакуација туриста и мјештана.
У оба случаја као одговорни за пожаре ухапшени су држављани Пољске који су признали да су узроковали пожаре због чега су , како сазнајемо новчано кажњени.
У случају пожара код Бара, пољски држављанин Давид Шидло објаснио је да је до пожара дошло након што је покушао да ватром сигнализира локацију на којој се налази јер се наводно изгубио.
Полиција је утврдила да је осамнаестогодишњи Пољак К.О.W пожар на Луштици изазвао опушком цигарете.
На основу захтјева за међународну помоћ који је Црна Гора упутила Механизму цивилне заштите ЕУ и НАТО-у, тада је на тиватски аеродром слетио украјински противпожарни авион чији капацитет је 8.000 литара воде.
